Vojvođansko zdravlje: Planiranje trudnoće važno za rađanje zdrave dece
- Svaka trudnoća treba da bude planirana i u tome treba da učestvuju oba partnera. Potreban je kompleksan pristup, jer je reprodukcija proizvod ljudske ljubavi i to ne sme da se zaboravi - kaže upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodini, Betanije, i član Ekspertskog tima Saveta za populacionu politiku Vlade Srbije profesor dr Tihomir Vejnović.
Važan segment u planiranju porodice je seksualno vaspitanje i dr Vejnović smatra kako je ono neophodno što ranije, jer u srednjoj školi ili na fakultetu može da bude kasno za ovaj predmet. Uvođenjem seksualnog vaspitanja u obrazovni sistem podiže se nivo zdravstvene kulture.
- Planiranje trudnoće treba da počne od uzimanja anamneze, odnosno da se budući roditelji upoznaju sa potencijalnim opasnostima i mogućim oboljenjima, koja postoje u porodici. Razgovaraju sa doktorom, sa genetičarima. Trudnoća danas uključuje i druge lekare, kao što su neonatolozi, internisti, pa i hirurzi i anesteziolozi. Važan je iskren odnos među partnerima i da se otvoreno ragovara o mogućim naslednim bolestima, kao i da se slušaju saveti lekara kako bi se ostvarilo zdravo potomstvo - kaže dr Vejnović.
Ne treba zataškavati potencijalne probleme, jer lekari treba da znaju na koju stranu da usmere ispitivanja i na šta da obrate pažnju u trudnoći.
- Potrebno je da bar šest meseci ranije roditelji žive što zdravije mogu, odnosno da se zdravo hrane, izbegavaju alkohol i pušenje. Da urade ginekološke i ultrzvučne preglede, odnosno spermogram, jer se planiranje trudnoće i roditeljstva pođednako tiču i muškarca i žene i njihov su zajednički čin i cilj - naglašava dr Vejnović.
U samoj trudnoći, žena treba da ide na redovne kontrole. Potrebno je da se urade bar tri ultrazvučna pregleda. Jedan se radi između 11. i 13. gestacijske nedelje. Takozvani ekspertski ultrazvuk radi se između 18. i 23. nedelje i tada se vide potencijalne opasnosti, odnosno rizik od hromozomskih oštećenja, kao i svi detalji u vezi sa anatomijom i funkcijom organa.
- Očekivanja od ultrazvuka često su prevelika. Ultrazvučni pregled u trudnoći je dijagnostička metoda, a ne lečenje poremećaja nastalih začećem. Zato redovno praćenje ploda ultrazvukom smanjuje komplikacije u trudnoći i porođaju, kako kod ploda, tako i kod majke. - napominje dr Vejnović.
Majke tokom trudnoće treba da rade i analize krvi, kako bi se videlo da li postoje neke infekcije, odnosno jesu li prisutni virusi. Vejnović objašnjava da neke stvari mogu da daju signal, te navodi da veća težina bebe može da ukaže na dijabetes. Postoje i poremećaji koji se javljaju kasnije u trudnoći, te tako ukoliko majka otiče i skače joj pritisak, može da bude u pitanju preklampsija, koju ima od tri do pet odsto trudnica, a ona može da bude fatalna i po mamu i po bebu.
Dva abortusa na svako rođeno dete
Prekidi trudnoće su u medicinskoj praksi svakodnevica i kod nas na jedno rođeno dete imamo bar dva abortusa. Dr Vejnović kaže da nema tačnih podataka o broju abortusa, jer ne postoji precizna evidencija i registracija svakog prekida trudnoće koji se uradi.
