Živojnovići iz Sremskih Karlovaca: Domaćini bez doma

Tri sobice na vrhu uzvišenja na samom kraju sela, bile su ognjište i mesto na kom je uvek bilo gužve ali i osećaja zajedništva. Sve to je propalo nakon smrti majke pre devet meseci, odnosno kada je u novembru prošle godine glava porodice - Dušan Živojnović Punja, sa decom i unucima „sišao” u Karlovce i našao privremeni smeštaj kod jedne starije meštanke. Međutim, kako bi taj krov nad glavom, koji za razliku od porodičnog ne prokišnjava, zaista bio njihov na neko vreme, potrebna su im pomoć i podrška svih ljudi dobre namere.

Već pet-šest godina nam prokišnjava i sve stvari su mi ili uništene ili ukradene, kaže nam setni Dušan Živojnović Punja u želji da se ponovo vrati u svoj dom zbog kog i dalje vraća kredit, budući da mu je trebao novac kako bi renovirao jednu od tri prostorije.

Sad živim, dodaje, s decom kod jedne bake.

Dogovorili smo se da ne plaćamo kiriju, već samo delimo troškove za struju, vodu i hranu, kaže Dušan.

Desetak njih sad je smešteno u većoj kući koja, za razliku od njihove, ima i kupatilo. Međutim, uprskos tome, ne osećaju komfor u potpunosti.

Ovo je ipak naša porodična kuća u kojoj smo rasli, živeli, lepo se provodili iako je bila gužva, priča Punjina ćerka Mirjana koja uskoro treba da se porodi.

Staza do njihove kuće više ne postoji. Kako bi se stiglo do objekta koji im je nekad bio dom, mora se proći kroz omanju deponiju i uz strmu uzbrdicu. Premda je nebezbedna, naši sagovornici kažu da nemaju drugog izbora.

Naše je naše, kratka je i jasna Mirjana.

Do centra Sremskih Karlovaca Punji treba 15 minuta, čak i kad ide uzbrdo, te se čini da je nemoguće stići tako brzo do njihovog odredišta.

Uglavnom svi ovde imaju probleme, ali nekako žive bolje od mene, imaju makar bolje kuće, objašnjava naš domaćin bez doma.

Kako dodaje, jedan zid sav je od brega, odnosno zemlje, pa je tu malo dozidao.

Cela kuća je od drva, između kog su pleva i blato. Posle sam i malterisao, kao što vidite, ali nama je najpotrebnija ploča kako nam sve ovo ne bi prokišnjavalo. Ne želim da proširujem kuću, samo da mi se pomogne da mogu da se uselim i živim ko čovek. Nemam ja ni vodu ni struju, uzimam od drugih, veli Dušan.

Međutim, osim krovne ploče i crepa, za taj objekat neophodna je i stolarija, ali i nameštaj.

Išao sam i u Opštinu i u svojoj firmi sam tražio pomoć, ali ne mogu da mi pomognu. Sedam godina sam zaposlen, radim sve i svašta, kosim i čistim, kopam rake... Može da se preživi, ali imam kredit koji sam digao da izidam sobicu, pa mi od plate ostane 20.000 dinara, a niko osim mene ne zarađuje u porodici, navodi Punja.

Lea Radlovački