Vratila se iz Kanade  i pronašla se u modi

Pomenuti tekst su tada prenosili mediji, uz “milion” komentara od kojih su polovina podržavali povratak u Srbiju, a polovina su bili protiv napuštanja uređene Kanade i naizgled sređenog života u njoj. Miličin tekst o razlikama života u Kanadi i Srbiji i danas se povremeno pojavi na društvenim mrežama i iznova izaziva podeljene reakcije, ali Milica se držala svoje odluke i sada već 4 godine ponovo živi U Srbiji, tačnije  u Beogradu i ne kaje se nimalo…

-Ljubim prozore i nebo Srbije svakog dana. Ni jedne sekunde nisam zažalila zbog naše odluke da svoju decu dovedemo kući. Znalo je da bude deci teško u početku jer su rođeni u Kanadi i nisu najbolje pričali srpski ali je sve došlo na svoje kroz nekoliko meseci. Krenuli su u vrtić i predškolsku i ta stvar je brzo bila rešena – priča Milica koja je u Kanadi provela skoro 10 godina - Ja sam bila srećna od prvog dana kako sam stigla nazad u Srbiju. Ođednom sam počela ponovo da dišem punim plućima i da dolazim sebi. Ponovo okružena porodicom i prijateljima, novim i starim, svime što ovaj život čini smislenim. Prema njenim rečima život u Kanadi ima naravno svojih prednosti u odnosu na Srbiju, ali je pitanje šta su kome prioriteti i dodaje da poznaje  ljude iz naših krajeva koji su tamo pronašli sreću i nemaju nameru da se vraćaju.

-U Kanadi sećam se, sela bih u auto i ne bih znala ni kuda ni s kim bih krenula negde. To je scena koju proživljavam ponekad i danas u glavi i stvara mi ogromnu paniku. To može da deluje ljudima banalno, ali je meni to bilo zastrašujuće, jer je ta paklena petlja trajala 10 godina. U Beogradu, zbog toga, već 4 godine izbegavam što više mogu šoping centre jer me upravo ta atmosfera vraća na tu scenu horora i beznađa – priča Milica o svojim kanadskim “mukama”.

Kaže da sloboda o kojoj je i pisala u pomenutom “povratničkom” tekstu i koju je deceniju sanjala, zaista postoji.

-Ona je opipljiva još uvek. Taj osećaj pripadnosti na svakom koraku, nemerljiv je. Srbija je za mene početak i kraj sveta i moram da priznam da to jesam shvatila tek nakon decenije provedene izvan nje – priznaje Milica.

Ono što je teško svima koji se vraćaju nazad iz dijaspore je pronalaženje posla i održavanje nekog naviknutog standarda u zemljama razvijenije ekonomije.

-Ja sam odlučila da tu energiju koju sam ulagala u Kanadi da bih se održala, udvostručim i uradim nešto pametno i u svojoj zemlji. Od malih nogu, kao i dobar deo ženskog sveta uživam u modi. Igrom slučaja put mi se preklopio sa dva modna brenda u vrlo kratkom vremenskom periodu. U tome sam se prosto pronašla i najbolje osećala. Stvarajući svoj modni brend shvatila sam da je to konačno skup svega onoga što ja radim i jesam, i da dinamika i opis tog posla savršeno odgovaraju mojim kapacitetima – navodi Milica i dodaje da je brend nazvala “CRIIM” što je poslednjih dana vrlo popularna reč, ali u nekom drugom kontekstu…  -Obzirom na to da je češće izloženo razgolićeno žensko telo nego bilo šta drugo na društvenim mrežama i u medijima uopšte, ja sam odlučila da redefenišem šta je zaista privlačno. Možda je pretenciozno ali ja bih ipak probala – skromno najavljuje ona. 

Milica kaže da su njeni modeli namenjeni ženama koje su smele, sigurne i ne uklapaju se u nasilno nametnute standarde. Žene koje imaju ili stvaraju svoj stil i nisu nužno konzumeri masovne mode.

-Mislim da smo svi već umorni od prikazivanja telesa, pogotovo generacija žena neke srednje dobi koja je forsirana da se takmiči sa tinejyerkama. Ostvarenoj ženi je najvažnije da je pre svega zdrava, sveža a da to što oblači govori o njenom iskustvu i samouverenosti, može se reći i o njenom nekom opštem stavu o životu. Obožavam žene, mi bojimo ovaj svet(trebale bismo i malo više i bolje), one su mi inspiracija i podrška i duboko sam zahvalna svim ženama koje su me bodrile i podržavaju u ovom poduhvatu – zaključuje Milica Dobrijević.

N. P.