Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Жене образованије, али неравноправне на тржишту рада

18.09.2017. 16:59 17:06
Пише:
Фото: Pixabay

Равноправност полова у Србији чини се готово немогућом, јер се, упркос најавама о доношењу закона који би изједначио положај жена и мушкараца у држави, клупко око његовог усвајања константно замотава док статистика открива срж проблема.

У Републичком заводу за статистику забележено је да је током прошле године на основним академским студијама у Репубици Србији дипломирало укупно 50.326 студената, од чега 58,5 одсто чине жене, а 41,5 одсто мушкарци. У сваком од степена студија и у свим деловима државе, жене се као свршени академци бележе у значајнијој мери. Тако је 2000 жена више него мушкараца завршило мастер студије, док је звање доктора добило готово стотину жена више. Иако су даме образованије, статистика показује да оне дуже чекају на бироу од мушкараца и да добијају углавном извршилачке позиције.

Последњи подаци новосадске филијале Националне службе за запошљавање показују да су жене на лошијим позицијама у односу на мушкарце, али су и бројније на листи незапослених. У Новом Саду је на крају августа евидентирано близу 18.000 незапослених, од којих жене чине више од 56 одсто. Статистике Националне службе за запошљавање су показале да Новосађанке најчешће обављају функције васпитача, професора српског језика и књижевности, или су запослене са звањем хемијско-технолошки и економских техничар. То отвара питање јесу ли жене мање квалификоване или за њих нема места на управљачким позицијама у свету бизниса.

Активисткиња Центра за подршку женама из Кикинде Марија Срдић сматра да традиционални обрасци васпитања и понашања не виде жену као ону која се бори, преузима ризике, ради од „јутра до мрака“ те као ону која доноси одлуке и управља.

„У образовању, али и другим професијама попут правосуђа, здравства, новинарства или јавних управа жене доминирају на извршилачким пословима“, казала је за „Дневник“ Срдићева, додајући да се код нас најпре не анализирају и не прате у довољној мери потребе и могућности жена и мушкараца због чега долази до дискриминације међу половима.

„Њихове потребе нису и још дуго неће бити исте. Неједнакост се појављује у свим областима живота и ако желимо да је отклањамо, да будемо прогресивније друштво, да једнако користимо потенцијале и мушког и женског дела становништва, онда морамо из темеља мењати приступ.“


Женема је најбоље у Скандинавији

Положај жена у свету полако се поправља, од 2006. до 2013. према подацима Светског економског форума, позиција жена је боља у чак 95 земаља, док се 14 држава суочава са њеним погоршањем. Од 110 земаља Србија заузима златну средину. Топ пет земаља у којима су жене у најбољем положају су Исланд, Финска, Норвешка, Шведска и азијска држава Филипини, говоре подаци Светског економског форума.


Она такође сматра да се младе жене у пословном свету такође суочавају са предрасудама као и незаконитим поступањем послодаваца.

„У реалном животу послодавци ће се радије определити за мушкарца, него за младу жену, јер је њихова претпоставка да ће она ускоро постати мајка и због породиљског одсуства, неге детета и породичних обавеза често одсуствовати са посла или да неће моћи да задовољи друга очекивања“, објаснила је Марија Срдић.

Према мишљењу активисткиње Марије Срдић жене у образовању виде своју шансу и простор за еманципацију, као и предуслов за економску и сваку другу независност и самосталност те су због тога истрајније и у већем проценту завршавају студије.


Закон о родној равноправности

Министарка Зорана Михајловић ових дана залаже се за доношење и усвајање нацрта Закона о родној равноправности, који се не односи само на равноправност у пословној већ и свим другим сферама живота. Те измене би према мишљењу званичника сврстале Србију у ред модерних земаља, а активисткиња Марија Срдић у том Закону такође види велику шансу да наше друштво направи озбиљан цивилизацијски корак.

- Он доноси велику и позитивну промену, јер Закон који је још увек на снази, а који је усвојен 2009. године, није донео преко потребне промене и прогрес - казала је Срдићева закључујући да је за њу, као активисткињу, веома важно то што су у његову израду и коначни текст укључена решења која је понудио женски покрет.

Ипак, чини се да пут промена неће бити лак, јер нацрт Закона још увек није прошао скупштинску процедуру, те се поставља питање хоће ли инфериорност жена на тржишту рада али и свим осталим сферама друштва бити замењена једнакошћу са мушком популацијом.


Подаци Републичког завода за статистику потврђују да су даме у Србији образованије у готово свим струкама, али их статистика новосадске филијале Националне службе за запошљавање пак урушавају, јер мушки део популације углавном заузима значајније позиције у пословима. Психолошкиња Драгана Митрић Аћимовић мишљења је да на жене то може негативно да утиче, те да оне могу да се саживе са улогама које су им дате.

„Оне могу у потпуности одустати од размишљања у том правцу да би се могле наћи на управљачким функцијама, односно уопште се не упућивати и не интересовати се за такве друштвене роле и бирати занимања која нису посебно плаћена, која су вишенегујућа и у складу са друштвеним очекивањима па бирају позицију учитељице, васпитачице, медицинске сестре и сл.“, казала је наша саговорница, објашњавајући да са друге стране могу да развију несигурност и прихвате да оне нису способне за нешто више.

„У случају да су амбициозније идентификују се са мушкарцима и преузимају нека њихова обележја, па се труде да се мужевније облаче и имитирају тај неки њихов стил или начин руковођења. Такође, удаље се од свог пола да би биле прихваћеније или доживљене као неко ко може у тој улози да се снађе.“

Према мишљењу психолошкиње Драгане Митрић Аћимовић, жене су махом и саме убеђене у то да нису довољно добре за руковођење, што, како каже, није тачно.

„Истраживања показују да су оне мирније главе, да умеју више да инспиришу колектив, да остварују боље социјалне релације и подстичу колектив на сарадњу боље него што то раде мушкарци, а мало су тога свесне - објаснила је наша саговорница, додајући да оне не доспевају на позицију моћи чак ни у типично женским колективима.“

Владимир Бијелић

Пише:
Пошаљите коментар