Život se živi i mimo interneta

Jedino zajedničko bolestima zavisnosti je da imaju štetne posledice i po pojedinca, i po njegovo najbliže okruženje i, kako rekosmo, celu zajednicu. Zavisnost od interneta ima niz podvrsta zavinosti, kao što je ona od kompjuterskih igrica, društvenih mreža, pornografije, informacija... zavisnost, ispostavlja se od bolesne potrebe da ste stalno onlajn (sem ako posao to od vas zahteva), jer u suprotnom nešto važno u životu možete da propustite. Praksa pokazuje da se baš tako propušta dosta toga od stvarnog života.

- Zavaisnost od intrneta je relativno nova: Karajem 1990. - ih se intrenet pojavio, a već od početka 2000. – ih krenule su te veće brzine protoka informacija i povećao se broj korisnika, tako da danas svako domaćinstvo, osim u ruralnim krajevima, ima bar jedan uređaj povezan sa internetom. Izuzetak su regije gde internet nije dostupan ili je u njima prisutan jako visok stepen siromaštva. Spram veličine naše zemlje imamo priličan broj korisnika, a ekspanzija se dodatno pokreneula s pojavom mobilnih telefona i tableta, i usluga 3G i 4G mreža. Tako je internet zahvaljujući vaja faj mreži ljudima stalno dostupan, bilo da su u pokretu, na putu, u gradskom prevozu, u kafaćima... – kaže za “Dnevnik” psiholog Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” Stevan Kvas. - Sada, ta povezanost u psihološkom smislu, naspram konekecije sa dragim bliskim osobama, obrnuto je proporcionalna povezanosti na društvenim mrežama i virtuelnim svetovima, video igricama, pornografijom, ili nekim drugim, neželjenim sadržajima. Sve to je obrnuto proporcionalni kvalitetu života. Raste nivo površnosti komunikacije kao i komunikacije sa ljudima koje mi ne poznajemo, što kasnije dovodi do mogućnosti pojave nasilja i nekih vrsta zlostavljanja, i uopšte nekih velikih promena. Nastaju problemi sa zavisnošću s obzirom i na učestalost i vreme provedeno na internetu. Time opada kvalitet života jer onda nemamo vremana da se bavimo ni sobom, ni svojom porodicom, ni svojom primarnom delatnošću.

Na pitanje kako u sopstvenom i životu naših najbližih da prepoznamo oblike i stepene zavisnosti od sadržaja na intrenetu – Kvas kaže da se prepoznatljivi problemi mogu manifestovati na telesnom i psihičkom nivou.

- Potrebno je samnjiti količinu vremena provedenog na internetu i promeniti sadržaje koji se koriste. Svaka zavisnost je kompleksna, upletena je tu i ličnost zavisnika i njegovo okruženje. Zato se za svakog pacijenta pravi pojedaničan program lečenja spram njegovih mogućnosti, kapaciteta i stepena zavisnosti, porodične situacije, jer često je zavisnost simptom nekog drugog problema, odnosno nerešavanja nekog drugog životnog problema čije se rešavanje odlaže, maskira se nekom vrstom zabave, pa to sredstvo koje se koristi postaje cilj samo po sebi. Zato se obavlja psihodijagnostika, radi se duboka psihoanaliza i psihoterapija da bi se na kraju klijentu, odnosno pacijentu dali brojni saveti kako da unapredi kvalitet svog života – kaže psiholog Specijalne bolnice za bolesti zavisnoti “Vita” Stevan Kvas.

- Neki od bazičnih problema su sa spavanjem, konastantan umor, pojava neke nervoze, osećaj da smo dan protraćili na pogrešan način. To trenutno zadovaljstvo koje se stalno dobija, gratifikacija kroz određene lajkove zbog čega su ljudi u stanju da izvode raznorazne vartolomije i postavljaju to na društvene mreže, kako bi, izlaćuži se recimo nekim rizičnim situacijama na intrenetu dobijali što veću podršku...Posledice su najčećše pad nivoa postignutih rezultata u školi ili pad postignuća na poslovnom planu. Zavisnosti se manifestuje zanemarivanjem svoje okoline, izbegavanjem komunikacije, izostankom bavljenja rekreacijom ili nekim konkretnim sportskim aktivnostima... Ako je nakada postojala podela dana na osam sati rada, osam sna i osam sati za sve ostale slobodne aktivnosti, od druženja do ulaganja u razvoj sopstvene ličnosti, sada su tih osam sati slobodnih aktivniosti mahom ispunjeni sadržajima sa interneta. Susretali smo se sa slučajevima zavisnika od intreneta, koji su u nekim periodima života i po 20 sati bili za kompjuterom, da li zbog igrica, ili nekih drugih stvari.

I stručnjaci i laici su složni u oceni da prekomerno konzumiranje bilo čega ne vodi ničemu dobrom, a lečenje od bolesti zavisnosti je sve češće jedini izlaza iz zamke u koju mnogi upadaju.

V. Crnjanski