Зорана Минчић, пр менаџер Фестивала науке

Како комуницирати науку? Како је представити у медијима и јавности, а да буде забавна, атрактивна, приступачна и интересантна свима? Од самих почетака до данас ово су била важна питања за Фестивал науке, али и нешто што је у доброј мери одређивало саму манифестацију. О томе смо разговарали са Зораном Минчић, ПР менаџерком, која је дуже од

једне деценије део тима Фестивала науке.

Како видите развој Фестивала науке од тренутка прикључења тиму до данас?

Део сам тима Фестивала науке дуже од десет година - довољно да пре свега приметим колико је порастао сам фестивал, али и генерације учесника које памтимо од њихових првих научних корака. Многи од њих сада објављују светски признате научне радове или представљају нека иновативна решења и успешно се баве својом професијом у оквиру научних институција. Многима смо сигурно помогли да одаберу позив, разбили бројне предрасуде о томе да је наука досадна, нејасна, неважна и то настављамо да радимо. Много тога смо и сами научили. Порастао је и број учесника из земље и иностранства, број поставки, па и квадратура коју заузимамо. Радује нас све већи број пријава школа, факултета али и институција од националног значаја за Републику Србију, али највише наши радознали мали и велики посетиоци који широм отворених очију откривају један нови, узбудљив свет - свет науке. Волим да истакнем и да смо инспирисали бројне градове да по угледу на нас покрену своје фестивале. Иста је, и још јача, наша заједничка посвећеност науци, искрена љубав са којом на најбољи могући начин тимским радом организујемо и постављамо сваки фестивал, адреналин који потире умор, који нормално прати овако комплексан и захтеван догађај. А као и сама наука, и наш фестивал је увек нов и у складу са актуелним темама.

Учествовали сте и у раду Ноћи музеја - како бисте упоредили ове две манифестације и где је Фестивал науке направио посебан искорак?

Било да је у питању уметност или наука, први појам који ми пада на памет и повезује ове две манифестације јесте промоција вредности на нов и другачији начин. Тај искорак су направила оба догађаја. Ноћ музеја била је јединствени културни спектакл који се одржавао у више од 120 градова широм света, а од 2005. у Београду. Годинама је била најпосећенија манифестација у области културе у Србији која се бавила музејима и културном баштином на популаран начин.

Да смо стварали изванредни едукативни провод, показивала је велика склоност посетилаца ка презентовању културног наслеђа на модеран начин. Ноћ музеја је конституисала изложбе - догађаје који су истовремено били излазак у град и добар едукативни провод. Публици смо нудили не само добар програм него и шарм премијере, заједничког окупљања, чекања у редовима са сазнајним намерама, истраживачке шетње по слободном избору. Водили смо их и на места где је сусрет са уметношћу неочекиван. И свакако је то била најузбудљивија ноћ у граду у којој смо се сви осећали posеbno.Baš та радозналост, иновативност, отвореност ка новом, сјајна интеракција са посетиоцима, задовољна лица, буђење интересовања за садржаје другачије од оних којима смо преплављени, и сатисфакција да као ПР током кампање чврсто верујете у сваку изговорену реч и важност и вредност садржаја које промовишете, у мом раду су најважнији и пођеднако заступљени и када говоримо и о Ноћи музеја и о

Фестивалу науке. Нажалост, пандемија короне је много тога променила, па је будућност Ноћи музеја за сада неизвесна. А наука наставља да прави искораке, „Ново доба”  је ту а ми смо спремни да настављамо свестрано да преиспитујемо његове изазове и могућности.

Који су то главни изазови с којима сте се суочавали у представљању науке као нечега што није „досадно” или само за високообразоване људе, већ за све заинтересоване и радознале?

Промовисати науку у медијима право је задовољство, како за мене, тако и за госте - научнике или младе истраживаче, а за све ове године приметила сам да нам се радују и уредници и водитељи.

