Zagađeni vodotokovi: Ni velika reka ne može baš sve da svari

Projekat je, inače, započet u jesen 2013. i biće završen u oktobru 2018, a valja napomenuti i to da je PMF ovde u društvu najprestižnijih institucija koje se bave zaštitom životne sredine, i to kao jedini evropski partner koji dolazi iz države koja nije članica EU.

–  Problem hemikalija je veoma kompleksan – kaže dr Ivana Teodorović, vanredni profesor na Katedri za ekologiju i zaštitu životne sredine PMF-a. – Do sada je ukupno sintetisano daleko preko 100 miliona hemikalija, od kojih ni delić ne dođe u masovnu proizvodnju i komercijalnu upotrebu. Procenjuje se, naime, da mi kao civilizacija koristimo do 100.000 različitih hemikalija u industriji i svakodnevnom životu. I to dospeva u životnu sredinu, odnosno mnoge od tih supstanci dospevaju u površinske vode, u kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, a neke hemikalije stižu i do podzemnih voda, koje nama predstavljaju glavni resurs za vodosnabdevanje.

Prema evropskoj regulativi, koju se trudi da isprati i naše zakonodavstvo, definišu se liste prioritetnih supstanci koje predstavljaju rizik u površinskim i podzemnim vodama, i koje će se stoga pratiti. Neke od njih su definisane kao prioritetne hazardne supstance, i za njih postoji program postepene ili potpune zabrane korištenja, dok su druge i dalje u širokoj upotrebi, ali se njihova koncentracija neprestano mora pratiti. I ne samo pratiti, već sve te supstance moramo i uklanjati iz otpadnih voda, a pogotovo iz vode za piće.

– Dolazimo u apsurdnu situaciju da mi sve više i više supstanci detektujemo i kvantifikujemo u našim vodama, ali s druge strane istovremeno moramo i proceniti koje su od tih hiljada i hiljada supstanci zaista rizične po prirodne eko sisteme i ljudsko zdravlje. Dakle, moramo da napravimo tako dobru selekciju, prioritizaciju, da zaista optimizujemo broj supstanci koje će se pratiti sa njihovim stvarnim, realnim rizikom. I projekat „Solutions” u tom smislu razvija strategije i metodologije kako za aktuelne, tako i za buduće, novosintetisane hemikalije...

Novi Sad je, nažalost, u tom smislu postao izuzetno atraktivan za učesnike projekta „Solutions” jer ispušta otpadne vode potpuno neprečišćene u Dunav, što je u današnje vreme zaista kuriozitet. Istraživačima je, dakle, bilo više nego inspirativno da analiziraju kako zagađene gradske vode utiču na moćnu reku koja je teoretski ima veliku moć samoprešićavanja, te da utvrde u kojoj ona meri zaista uspe da razblaži i razgradi zagađenje koje se u nju svakodnevno ispumpava.

– Novi Sadom se konkretno bavimo od 2014, kada je tim iz UFZ-a došao ovamo sa nečim što mi nazivamo uzorkivač velikih zapremina, koji ima mogućnost da tokom 36 sati aktivnog rada profiltrira čak do 2.000 litara vode. Ovaj uređaj omogućuje da i supstance koje uobičajeno ne možemo da merimo, odnosno kojih nema ni u mikrogramskim koncentracijama u površinskim vodama, uspemo i da detektujemo i da kvantifikujemo. I analize su pokazale da Novi Sad ispušta u Dunav, kroz otpadne vode, ogroman broj supstanci...

Tehnike „in vitro”, koje se rade na kulturama tkiva ćelija, davale su rezultate važne za dalja laboratorijska istraživanja, jer su upućivale na mehanizme toksičnog dejstva hemikalija, odnosno pružale su mogućnost da se povežu određene grupe supstanci sa konkretnim biološkim efektom. Međutim, takvi eksperimenti objektivno nemaju i pravo ekosistemsko značenje, odnosno nemaju značenje kada je reč o proceni rizika za ljudsko zdravlje. Stoga je sledeća stepenica u projektu „Solutions” bila da se urade slična ispitivanja, ali na živim organizmima.

– Sakupili smo reprezentativan broj riba karakterističnih za Dunav, a referalna zona nam je bilo Gornje Podunavlje, jer to područje ne prima direktno zagađenje pa su nam tamošnje populacije mogle biti kontrolne. I potom smo uzorkovali ribe nizvodno od Novog Sada, jer je u široj zoni grada dozvoljen ribolov, pa smo čak svedoci toga da se peca na samim ispustima kanalizacije, a onda se stanovništvo tom ribom hrani.

Cilj istraživača nije, međutim, bila samo analiza akumuliranih sadržaja potencijalno toksičnih supstanci u ribi koja se može naći na trpezi, nego i suptilne promene, od molekulskih do fizioloških, pod uticajem smesa genotoksičnih i mutotoksičnih supstanci. Mnoge od ovih analiza još su u toku, rezultati se pažljivo prate, ali prvi signali nisu nimalo ohrabrujući, naprotiv...

– Kada se projekat „Solutions” završi, bojim se da za Srbiju neposredna korist od njega neće biti tako velika, jer naša država nije u prilici, pre svega sa finansijskog apsekta, da parira državama severne i zapadne Evrope u smislu primene novih naučnih dostignuća, ni u tehnologijama za prečišćavanje otpadnih voda, ni u tehnologijama za pripremu vode za piće, pa čak smo na samoj granici da uopšte možemo da primenimo sve dostupne analitičke tehnike u monitoringu kvaliteta životne sredine, pre svega tu smislim na hemijski status. No, to ne sme biti izgovor da se ništa ne preduzima, i da Novi Sad, osim što imamo nekoliko dobrih elaborata i idejnih rešenja, u skoroj budućnosti ne dobije i pravo, ozbiljno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

M. Stajić