Romkinje u Srbiji rano udate, neškolovane i maltretirane

One veoma često trpe nasilje u porodici, rano stupaju u brak, često žive u siromaštvu i u neadekvatnim stambenim uslovima, a diskriminisane su i prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja, kao i u postupcima pred organima javne vlasti. Čak 92% Romkinja u Srbiji bilo u situaciji nasilja, dok je 55% Romkinja u Srbiji udato pre 18. godine -  podaci su koje u publikaciji o položaju Romkinja u Srbiji beleži Bibija – Romski ženski centar.

Bibija je izveštaj pripremila u okviru regionalnog programa UN Women „Zaustavljanje nasilja prema ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti“.

Regionalni izveštaj donosi podatke o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) u vezi sa diskriminacijom Romkinja u oblasti zdravstvene zaštite, dečijih brakova i pružanja podrške i zaštite Romkinjama u situaciji nasilja u porodici.

Zdravstvena situacija Romkinja znatno je lošija nego kod opšte populacije zbog neadekvatnih životnih uslova, loših uslova stanovanja, siromaštva i nepovoljnog položaja Romkinja u okviru domaćinstva, uključujući dečiji brak i rane porođaje, obavljanja teških poslova i brige o članovima šire porodice, usled čega imaju poteškoća da se posvete sebi i svom zdravlju.

Pojedine Romkinje nailaze na prepreke u pristupu zdravstvenoj zaštiti jer nemaju lična dokumenta, uključujući zdravstvene knjižice, a suočavaju se i s uvredljivim i ponižavajućim tretmanom na osnovu nacionalne pripadnosti i pola. Diskriminacija Romkinja u oblasti zdravstvene zaštite naročito je vidljiva kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite tokom i nakon porođaja. Romkinje veoma retko koriste savremene metode kontracepcije, nemaju dovoljno saznanja o kontracepciji, usled čega se plaše da je koriste. Događa se i da o njihovoj reprodukciji i reproduktivnom zdravlju odlučuju njihovi partneri i drugi članovi porodice. Romkinje najčešće nisu upoznate s mehanizmima zaštite od diskriminacije u oblasti zdravstvene zaštite, a one koje imaju saznanja o ovim mehanizmima, uglavnom se ne osećaju osnaženo da diskriminaciju prijave nadležnim organima.

Društvo prepoznaje problem dečijih brakova, ali ovu pojavu često toleriše, pripisuje je tzv. „romskoj tradiciji“ i ne prepoznaje u dovoljnoj meri njenu štetnost. Uprkos brojnim predrasudama i stereotipima, uzroci dečijih brakova, prvenstveno su rodno zasnovana diskriminacija, siromaštvo, nedostatak obrazovanja i neadekvatni institucionalni odgovori na dečije brakove.

B. Opranović