"Za čistije i zelenije škole u Vojvodini": Četiri miliona dinara za nagrađivanje mladih ekologa
Protokol o saradnji radi realizacije programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” potpisali su juče predstavnici šest pokrajinskih sekretarijata: za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, za urbanizam i zaštitu životne sredine, za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, za privredu i turizam i PS za sport i omladinu, te Gradska uprava za zaštitu životne sredine, JP „Vojvodinašume” i Pokret gorana Vojvodine.
Projekat ozelenjavanja sprovodi se 13. godinu zaredom kako bi se podigla svest i lična odgovornost za brigu o životnoj sredini u vaspitno-obrazovnim ustanovama i lokalnim zajednicama na teritoriji Pokrajine. U toku školske 2021/2022. nagrađeno je 1.130 dece iz 49 obrazovno-vaspitnih ustanova. Zahvaljujući JP „Vojvodinašume” učenici iz 12 škola imali su priliku da posete zaštićena područja Vojvodine, dok su preostali đaci iz 37 škola išli na izlet u Sremske Karlovce, rekao je predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić, zahvalivši volonterima i prosvetnim radnicima koji su neposredno radili s decom.
Pomenuti program realizuje se kontinuirano, uprkos teškoćama koje je prouzrokovala pandemija kovida - 19, a jučerašnje potpisivanje obavezuje sve partnere da se proaktivno izraze, obiđu što veći broj škola i time programu daju još veći značaj, zaključila je koordinatorka programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” i podsekretarka u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak. Prema njenim rečima, oko četiri miliona dinara biće namenjeno za nagrade, a koliko će je učenika odnosno škola dobiti, znaće se nakon što u maju pristignu prezentacije o završenim aktivnostima, dok će tradicionalno okupljanje tim povodom biti organizovano u junu.
– Udruženim snagama, naše malo deci i nastavnom osoblju znači mnogo. Buyet koji današnjim potpisivanjem sporazuma garantujemo biće uložen u reaalizaciju izleta, i to u prirodi, jer ako deca već uče kako zdravo odrastati, zaštititi prirodu i sebično je čuvati za godine koje dolaze, onda je najprirodnije da to bude mesto gde će se dalje edukovati, a ne samo uživati. Značaj ovog našeg okupljanja se ogleda i u tome što su predstavnici svih sekretarijata shvatili da smo i te kako povezani kroz različite oblasti života. Svi mi danas delujemo u cilju zahvalnosti vaspitno-obrazovnom osoblju koje se ovim programom bavi dugi niz godina. Oni su se pokazali kao veliki entuzijasti i pravi borci za zdravu životnu sredinu. Veoma je važno da deca znaju šta znači kada se zemljište zagadi na jednoj deponiji ili šta je organska hrana, da nauče da kompostiraju, da se bave selekcijom otpada i da od toga imaju koristi, jer su u stanju to da naplate, te dalje iskoriste u u svojim vaspitno-obrazovnim ustanovama – dodala je Brankica Tabak.
Zaštita životne sredine je tema od globalnog značaja, interesa i dometa, a Vojvodina nimalo ne zaostaje za planetarnim aktivizmom u toj oblasti, izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš.
– Naša je pažnja dosledno usmerena ka učenicima, koji zahvaljujući ovom programu mogu da se prepoznaju kao ključni akteri promena na polju brige o životnoj sredini. Drugim rečima, deca koja učestvuju u programu otkrivaju u sebi snažan kreativni potencijal i sposobnost da učine konkretne stvari kako bismo zaštitili životni eko-ambijent – rekao je Sakalaš.
Direktor „Vojvodinašuma” Roland Kokai napomenuo je da je ovo javno preduzeće više od deset godina partner na projektu, obezbeđujući učesnicima posete zaštićenim područjima.
– Imamo dvostrani interes: s jedne strane, utičemo na razvoj ekološke svesti mladih naraštaja, a sa druge dobijamo priliku da objasnimo šta znači šumarstvo, a to su zelena ekonomija, održivo gazdovanje šumama, vođenje računa i o zaštićenim područjima, jer da nismo preduzeli aktivne mere zaštite u Obedskoj bari, ne bi se posle 25 godina u nju vratila čaplja kašikara, nakon 16 godina crni ibis, a posle 130 godina čaplja govedarka – objasnio je Kokai. – Imamo i jedan dobar primer u Sremu, gde se od 1953. ne dira 15 hektara hrastove šume, koju, ako nema uticaja ljudi, pobeđuju kisela invazivna drva, kao što su grab i američki jasen.
Projektu su se lane pridružili Sekretarijat za priredu i turizam i Sekretarijat za sport i omladinu.
– Važno je shvatiti da ovu planetu nismo nasledili da bismo je uništili, nego da bismo je bolju predali pokolenjima koja dolaze – istakao je pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević. –Tendencija u zadnje dve godine je da se turisti vraćaju u prirodu, pa ćemo razgovarati sa kolegama iz sekretarijata o tome da kreiramo edukacije za turističke radnike kako bismo još više istakli značaj očuvanja životne sredine.
S. Milačić