Живот се живи и мимо интернета
Болести зависности су невоља сваког друштва, поједине су распрострањена на све, а неке погађају популацију одређеног узраста, или социјалног статуса, нека имају дугу традицију, лакше или теже се лече, неке су новијег датума и везане су за технолошки напредак, рецимо, дигитализацију готово свих области жовота и рада.
Једино заједничко болестима зависности је да имају штетне последице и по појединца, и по његово најближе окружење и, како рекосмо, целу заједницу. Зависност од интернета има низ подврста завиности, као што је она од компјутерских игрица, друштвених мрежа, порнографије, информација... зависност, испоставља се од болесне потребе да сте стално онлајн (сем ако посао то од вас захтева), јер у супротном нешто важно у животу можете да пропустите. Пракса показује да се баш тако пропушта доста тога од стварног живота.
- Заваисност од интрнета је релативно нова: Карајем 1990. - их се интренет појавио, а већ од почетка 2000. – их кренуле су те веће брзине протока информација и повећао се број корисника, тако да данас свако домаћинство, осим у руралним крајевима, има бар један уређај повезан са интернетом. Изузетак су регије где интернет није доступан или је у њима присутан јако висок степен сиромаштва. Спрам величине наше земље имамо приличан број корисника, а експанзија се додатно покренеула с појавом мобилних телефона и таблета, и услуга 3Г и 4Г мрежа. Тако је интернет захваљујући ваја фај мрежи људима стално доступан, било да су у покрету, на путу, у градском превозу, у кафаћима... – каже за “Дневник” психолог Специјалне болнице за болести зависности “Вита” Стеван Квас. - Сада, та повезаност у психолошком смислу, наспрам конекеције са драгим блиским особама, обрнуто је пропорционална повезаности на друштвеним мрежама и виртуелним световима, видео игрицама, порнографијом, или неким другим, нежељеним садржајима. Све то је обрнуто пропорционални квалитету живота. Расте ниво површности комуникације као и комуникације са људима које ми не познајемо, што касније доводи до могућности појаве насиља и неких врста злостављања, и уопште неких великих промена. Настају проблеми са зависношћу с обзиром и на учесталост и време проведено на интернету. Тиме опада квалитет живота јер онда немамо времана да се бавимо ни собом, ни својом породицом, ни својом примарном делатношћу.
На питање како у сопственом и животу наших најближих да препознамо облике и степене зависности од садржаја на интренету – Квас каже да се препознатљиви проблеми могу манифестовати на телесном и психичком нивоу.
- Потребно је самњити количину времена проведеног на интернету и променити садржаје који се користе. Свака зависност је комплексна, уплетена је ту и личност зависника и његово окружење. Зато се за сваког пацијента прави поједаничан програм лечења спрам његових могућности, капацитета и степена зависности, породичне ситуације, јер често је зависност симптом неког другог проблема, односно нерешавања неког другог животног проблема чије се решавање одлаже, маскира се неком врстом забаве, па то средство које се користи постаје циљ само по себи. Зато се обавља психодијагностика, ради се дубока психоанализа и психотерапија да би се на крају клијенту, односно пацијенту дали бројни савети како да унапреди квалитет свог живота – каже психолог Специјалне болнице за болести зависноти “Вита” Стеван Квас.
- Неки од базичних проблема су са спавањем, конастантан умор, појава неке нервозе, осећај да смо дан протраћили на погрешан начин. То тренутно задоваљство које се стално добија, гратификација кроз одређене лајкове због чега су људи у стању да изводе разноразне вартоломије и постављају то на друштвене мреже, како би, излаћужи се рецимо неким ризичним ситуацијама на интренету добијали што већу подршку...Последице су најчећше пад нивоа постигнутих резултата у школи или пад постигнућа на пословном плану. Зависности се манифестује занемаривањем своје околине, избегавањем комуникације, изостанком бављења рекреацијом или неким конкретним спортским активностима... Ако је накада постојала подела дана на осам сати рада, осам сна и осам сати за све остале слободне активности, од дружења до улагања у развој сопствене личности, сада су тих осам сати слободних активниости махом испуњени садржајима са интернета. Сусретали смо се са случајевима зависника од интренета, који су у неким периодима живота и по 20 сати били за компјутером, да ли због игрица, или неких других ствари.
И стручњаци и лаици су сложни у оцени да прекомерно конзумирање било чега не води ничему добром, а лечење од болести зависности је све чешће једини излаза из замке у коју многи упадају.
В. Црњански