Znamenite novosadske porodice: Sakačevi - lekari i pravnici

-Rusini su se sredinom 18. veka pojavili u ovim krajevima, a među njima i Sakačevi. Prezivahu se, prema podacima koje imam, Ševčenko. Moj askurđel Petar bio je kuvar. Dok je trajala migracija kuvao je za narod. Tokom popisa kom su ih podvrgli u novoj državi, Austrougarskoj, promenili su im prezime u Sakač, što na mađarskom znači kuvar. I tako mi postadosmo Skačevi. Petar Sakač, rodonačelnik porodice, došao je u Kucuru, iz Kucure u Đurđevo. Pradeda, takođe Petar, u drugoj polovini 19. veka rešio je da se preseli u Novi Sad. Bio je ćurčija, i imao radnju u Ćurčijskoj ulici, današnjoj Pašićevoj. Dobro je radio i zaradio za ono doba dosta para. Ima je četvoro dece. Nijedno dete nije ostavio kod kuće da se bavi zanatom. Najstarijeg sina Aleksandra poslao je u Beč da studira medicinu. I drugog sina je poslao u svet, u Ženevu da studira slikarstvo.

Treći sin je u Cirihu studira hemiju, a kćer šalje u Veliku žensku gimnaziju u Peštu – tim rečima počeo je porodičnu storiju dr Vladimir Sakač, internista nefrolog u Kliničkom centru Vojvdine u okviru pratećeg programa izložbe „Dnevnici seoba: zapisi o novosadskim porodicama“ u galeriji Izdavačke kuće Prometej, koja po zamisli autorki dr Gordane Petković i Korane Borović kroz fotografije, dokumenta, lične predmete i, što je poseban kuriozitet, kroz interaktivan dijalog članova porodice i publike, treba da predstavi pojedine najistaknutije predstavnike svake od njih, što je u slučaju Sakačevih bio događaj za pamćenje s obzirom na broj prisutnih poštovalaca i poznavalaca porodice.

-Porodicu Sakač sačinjavaju dve grane – jedna se bavi medicinom, a druga advokaturom –  kaže Gordana Petković.- Petar Sakač (1864–1935), ugledni ćurčija, po dolasku u Novi Sad otvorio je zanatsku radnju preko puta Saborne crkve. Biran je za opštinskog odbornika, a kao jedan od predstavnika Rusina, bio je poslanik na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu (1918). U braku sa Melanijom, rođ. Gubaš, dobio je sinove Aleksandra, Kornela, Mikolu i ćerku, čije ime je nažalost ostalo nepoznato, koja se školovala na Velikoj ženskoj školi u Budimpešti. Dr Aleksandar Sakač-Budišin (1895–1970) je imao četvoro dece. U prvom braku sa Sofijom Rajhel, dobio je Radmilu i Borislava. Dr Radmila (1930),toksikolog, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, udala se za prof. dr Miroslava Šovljnskog, osnivača sudske medicine u Vojvodini i rodila Mirjanu i Radmilu. Mirjana je matematičarka, a Radmila, udata Vučković, patolog, dok je njen sin Filip Vučković, lekar na VMA u Beogradu. Dr Borislav Sakač (1932-2011) bio je  lekar medicine rada. U drugom, braku sa Ivankom rođ. Vučić, Aleksandar je dobio dr Vesnu Budišin (1953), fizijatra i reumatologa u Zagrebu, i Stanislava (1956) medicinskog tehničara.

Troje od četvoro dece prvog lekara u porodici, Aleksandra Sakača, za svoj poziv izabralo je medicinu i ta linija nastavila je da se grana.

Dr Borislav Sakač zvanje primarijusa stiče 1981.Načelnik, a potom i direktor Službe medicine rada Doma zdravlja u Novom Sadu bio je od 1974. do 1993, do penzije načelnik u objektu Zmaj Ognjena Vuka i šef Saobraćajnog dispanzera (1997). Bio je aktivan u strukovnim organizacijama – predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine - Srpskog lekarskog društva u dva mandata. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. U braku sa suprugom Miroslavom Janković dobio je dvojicu sinova  Vladimira (1962), lekara-internistu nefrologa i  Dejana (1965), kardiologa, koji je nastavio očevim stopama kada je reč o angažmanu u strukovnim organizacijama.

Govoreći o precima dr Vladimir Sakač ispričao je anegdotu iz vremena školovanja babe Sofije.

– Moja baka po muškoj liniji Sofija Rajhel, Jevrejka iz Rige znala je sedam - osam jezika, svirala klavir i želela da studira medicinu – rekao je dr Vladimir Skač. – Kao Jevrejka mogla je samo u Beču da studira medicinu, gde je upoznala mog dedu Aleksandra. Na predavanju iz neurologije i psihijatrije Sigmund Frojd doveo je ženu da pokaže studentima kako izgledaju teške glavobolje. Tokom objašnjavanja moja baka je počela da se smeje. Frojd je pitao ko se smeje zapretivši da će prekinuti predavanje. Baka se javila, Frojd je pitao odakle je, a kada je odgovorila, rekao joj je do kraja semestra da ne dolazi na njegova predavanja. I nije dolazila, ali je završila fakultet. Deda Aleksandar i baba Sofija su radili, kako kažu oni koji pamte, dobro svoj posao.

Drugu granu porodice čini Petrov brat Vasilj Sakač i njegovi potomci. Vasiljev sin Janko, zemljoradnik u Đurđevu, svog sina Simeona Simu (1929–2018) školovao je u Novom Sadu, Somboru i Puli. Simeon je Pravni fakultet završio je u Beogradu. Bio je glavni urednik rusinskog programa na Radio Novom Sadu, uporedo je radio kao advokat, potom u Sudu udruženog rada Vojvodine, da bi se posle penzionisanja vratio advokaturi. Bio je dugogodušnji aktivista na kulturnom polju rusinske zajednice, a za požrtvovan rad dobio je brojna priznanja, među kojima i Oktobarsku nagradu Novog Sada (1990). U braku sa Marijom Dudaš dobio je sinove Vladimira (1955), advokata, koji živi u Kanadi, i Borislava (1959),elektroinženjera, koji sa porodicom živi u Novom Sadu.

Zorica Milosavljević

Foto: privatna arhiva