Žene obrazovanije, ali neravnopravne na tržištu rada

U Republičkom zavodu za statistiku zabeleženo je da je tokom prošle godine na osnovnim akademskim studijama u Repubici Srbiji diplomiralo ukupno 50.326 studenata, od čega 58,5 odsto čine žene, a 41,5 odsto muškarci. U svakom od stepena studija i u svim delovima države, žene se kao svršeni akademci beleže u značajnijoj meri. Tako je 2000 žena više nego muškaraca završilo master studije, dok je zvanje doktora dobilo gotovo stotinu žena više. Iako su dame obrazovanije, statistika pokazuje da one duže čekaju na birou od muškaraca i da dobijaju uglavnom izvršilačke pozicije.

Poslednji podaci novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da su žene na lošijim pozicijama u odnosu na muškarce, ali su i brojnije na listi nezaposlenih. U Novom Sadu je na kraju avgusta evidentirano blizu 18.000 nezaposlenih, od kojih žene čine više od 56 odsto. Statistike Nacionalne službe za zapošljavanje su pokazale da Novosađanke najčešće obavljaju funkcije vaspitača, profesora srpskog jezika i književnosti, ili su zaposlene sa zvanjem hemijsko-tehnološki i ekonomskih tehničar. To otvara pitanje jesu li žene manje kvalifikovane ili za njih nema mesta na upravljačkim pozicijama u svetu biznisa.

Aktivistkinja Centra za podršku ženama iz Kikinde Marija Srdić smatra da tradicionalni obrasci vaspitanja i ponašanja ne vide ženu kao onu koja se bori, preuzima rizike, radi od „jutra do mraka“ te kao onu koja donosi odluke i upravlja.

„U obrazovanju, ali i drugim profesijama poput pravosuđa, zdravstva, novinarstva ili javnih uprava žene dominiraju na izvršilačkim poslovima“, kazala je za „Dnevnik“ Srdićeva, dodajući da se kod nas najpre ne analiziraju i ne prate u dovoljnoj meri potrebe i mogućnosti žena i muškaraca zbog čega dolazi do diskriminacije među polovima.

„Njihove potrebe nisu i još dugo neće biti iste. Nejednakost se pojavljuje u svim oblastima života i ako želimo da je otklanjamo, da budemo progresivnije društvo, da jednako koristimo potencijale i muškog i ženskog dela stanovništva, onda moramo iz temelja menjati pristup.“

Ženema je najbolje u Skandinaviji

Položaj žena u svetu polako se popravlja, od 2006. do 2013. prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, pozicija žena je bolja u čak 95 zemalja, dok se 14 država suočava sa njenim pogoršanjem. Od 110 zemalja Srbija zauzima zlatnu sredinu. Top pet zemalja u kojima su žene u najboljem položaju su Island, Finska, Norveška, Švedska i azijska država Filipini, govore podaci Svetskog ekonomskog foruma.

Ona takođe smatra da se mlade žene u poslovnom svetu takođe suočavaju sa predrasudama kao i nezakonitim postupanjem poslodavaca.

„U realnom životu poslodavci će se radije opredeliti za muškarca, nego za mladu ženu, jer je njihova pretpostavka da će ona uskoro postati majka i zbog porodiljskog odsustva, nege deteta i porodičnih obaveza često odsustvovati sa posla ili da neće moći da zadovolji druga očekivanja“, objasnila je Marija Srdić.

Prema mišljenju aktivistkinje Marije Srdić žene u obrazovanju vide svoju šansu i prostor za emancipaciju, kao i preduslov za ekonomsku i svaku drugu nezavisnost i samostalnost te su zbog toga istrajnije i u većem procentu završavaju studije.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Ministarka Zorana Mihajlović ovih dana zalaže se za donošenje i usvajanje nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji se ne odnosi samo na ravnopravnost u poslovnoj već i svim drugim sferama života. Te izmene bi prema mišljenju zvaničnika svrstale Srbiju u red modernih zemalja, a aktivistkinja Marija Srdić u tom Zakonu takođe vidi veliku šansu da naše društvo napravi ozbiljan civilizacijski korak.

- On donosi veliku i pozitivnu promenu, jer Zakon koji je još uvek na snazi, a koji je usvojen 2009. godine, nije doneo preko potrebne promene i progres - kazala je Srdićeva zaključujući da je za nju, kao aktivistkinju, veoma važno to što su u njegovu izradu i konačni tekst uključena rešenja koja je ponudio ženski pokret.

Ipak, čini se da put promena neće biti lak, jer nacrt Zakona još uvek nije prošao skupštinsku proceduru, te se postavlja pitanje hoće li inferiornost žena na tržištu rada ali i svim ostalim sferama društva biti zamenjena jednakošću sa muškom populacijom.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da su dame u Srbiji obrazovanije u gotovo svim strukama, ali ih statistika novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje pak urušavaju, jer muški deo populacije uglavnom zauzima značajnije pozicije u poslovima. Psihološkinja Dragana Mitrić Aćimović mišljenja je da na žene to može negativno da utiče, te da one mogu da se sažive sa ulogama koje su im date.

„One mogu u potpunosti odustati od razmišljanja u tom pravcu da bi se mogle naći na upravljačkim funkcijama, odnosno uopšte se ne upućivati i ne interesovati se za takve društvene role i birati zanimanja koja nisu posebno plaćena, koja su višenegujuća i u skladu sa društvenim očekivanjima pa biraju poziciju učiteljice, vaspitačice, medicinske sestre i sl.“, kazala je naša sagovornica, objašnjavajući da sa druge strane mogu da razviju nesigurnost i prihvate da one nisu sposobne za nešto više.

„U slučaju da su ambicioznije identifikuju se sa muškarcima i preuzimaju neka njihova obeležja, pa se trude da se muževnije oblače i imitiraju taj neki njihov stil ili način rukovođenja. Takođe, udalje se od svog pola da bi bile prihvaćenije ili doživljene kao neko ko može u toj ulozi da se snađe.“

Prema mišljenju psihološkinje Dragane Mitrić Aćimović, žene su mahom i same ubeđene u to da nisu dovoljno dobre za rukovođenje, što, kako kaže, nije tačno.

„Istraživanja pokazuju da su one mirnije glave, da umeju više da inspirišu kolektiv, da ostvaruju bolje socijalne relacije i podstiču kolektiv na saradnju bolje nego što to rade muškarci, a malo su toga svesne - objasnila je naša sagovornica, dodajući da one ne dospevaju na poziciju moći čak ni u tipično ženskim kolektivima.“

Vladimir Bijelić