- Pretpostavljamo da se u Vojvodini na jedno rođeno dete urade dva abortusa. Na osnovu formule koja uključuje broj žena u reproduktivnom periodu, broja rođene dece i upotrebe efikasne kontracepcije, može da se izvede zaključak da je svakako broj abortusa u Vojvodini i Srbiji, kao i u Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, među najvišima u Evropi. Glavni razlog tome je neupotreba efikasne i savremene kontracepcije zbog brojnih predrasuda koje postoje kod nas prema hormonskoj i intrauterinoj („spirala“) kontracepciji koje se generacijski prenose. U evropskim zemljama u kojima je seksualno vaspitanje dobro organizovano i gde se zna da pilule i spirala imaju mnogo prednosti i čuvaju reproduktivno zdravlje, a ne ugrožavaju ga, broj abortusa je najmanji. Nažalost, kod nas se još uvek sporo ide ka ovom cilju, mada se proteklih godina u Vojvodini izuzetno uspešno sprovodilo „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ u 70-ak srednjih škola - navodi dr Vejnović.
- Trudnoća nije bolst i ne treba tako da se posmatra. Ona je znak zdravlja žene i muškarca. Potrebno je da se otkriju potencijalne komplikacije, ali žena ne treba da apriori da uzima lekove i da misli kako ne treba da farba kosu ili da lakira nokte - navodi dr Vejnović.
Ishrana je izuzetno važan segment u trudnoći i žene ne bi trebalo da dobiju više od sedam kilograma, jer i prevelika težina može loše da utiče na razvoj ploda. Vejnović objašnjava da se hrana metaboliše, a u trudnoći i jetra i srce rade više, te dodatno opterećenje za ove organe znači isto kao kada bi neko išao uz brdo i nosio 15 fo 20 kilograma tereta.
- Potrebno je da se redovno kontroliše pritisak, šećer u krvi, funkcija štitne žlezde, kao i urinokultura, jer se usporava pražnjenje bubrega i veća je učestalost urinarnih infekcija. Zbog hormona moguće su i česte opstipacije, te je i zbog toga jako važna pravilna i balansirana ishrana - dodaje dr Vejnović.
U trudnoći raste i rizik od vaginalnih infekcija, što može da dovede i do prevremenog porođaja. Vejnović ističe da je oko 20 odsto žena pod visokim rizikom u trudnoći.
- Trudnica trba da ima umerene fizičke aktivnosti i da se normalno ponaša. Ko se sportom nije bavio ranije, nema potrebe ni tada da počne. Treba normalno da se živi i da se pronađe ravnoteža između želja i mogućnosti. Umerenost je ključna - smatra dr Vejnović i dodaje kao je trudnicama i porodiljama bolje da letnji odmor provedu u planini, a ne na plaži i na plus 40 stepeni Celzijusa. Savetuje umereno plivanje i boravak u hladu, ali bez izlaganja direktnom suncu i visokim temperaturama.
U Betaniji je prošle godine rođeno oko 6.880 beba, a odgađanje materinstva je sve češće. To može da ima potencijalne opasnosti, jer žene u tom dobu mogu već da imaju neke bolesti koje utiču na kvalitet, kao i ishod trudnoće i porođaja, poput dijabetesa, oboljenja štitne žlezde, kardiovaskularnih i drugih bolesti. Neretko, žene prvo dete rađaju između 30. i 39. godine i to je trend koji se primećuje u poslednjih nekoliko decenija.
- U 2016. godini u Srbiji je na osnovu prijava rođenja registrovano 63.855 porođaja sa ukupno 64.984 rođene dece, a prema starosti majke, najveći broj porođaja je u dobnoj grupi od 30 do 39 godina. Slede porođaji u dobnoj grupi od 20 do 29 godina, a zatim u dobnoj grupi od 40 do 44 godine - podatak je iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2016. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Spontani pobačaj
Ne završe se sve trudnoće porođajem i svaka peta trudnoća je neuspešna. Nakon spontanog pobačaja se radi kiretaža, a dr Vejnović navodi da već 15 godina praktikuje spontani završetak ovakvih pobačaja, bez hirurške intervencije. Žena u tim situacijama dolazi na kontrole kod lekara, kako bi se pratilo njeno stanje, ali se ne podvrgava kiretaži.
