Za snalaženje u digitalnom svetu odmalena
U okviru kampanje Ministarstva prosvete „Obrazovanje je važno”, održana je onlajn promocija priručnika „Medijska pismenost”, koji je osim digitalnog dobio i štampano izdanje.
Na publikaciji je radio autorski tim od 20 eksperata iz četiri resorna ministarstva i osam relevantnih institucija u oblasti obrazovanja, informisanja i medija, a namenjena je vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i stručnim saradnicima kako bi se pomoću smernica koje nudi sa samopouzdanjem kretali kroz digitalno okruženje, a onda znanje preneli mlađim generacijama.
Prema rečima rukovodioca u Sektoru za informisanje i medije pri Ministarstvu kulture i informisanja Maje Zarić, priručnik, pisan rodno ravnopravnim jezikom, podeljen je na segmente koji prate razvojni uzrast dece i omladine od predškolskih dana do četvrte godine srednje škole, te se neke teme ciklično ponavljaju, ali i šire odnosno produbljuju u skladu sa kognitivnim i psihološkim razvojem učenika, s ciljem da s vremenom osnaže svoje kompetencije. Između ostalog, obrađuje teme kao što su konstrukcija i dekonstrukcija medijske poruke, govor mržnje i nasilje na društvenim mrežama, zaštita podataka ličnosti, profesionalna etika, stereotipi i predrasude, slika tela u medijima, oglašavanje...
– Urađen je tako da ga predavači kurikularno primenjuju, a kod svake lekcije naznačeno je u okviru kog predmeta može biti obrađena određena tema, za koji uzrast i tokom koliko
časova – kaže Maja Zarić, dodajući da se lako može implementirati prvenstveno u srpski jezik i građansko vaspitanje, gde je digitalna pismenost prepoznata kao važna tema u obrazovanju, ali i u informatiku, istoriju ili čas odeljenjske zajednice.
Štampano izdanje koncipirano je tako da sadržajno i vizuelno prati elektronsku verziju priručnika, gde se mogu pronaći predlozi za aktivnosti i dodatni materijal – vežbe, radni listovi i zadaci, a po potrebi i odštampati u željenom broju primeraka. U nameri da zaokruže celinu, paralelno sa portalom „Medijska pismenost” tim je radio i na aplikaciji „Luedu” koja se može skinuti preko Gugl plej prodavnice, a koja će za ovu, kako se često čini, rogobatnu i poprilično nepoznatu oblast lako i kroz igru zainteresovati decu. Još jedan benefit ovog priručnika jeste rečnik pojmova, kao pomoć da se izbegnu međugeneracijski konflikti i šumovi u komunikaciji, kažu autori.
Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković napominje da ovaj projekat čini drugačijim i vrlo aktivna uloga javnih medijskih servisa unutar radne grupe.
– Od 23. novembra na drugom programu RTS-a krenulo je emitovanje serijala „Superheroji medijske pismenosti”, koji svoj scenario, upakovan u 18 epizoda od po 12 minuta, bazira na lekcijama iz ovog priručnika – kaže Mirković, dodajući da je termin od 9.40, koji se poklapa sa onlajn nastavom, doprineo njegovoj gledanosti. – Osim toga, paralelno se prevodi na jezike nacionalnih manjina i biće emitovan uskoro na RTV-u.
Video-porukom potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković objasnila je zašto je važna medijska pismenost.
– U procesima digitalizacije, čega je i Srbija deo, ono što je nekada bilo poznavanje azbuke danas je svakako poznavanje rada na računarima, pretraživanje i korišćenje interneta kao savremenog oblika pismenosti. Mladima koju su rođeni u vremenu tehnološkog razvoja nezamislivo je da je nekada bilo potrebno nekoliko sati ili čak dana da informacije stignu do građana, dok je danas dovoljno samo nekoliko sekundi. Naravno da je važno da informacije stignu do svih kojima su potrebne, naročito u kriznim situacijama, ali je isto tako važno da budu pravovremene, pouzdane i da daju objektivnu sliku događaja ili pojave koju obrađuju. Istovremeno, svedoci smo da danas nije uvek tako i zato je važno da deca i mladi nauče da u moru informacija razlikuju prave od lažnih i neautentičnih vesti. Novi oblici komunikacije stvaraju nove izazove, a to su između ostalog učenje, obrazovanje i razvijanje kritičke misli. Verujem da će im ovakav priručnik pomoći da se bolje snađu u digitalnom svetu tokom preduniverzitetskog obrazovanja – zaključila je Maja Gojković.
Deca i adolescenti s početka 21. veka upoznati su sa multimedijalnim sadržajima od najranijeg detinjstva. Rezultati mnogih istraživanja sprovedenih u Srbiji i svetu pokazuju da prosečno provode između tri i šest sati dnevno na internetu, pri čemu se sa uzrastom povećava vreme potrošeno na medijske sadržaje.
S. Milačić