За сналажење у дигиталном свету одмалена
У оквиру кампање Министарства просвете „Образовање је важно”, одржана је онлајн промоција приручника „Медијска писменост”, који је осим дигиталног добио и штампано издање.
На публикацији је радио ауторски тим од 20 експерата из четири ресорна министарства и осам релевантних институција у области образовања, информисања и медија, а намењена је васпитачима, учитељима, наставницима и стручним сарадницима како би се помоћу смерница које нуди са самопоуздањем кретали кроз дигитално окружење, а онда знање пренели млађим генерацијама.
Према речима руководиоца у Сектору за информисање и медије при Министарству културе и информисања Маје Зарић, приручник, писан родно равноправним језиком, подељен је на сегменте који прате развојни узраст деце и омладине од предшколских дана до четврте године средње школе, те се неке теме циклично понављају, али и шире односно продубљују у складу са когнитивним и психолошким развојем ученика, с циљем да с временом оснаже своје компетенције. Између осталог, обрађује теме као што су конструкција и деконструкција медијске поруке, говор мржње и насиље на друштвеним мрежама, заштита података личности, професионална етика, стереотипи и предрасуде, слика тела у медијима, оглашавање...
– Урађен је тако да га предавачи курикуларно примењују, а код сваке лекције назначено је у оквиру ког предмета може бити обрађена одређена тема, за који узраст и током колико
часова – каже Маја Зарић, додајући да се лако може имплементирати првенствено у српски језик и грађанско васпитање, где је дигитална писменост препозната као важна тема у образовању, али и у информатику, историју или час одељењске заједнице.
Штампано издање конципирано је тако да садржајно и визуелно прати електронску верзију приручника, где се могу пронаћи предлози за активности и додатни материјал – вежбе, радни листови и задаци, а по потреби и одштампати у жељеном броју примерака. У намери да заокруже целину, паралелно са порталом „Медијска писменост” тим је радио и на апликацији „Луеду” која се може скинути преко Гугл плеј продавнице, а која ће за ову, како се често чини, рогобатну и поприлично непознату област лако и кроз игру заинтересовати децу. Још један бенефит овог приручника јесте речник појмова, као помоћ да се избегну међугенерацијски конфликти и шумови у комуникацији, кажу аутори.
Предавач на Факултету за медије и комуникације Саша Мирковић напомиње да овај пројекат чини другачијим и врло активна улога јавних медијских сервиса унутар радне групе.
– Од 23. новембра на другом програму РТС-а кренуло је емитовање серијала „Суперхероји медијске писмености”, који свој сценарио, упакован у 18 епизода од по 12 минута, базира на лекцијама из овог приручника – каже Мирковић, додајући да је термин од 9.40, који се поклапа са онлајн наставом, допринео његовој гледаности. – Осим тога, паралелно се преводи на језике националних мањина и биће емитован ускоро на РТВ-у.
Видео-поруком потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић објаснила је зашто је важна медијска писменост.
– У процесима дигитализације, чега је и Србија део, оно што је некада било познавање азбуке данас је свакако познавање рада на рачунарима, претраживање и коришћење интернета као савременог облика писмености. Младима коју су рођени у времену технолошког развоја незамисливо је да је некада било потребно неколико сати или чак дана да информације стигну до грађана, док је данас довољно само неколико секунди. Наравно да је важно да информације стигну до свих којима су потребне, нарочито у кризним ситуацијама, али је исто тако важно да буду правовремене, поуздане и да дају објективну слику догађаја или појаве коју обрађују. Истовремено, сведоци смо да данас није увек тако и зато је важно да деца и млади науче да у мору информација разликују праве од лажних и неаутентичних вести. Нови облици комуникације стварају нове изазове, а то су између осталог учење, образовање и развијање критичке мисли. Верујем да ће им овакав приручник помоћи да се боље снађу у дигиталном свету током предуниверзитетског образовања – закључила је Маја Гојковић.
Деца и адолесценти с почетка 21. века упознати су са мултимедијалним садржајима од најранијег детињства. Резултати многих истраживања спроведених у Србији и свету показују да просечно проводе између три и шест сати дневно на интернету, при чему се са узрастом повећава време потрошено на медијске садржаје.
С. Милачић