- U Americi, Kanadi i zemljama Beneluksa, primenjuje se ovakva praksa. Statistika kaže da je neuspešno 20 odsto trudnoća. Znači da svaka peta žena koja zatrudni, neće roditi to dete i imaće spontani pobačaj. Ne treba žuriti i ići odmah na kiretažu. Važno je i da se spreče vanmaterične trudnoće, kojih je oko 10 odsto - naglašava naš sagovornik.
Kada dođe do pobačaja, potrebno je ultrazvukom pratiti stanje, imati redovne kontrole i dati šansu da se pobačaj završi spontano. Na taj način se izbegava i rizik koji donose kiretaže, a to je onih od jedan do tri odsto slučajeva, koji su neminovnost kod hirurških procedura.
Prema podacima iz ovog godišnjaka, lane je rođeno i 15 beba čije majke su imale 50 ili više godina i to njih 11 u Centralnoj Srbiji i četiri u Vojvodini.
Profesor Vejnović kaže da su tri velika procesa obeležila porodiljstvo i rađanje u poslednjih 50-ak godina. Prvi je da su se ranije žene u 95 odsto slučajeva porađale u kući, a sada se njih 99,9 odsto porađa u bolnici. Drugi je da su nekada ceo proces prođaja kontrolisale babice, a samo u složenijim slučajevima su se uključivali lekari, dok su u današnje vreme za porođaj odgovorni doktori sa celim timom. Najnovija tranzicija koja se dogodila u 21. veku je da su se izjednačila prava majke i novorođenčeta. Nekad je život i zdravlje majke bio na prvom mestu, a novorođenčeta na drugom, a pre 20-ak godina fetus je dobio prava kao pacijent.
- U tih 50 godina došlo je i do pomeranja godina rađanja. Nekada su žene rađale neposredno posle prve menstruacije, te su postajale majke i sa 13, 14, pa do 17 godina. Do 20-e godine većina žena je u to vreme već ostvarila reproduktivnu funkciju. Izjednačavanje prava žena i muškaraca i rodna ravnopravnost promerili su i usložili ulogu žene u društvu i povećan je broj identiteta žene. Pre pola veka prosek dece po porodici bio je četiri i po, a sada je to od 1,2 do 1,4, što rezultira negativnim prirodnim priraštajem - kaže dr Vejnović.
Ovaj proces je započeo u Švedskoj, a sada je prisutan u svim razvijenim zemljama. Vejnović objašnjava da su to zemlje u kojima se žene školuju i zapošljavaju, što je promenilo tradicionalni tip i strukturu porodice, te je i pomerilo godine rađanja.
- Tokom 90-ih godina prvorotke su imale od 25 do 30 godina, oko 2000. godine prosek je bio 30, a danas je to 31 godina. To je proces koji se u Vojvodini desio za 15 godina. Ulaskom vantelesne oplodnje ta granica se još više pomerila, ali ona učestvuje sa manje od jedan odsto u porođajima - kaže je dr Vejnović i dodaje da žena koja počne da rađa posle 30. godine, teško da može da rodi troje dece.
Zabluda je da trudnoća u kasnijim godinama predstavlja zdravstveni rizik za majku. Vejnović navodi da je u Evropi urađena studija u kojoj su analizirane trudnoće i ishod porođaja kod žena od 40 godina i utvrđeno je da ne postoje velike komplikacije. Međutim, u tim godinama majke javlja se veći broj hromozomskih anomalija fetusa.
- Takođe, veliki broj osoba ulazi u trudnoću sa nekim oboljenjem, kao što je dijabetes kojeg ima 10 odsto populacije, a to može da ugrozi zdravlje trudnice. Zbog toga svaka trudnoća treba da bude planirana i da trudnica obavi kompletan ginekološki pregled, uradi papa test i bris, obavi pregled kod zubara i uradi laboratorijske pretrage. Takođe, potrebno je uvođenje suplementacije i tri do šest meseci pre trudnoće treba uzimati folnu kiselinu, što smanjuje komplikacije u trudnoći, pa i na porođaju - poručio je dr Vejnović.
Studija u Kanadi urađena na više desetina hiljada porođaja, utvrdila je da je procenat komplikacija i lošeg ishoda po plod i majku , prepolovljen, pa i do tri puta smanjen kod žena koje su se redovno kontrolisale, uključujući ultrazvučne preglede i laboratorijske nalaze.
