Знамените новосадске породице: Сакачеви - лекари и правници

-Русини су се средином 18. века појавили у овим крајевима, а међу њима и Сакачеви. Презиваху се, према подацима које имам, Шевченко. Мој аскурђел Петар био је кувар. Док је трајала миграција кувао је за народ. Током пописа ком су их подвргли у новој држави, Аустроугарској, променили су им презиме у Сакач, што на мађарском значи кувар. И тако ми постадосмо Скачеви. Петар Сакач, родоначелник породице, дошао је у Куцуру, из Куцуре у Ђурђево. Прадеда, такође Петар, у другој половини 19. века решио је да се пресели у Нови Сад. Био је ћурчија, и имао радњу у Ћурчијској улици, данашњој Пашићевој. Добро је радио и зарадио за оно доба доста пара. Има је четворо деце. Ниједно дете није оставио код куће да се бави занатом. Најстаријег сина Александра послао је у Беч да студира медицину. И другог сина је послао у свет, у Женеву да студира сликарство.

Трећи син је у Цириху студира хемију, а кћер шаље у Велику женску гимназију у Пешту – тим речима почео је породичну сторију др Владимир Сакач, интерниста нефролог у Клиничком центру Војвдине у оквиру пратећег програма изложбе „Дневници сеоба: записи о новосадским породицама“ у галерији Издавачке куће Прометеј, која по замисли ауторки др Гордане Петковић и Коране Боровић кроз фотографије, документа, личне предмете и, што је посебан куриозитет, кроз интерактиван дијалог чланова породице и публике, треба да представи поједине најистакнутије представнике сваке од њих, што је у случају Сакачевих био догађај за памћење с обзиром на број присутних поштовалаца и познавалаца породице.

-Породицу Сакач сачињавају две гране – једна се бави медицином, а друга адвокатуром –  каже Гордана Петковић.- Петар Сакач (1864–1935), угледни ћурчија, по доласку у Нови Сад отворио је занатску радњу преко пута Саборне цркве. Биран је за општинског одборника, а као један од представника Русина, био је посланик на Великој народној скупштини у Новом Саду (1918). У браку са Меланијом, рођ. Губаш, добио је синове Александра, Корнела, Миколу и ћерку, чије име је нажалост остало непознато, која се школовала на Великој женској школи у Будимпешти. Др Александар Сакач-Будишин (1895–1970) је имао четворо деце. У првом браку са Софијом Рајхел, добио је Радмилу и Борислава. Др Радмила (1930),токсиколог, професорка на Пољопривредном факултету, удала се за проф. др Мирослава Шовљнског, оснивача судске медицине у Војводини и родила Мирјану и Радмилу. Мирјана је математичарка, а Радмила, удата Вучковић, патолог, док је њен син Филип Вучковић, лекар на ВМА у Београду. Др Борислав Сакач (1932-2011) био је  лекар медицине рада. У другом, браку са Иванком рођ. Вучић, Александар је добио др Весну Будишин (1953), физијатра и реуматолога у Загребу, и Станислава (1956) медицинског техничара.

Троје од четворо деце првог лекара у породици, Александра Сакача, за свој позив изабрало је медицину и та линија наставила је да се грана.

Др Борислав Сакач звање примаријуса стиче 1981.Начелник, а потом и директор Службе медицине рада Дома здравља у Новом Саду био је од 1974. до 1993, до пензије начелник у објекту Змај Огњена Вука и шеф Саобраћајног диспанзера (1997). Био је активан у струковним организацијама – председник Секције медицине рада Друштва лекара Војводине - Српског лекарског друштва у два мандата. Добитник је бројних признања и награда. У браку са супругом Мирославом Јанковић добио је двојицу синова  Владимира (1962), лекара-интернисту нефролога и  Дејана (1965), кардиолога, који је наставио очевим стопама када је реч о ангажману у струковним организацијама.

Говорећи о прецима др Владимир Сакач испричао је анегдоту из времена школовања бабе Софије.

– Моја бака по мушкој линији Софија Рајхел, Јеврејка из Риге знала је седам - осам језика, свирала клавир и желела да студира медицину – рекао је др Владимир Скач. – Као Јеврејка могла је само у Бечу да студира медицину, где је упознала мог деду Александра. На предавању из неурологије и психијатрије Сигмунд Фројд довео је жену да покаже студентима како изгледају тешке главобоље. Током објашњавања моја бака је почела да се смеје. Фројд је питао ко се смеје запретивши да ће прекинути предавање. Бака се јавила, Фројд је питао одакле је, а када је одговорила, рекао јој је до краја семестра да не долази на његова предавања. И није долазила, али је завршила факултет. Деда Александар и баба Софија су радили, како кажу они који памте, добро свој посао.

Другу грану породице чини Петров брат Васиљ Сакач и његови потомци. Васиљев син Јанко, земљорадник у Ђурђеву, свог сина Симеона Симу (1929–2018) школовао је у Новом Саду, Сомбору и Пули. Симеон је Правни факултет завршио је у Београду. Био је главни уредник русинског програма на Радио Новом Саду, упоредо је радио као адвокат, потом у Суду удруженог рада Војводине, да би се после пензионисања вратио адвокатури. Био је дугогодушњи активиста на културном пољу русинске заједнице, а за пожртвован рад добио је бројна признања, међу којима и Октобарску награду Новог Сада (1990). У браку са Маријом Дудаш добио је синове Владимира (1955), адвоката, који живи у Канади, и Борислава (1959),електроинжењера, који са породицом живи у Новом Саду.

Зорица Милосављевић

Фото: приватна архива