У честом сивилу свакодневице, доминацији економских или

политичких тема, наука својом разноликошћу, константним променама, иновацијама и важним открићима, бројним дисциплинама и достигнућима у оквиру њих, аутентичним личностима и причама научника, и за водитеље представља освежење. То умем да препознам јер сам само на Радију Б92 радила као новинар 17 година. Наука одговара, али и поставља питања која се тичу савременог тренутка и свих нас, али иде и даље од тога, даје нам наговештаје и пројекције развоја у будућности. Постоје и оне фундаменталне научне чињенице које су и мени понекад непознаница, али баш зато буде радозналост јер се захваљујући нашем начину комуникације могу представити јасно, сликовито и забавно језиком разумљивим свима, а не само уже стручној заједници. Како је наш програм намењен првенствено деци и младима, и избор тема које медијски представљамо је такав да лако привуче и задржи пажњу гледалаца без обзира на године или степен образовања. Наука помаже да шире и дубље сагледамо свет око себе, разне феномене, као и себе саме. Наука је и покретач развоја сваког друштва, носилац оптимизма чак и кад је суочена са глобално забрињавајућим темама, а мислим да то и уредници и гледаоци врло истанчано препознају. Било је забавних ситуација, као када смо у ТВ студио доносили апарате баш великих димензија или неке чудне научне уређаје па збуњивали обезбеђење медијских кућа, али и оних где смо у студију уживо изводили експерименте неретко са ватром или мањим експлозијама, и у тим ситуацијама наилазили смо на ентузијазам техничког дела реализације, јер су вероватно и они жељни нечег другачијег. А наука је ту баш да свима нама отвори очи, продрма нас, учини свеснијима и то је могуће уз праву меру озбиљности и забаве. И уз тим Фестивала науке који је, тврдим, најбољи на свету. Медији су наши драгоцени пријатељи и партнери у промоцији и популаризацији науке.

Која је ваша омиљена програмска целина?

Тешко је издвојити, али ако баш морам, то је зона Експертинејџера. Ове године биће их више од стотину и долазе из различитих градова у Србији. Увек је право освежење и буди наду када видите заједно ученике и професоре како са нескривеним ентузијазмом представљају резултате свог рада, истраживања, открића, смишљају и изводе заједно са посетиоцима занимљиве експерименте, не пропуштају прилику да сваком радозналцу дају потребно објашњење, омогуће деци да се сама, безбедно, поиграју са науком и у том процесу уче. Они су стварно наши неуморни и креативни амбасадори и сваке године нас изненаде својим иновацијама и не ретко начином на који наше мозгове уводе у свет забаве на темељу неких сасвим револуционарних научних идеја. Оне који упорно критикују данашње младе, позивам да дођу на Фестивал бар један дан - промениће мишљење.

Који програм или презентацију бисте препоручили ове године као вама интересантан?

Као некоме ко је студирао Антропологију, ове године посебно ме радује присуство и избор тема колега са разлицитих катедра Филозофског факултета. Друштвене науке су у овом “Новом добу”, што је и слоган овогодишњег фестивала, позване да са хуманистичког аспекта дају своје одговоре на глобално изузетно актуелну тему, а то је однос човека и вештачке интелигенције.

Лабораторија за експерименталну психологију ће нам открити које су то тајанствене способности човековог ума због којих роботи ипак неће моћи да нас потпуно замене у будућности. Институт за филозофију ће нас

провести кроз филозофске аргументе, становишта и последице које произилазе из употребе конверзацијске вештачке интелигенције, тј. најновијег чет бота ChatGPT-ja и отворити праву етичку дебату. Етнолози и антрополози ће нас подсетити да је свакодневица постала незамислива без друштвених мрежа кроз интерактивну поставку АнтроТок, па ћемо кроз пример садржаја ТикТок платформе увести основе критичког мишљења уместо пасивне реципијенције, што је данас, када је у протоку огроман број информација, веома важно.

Мирослав Стајић