- Oboje supružnika treba zajedno daplaniraju potomstvo i oboje da budu spremni za trudnoću. Zato su važne redovne kontrole, jer one omogućavaju i preventivno delovanje u situacijama kada je to potrebno. Nekada je bila zabluda da su bebe lošije kod majke koja ima 40, u odnosu na onu koja ima 30 godina. Ako je dete hromozomski zdravo, sve je u redu - kazao je dr Vejnović.
Kao što nije dobro da žene kasno rađaju decu, tako nije dobro ni da prerano postanu majke. U novosadskom porodilištu se u 2016. godini porodilo 70 maloletnica.
Komplikacije
Rizici prekida trudnoće nisu veliki kada se rade u legalnim i propisanim uslovima, pa je zato od ključne važnosti da on bude zakonom dozvoljen, jer zabrana samo dovodi do ilegalnih i nebezbednih abortusa koji strostruko povećavaju mogućnost komplikacija, a čak uključuju i moguć smrtni ishod. Međutim, ako se desi neka od težih komplikacija – teška upala materice, jajnika i jajovoda, ona može da dovede do „slepljivanja“ jajovoda sa posledičnim sterilitetom (oko 0,1 odsto). Zaostatak tkiva u materici dešava se u oko jedan do tri odsto slučajeva i nekada može da se reši i spontano. Druge komplikacija su ređe, ali ipak mogu da se dese i nose sa sobom posledice.
- Nije dobro ni da tako rano imati decu, jer te žene nisu ni pregledane ni spremne za trudnoću. Trudnoća nije planirana, a pored toga one su i psihički nezrele za ulogu majke. Kod maloletnica imamo trudnoće sa povećanim rizikom, kao i rizičan porođaj - kaže dr Vejnović.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu je 1996. godine u potpunosti prihvatila “bebi frendli” program i postala prva klinika tadašnje države, Republike Srbije i Crne Gore, koja je uvela taj program u porodilište.
- U početku je Klinika imala niz teškoća dok se program sproveo na nivou cele ustanove, u takozvanih ‘’deset koraka do uspešnog dojenja’’. Vrlo brzo, zbog niza suštinskih prednosti, bio je prihvaćen i od strane pacijentkinja, i naravno osoblja porodilišta - rekao je dr Vejnović i dodao kako su iskustva sa ovim programom pozitivna i posle dvadesetak godina.
“Bebi frendli” program ima dva cilja. Prvi je prijateljski odnos prema bebi, prema majci, odnosno prema porodici. Suština je u što humanijem pristupu porodilji, kako u samom aktu porođaja, tako i u celom periodu boravka pacijenta u bolnici posle porođaja. Ta humanost se zasniva na poštovanju prirodnih zakona, koji se sastoji u održavanju bliskosti između novorođenčeta i majke. Tu je i sa aspekta etike, najveća vrednost tog globalnog programa Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a.
- Drugi cilj je korišćenje prirodne ishrane, a to je majčino mleko. Deklaracijom Svetske zdravstvene organizacije i Svetskog udruženja ginekologa i akušera iz 2015. godine, ishrana čovečanstva, a pre svega majki i odojčadi, jedan od strateških ciljeva koji su pred nama.- kaže profesor dr Tihomir Vejnović i dodaje da u svetu svakog minuta umre jedna novorođena beba zbog posledica neadekvatne ishrane.
Majke koje su porođene prirodnim putem smeštene su u “bebi frendli” odeljenju i one su od porođaja do otpusta stalno sa svojom decom. Modifikacija programa se uglavnom odnosi na bebe koje se nalaze na Odeljenju intenzivne i poluintenzivne nege, kao i porođaje carskim rezom. Pošto u Betaniji ima više od 2.000 carskih rezova godišnje, striktno sprovođenje “bebi frendli” programa kod majki sa carskim rezom je u praktičnim uslovima nemoguće izvesti. Prema standardu i preporukama za normalno porođene pacijente, bila bi potrebna jedna akušerska i jedna pedijatrijska sestra na četiri porođene žene i četiri bebe. U intenzivnoj jedinici, gde su pacijentkinje porođene carskim rezom, odnos bi bio čak dve akušerske sestre i dve pedijatrijske sestre na jednog pacijenta.
