"За чистије и зеленије школе у Војводини": Четири милиона динара за награђивање младих еколога
Протокол о сарадњи ради реализације програма „За чистије и зеленије школе у Војводини” потписали су јуче представници шест покрајинских секретаријата: за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, за урбанизам и заштиту животне средине, за енергетику, грађевинарство и саобраћај, за пољопривреду, водопривреду и шумарство, за привреду и туризам и ПС за спорт и омладину, те Градска управа за заштиту животне средине, ЈП „Војводинашуме” и Покрет горана Војводине.
Пројекат озелењавања спроводи се 13. годину заредом како би се подигла свест и лична одговорност за бригу о животној средини у васпитно-образовним установама и локалним заједницама на територији Покрајине. У току школске 2021/2022. награђено је 1.130 деце из 49 образовно-васпитних установа. Захваљујући ЈП „Војводинашуме” ученици из 12 школа имали су прилику да посете заштићена подручја Војводине, док су преостали ђаци из 37 школа ишли на излет у Сремске Карловце, рекао је председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић, захваливши волонтерима и просветним радницима који су непосредно радили с децом.
Поменути програм реализује се континуирано, упркос тешкоћама које је проузроковала пандемија ковида - 19, а јучерашње потписивање обавезује све партнере да се проактивно изразе, обиђу што већи број школа и тиме програму дају још већи значај, закључила је координаторка програма „За чистије и зеленије школе у Војводини” и подсекретарка у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине Бранкица Табак. Према њеним речима, око четири милиона динара биће намењено за награде, а колико ће је ученика односно школа добити, знаће се након што у мају пристигну презентације о завршеним активностима, док ће традиционално окупљање тим поводом бити организовано у јуну.
– Удруженим снагама, наше мало деци и наставном особљу значи много. Buyet који данашњим потписивањем споразума гарантујемо биће уложен у реаализацију излета, и то у природи, јер ако деца већ уче како здраво одрастати, заштитити природу и себично је чувати за године које долазе, онда је најприродније да то буде место где ће се даље едуковати, а не само уживати. Значај овог нашег окупљања се огледа и у томе што су представници свих секретаријата схватили да смо и те како повезани кроз различите области живота. Сви ми данас делујемо у циљу захвалности васпитно-образовном особљу које се овим програмом бави дуги низ година. Они су се показали као велики ентузијасти и прави борци за здраву животну средину. Веома је важно да деца знају шта значи када се земљиште загади на једној депонији или шта је органска храна, да науче да компостирају, да се баве селекцијом отпада и да од тога имају користи, јер су у стању то да наплате, те даље искористе у у својим васпитно-образовним установама – додала је Бранкица Табак.
Заштита животне средине је тема од глобалног значаја, интереса и домета, а Војводина нимало не заостаје за планетарним активизмом у тој области, изјавио је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш.
– Наша је пажња доследно усмерена ка ученицима, који захваљујући овом програму могу да се препознају као кључни актери промена на пољу бриге о животној средини. Другим речима, деца која учествују у програму откривају у себи снажан креативни потенцијал и способност да учине конкретне ствари како бисмо заштитили животни еко-амбијент – рекао је Сакалаш.
Директор „Војводинашума” Роланд Кокаи напоменуо је да је ово јавно предузеће више од десет година партнер на пројекту, обезбеђујући учесницима посете заштићеним подручјима.
– Имамо двострани интерес: с једне стране, утичемо на развој еколошке свести младих нараштаја, а са друге добијамо прилику да објаснимо шта значи шумарство, а то су зелена економија, одрживо газдовање шумама, вођење рачуна и о заштићеним подручјима, јер да нисмо предузели активне мере заштите у Обедској бари, не би се после 25 година у њу вратила чапља кашикара, након 16 година црни ибис, а после 130 година чапља говедарка – објаснио је Кокаи. – Имамо и један добар пример у Срему, где се од 1953. не дира 15 хектара храстове шуме, коју, ако нема утицаја људи, побеђују кисела инвазивна дрва, као што су граб и амерички јасен.
Пројекту су се лане придружили Секретаријат за приреду и туризам и Секретаријат за спорт и омладину.
– Важно је схватити да ову планету нисмо наследили да бисмо је уништили, него да бисмо је бољу предали поколењима која долазе – истакао је покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић. –Тенденција у задње две године је да се туристи враћају у природу, па ћемо разговарати са колегама из секретаријата о томе да креирамо едукације за туристичке раднике како бисмо још више истакли значај очувања животне средине.
С. Милачић