Sve porodilje u Novom Sadu mogu da dobiju i besplatnu analgeziju, odnosno epidural. Vejnović smatra da najvrednijem i najplemenitijem delu društva - majkama u porođaju, treba maksimalno da se pomogne i to profesionalnim odnosom i što humanijem pristupu porođaju i smanjivanju bola pacijentkinje i naglašava da je to lekarima i profesionalna obaveza i moralna dužnost.
Kontrolne preglede trudnice mogu da rade i u Poliklinici Kliničkog centra Vojvodine, gde svakoga dana rade rade lekari sa svih zavoda i odeljenja Klinike, a pregledi se zakazuju preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, takozvanog IZIS-a. Lekari u domovima zdravlja zakazuju preglede pacijentima, tako da sada žene obave pregled u roku od pet do deset dana. Na ovaj način je omogućena brža, bolja i kvalitetniju usluga za pacijentkinje iz cele Vojvodine.
U osam polikliničkih ambulanti nalaze se konzervativna ginekologija, juvenilna ginekologija, više akušerskih ambulanti, ambulanta za preoperativnu ginekologiju, ambulanta za intervencije, kao i soba za odmor pacijentkinja nakon intervencije. U Poliklinici sada se uzima i amniocenteza, rade ultrazvučni pregledi, intervencije u lokalnoj anesteziji, CTG snimanja, kao i pregledi videokolposkopom.
- Porođaj je jedan od najčarobnijih fenomena koji postoje, ali i jedan od najodgovornijih u odnosu na sve ostale oblasti medicine, jer u aktu porođaja u isto vreme imate dva pacijenta - majku i bebu. U novosadskom porodilištu godišnje se rodi oko 6.500 beba, a tu je između 160 i 170 blizanaca, što je troje pacijenata, a bude i oko desetak trojki, kada imamo četiri pacijenta. Porodiljstvo je zato kraljica medicine - kaže profesor Vejnović.
Najčešća pitanja
Smem li da imam odnose u trudnoći? – Da. Mnoge žene brinu da bi seksualni odnos mogao da naškodi bebi i izazove pobačaj.
Ukoliko krvarite u prvih nekoliko nedelja trudnoće Vaš lekar bi mogao savetovati izbegavanje odnosa dok ne navršite 14 nedelja. Inače, možete se opustiti, odnosi ne mogu da naškode detetu.
Kako da se hranim u trudnoći? – Veoma je važno da se pravilno hranite - normalan prirast težine u trudnoći jedan je od najboljih znakova zdrave trudnoće. Probajte da svaki dan jedete voća i povrća, crni hleb, žitarice, da unosite meso i mlečne prerađevine, a da izbegavate nezdravu hranu, slatkiše, gazirano i grickalice.
Da li smem da idem u kolektiv? – U prvih nekoliko nedelja trudnoće klonite se kolektiva sa puno dece, odlazaka kod prijatelja koji imaju prehlade, izbegavajte bioskope, pozorišta i zatvorene prostore. Virusne i parazitarne infekcije mogu značajno da ugroze zdravlje Vaše bebe.
Da li smem da radim u trudnoći? – Rana trudnoća može da ima uticaja na Vaš posao. Ukoliko radite u noćnim smenama, sa puno buke, ako putujete, radite sa opasnim hemikalijama, u ekstremno hladnim ili toplim uslovima ili uz zračenje, vreme je da idete na bolovanje.
Da li smem da popravljam zube u trudnoći? – Da, morate da redovno idete kod stomatologa, i da popravljate zube, uz anesteziju. U toku trudnoće briga o Vašim zubima je besplatna - iskoristite to maksimalno!
Pripremila: Ljubica Petrović
Foto: S. Šušnjević, F. Bakić, R. Hadžić, A. Erski, B. Lučić
„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo