VOJVOĐANSKO ZDRAVLJE Ishrana može i da naruši i da unapredi zdravlje

Hrana može i da unapredi, ali i da naruši zdravlje, te bez pravilne ishrane nema zdravlja, kao ni lečenja i izlečenja. Lekari Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Vojvodine bave se metaboličkim poremećajima i prema vrsti poremećaja određuju pacijentima i način ishrane, a internista endokrinolog profesorka dr Edita Stokić kaže kako saveti o principima zdrave i pravilne ishrane i dijetetskim režimima ne treba da se traže među preporukama pevačica ili glumica, nego od stručnjaka.

Kako bi se odredio pravilan dijetetski režim nije svejedno da li je neko mlad ili star, zdrav ili bolestan, ili ima visok ili nizak pritisak. Za svakoga čoveka mora da se uzme u obzir ukupan energetski unos namirnica, svakodnevne navike i ponašanje, posao, način života.

Štetni preparati

Primena tzv. preparata za mršavljenje, koji se reklamiraju isticanjem neverovatnih rezultata mršavljenja u kratkom vremenskom periodu, bez jasno definisanih mehanizama delovanja, bez rezultata sprovedenih kliničkih studija na velikom broju bolesnika, nepoznavanja nuspojava, mogu da dovedu do čitavog niza štetnih efekata, te ih ne treba primenjivati.

- Nismo rođeni da živimo samo na jednoj vrsti namirnice, na ugljenim hidratima, mastima ili belančevinama. Treba da jedemo sve, posebno namirnice koje su sa našeg podneblja i njih treba da preferiramo. Pomodarstvo ne može da bude pravilan način ishrane, a to svakako ne predstavljaju ni dijete koje se nalaze po novinama, jer se time neke namirnice zapostavljaju, druge forsiraju, a zanemaruju neke koje su važne za organizam. Telo može da se prilagodi takvoj ishrani, ali kada se neke namirnice ne unose može da dođe do deficita minerala ili vitamina - upozorava dr Stokić i navodi da je deficit vitamina D faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pa i dijabetesa, kao i nekih oblika maligniteta.

Istraživanja su pokazala da je upravo deficit D vitamina karakteristika gojaznih osoba, što je čak i jadan od razloga za nastanak insulinske rezistencije i tipa 2 dijabetesa.

- Gojaznost vodi u šećernu bolest, kardiovaskuzlarne bolesti, oštećenja reproduktivne funkcije i kod žena i kod muškaraca, kao i drugih poremećaja koji nastaju kod gojaznih osoba i koji mogu da naruše reproduktivnu funkciju u značajnoj meri, što je rastući problem kod sve većeg broja parova. Od deset mladih žena njih osam ima insulinsku rezistenciju i probleme u ostvarivanju trudnoće. Pored toga, i trudnoća gojazne žene je opterećena mnogim komplikacijama, kao i pojavom gestacijskog dijabetesa - nabraja dr Stokić. - Hedonizam je odlika čoveka, ali je potrebno imati meru u ishrani, te da onda nema opasnosti od gojaznosti ili nekih poremećaja.

Važno je da su obroci izbalansirani i sadrže sve neophodne hranljive materije, a kada dođe do lečenja sastavni deo tretmana i oporavka je medicinska nutritivna terapija. Pacijenti u Kliničkom centru Vojvodine dobijaju hranu u odnosu na godine, pol, bolesti, faze bolesti i faze oporavka, a dr Edita Stokić kaže da u ovoj ustanovi pripremaju 60 dijetetskih režima i ishrana svakog bolesnika je individualizovana.

- Dijetetski režimi prilagođeni su različitom uzrastu, polu i bolestima, postojanju istovremeno više bolesti, kao i fazama u lečenju. Ako neko leči dijabetes, na primer, a ima i visok pritisak, onda se ishrana prilagođava za njega. Ukoliko je neko operisan na neurohirurgiji, a gojazan je, dobiće i terapiju za gojaznost. Radi se individualizacija za svakog pacijenta - kaže profesorka Stokić i napominje kako je još Hipokrat rekao da hrana treba da bude lek.

Objašnjavajući koliko je značajno sve što se pojede, dr Stokić je navela da samo jedan mali keks koji se pojede svakoga dana ima 50 kilokalorija, što je nedeljno 350, a godišnje 18.250 kilokalorija. To je 2,7 kilograma dobijenog masnog tkiva godišnje od samo jednog keksa, a koliko je takvih grešaka koje se prave svakodnevno. Pre 20 godina bila je manja porcija pomfrita i imala je 210 kilokalorija, a sada ta porcija ima 610 kilokalorija. Da bi se potrošila razlika od 400 kilokalorija potrebna je šetnja od sat i deset minuta.

Kako bi ishrana bila pravilna, ne treba da isključi nijednu vrstu namirnica, te dr Stokić savetuje da se unose belančevine, masti i ugljeni hidrati,  vitamin i minerali.

- Potrebno je imati tri glavna obroka i dve užine. Važno je čitati sastav na etiketama, uzimati sveže namirnice, pripremati hranu na bezbedan način, uzimati manje masti i šećera, a obrok jesti za stolom, a ne ispred televizora ili uz čitanje novina. Grickalice i slatkiše treba izbegavati, a piti vodu, ceđene sokove i čaj - poručuje dr Stokić i napominje kako danas nema časopisa ili dnevnih novina bez rubrike posvećene porastu telesne mase i preporukama za ishranu, jer živimo u vremenu koje odlikuje rapidni porast broja gojaznih osoba.

U Evropi je trenutno 23 odsto žena i 20 odsto muškaraca gojazno, a procenjuje se da će do 2030. godine više od polovine evropske populacije biti gojazno. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije, 54 odsto, ima problem sa prekomernom uhranjenosti, pri čemu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno. Dr Stokić objašnjava da apsolutni broj kilograma koji izmerimo da vagi nije dovoljan za procenu gojaznosti, nego se koristi indeks telesne mase koji se izračunava prema matematičkoj formuli, gde se kilogrami telesne mase podele sa kvadratnim metrima telesne visine. Ukoliko je ovaj indeks veći od 30, govorimo o gojaznosti.

Nekada je gojazna žena smatrana idealom lepote, ali takvi stavovi su se sa razvojem medicinske nauke promenili, jer je dokazano da je gojaznost bolest koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija kao što su tip 2 šećerne bolesti, kardiovaskularne bolesti i ubrzana ateroskleroza, neki oblici maligniteta i brojne druge komplikacije.

• 60 procenata Evropljana češće koristi automobil kao prevozno sredstva za dnevne potrebe i duža putovanja, a samo 19 odsto redovno koristi javni prevoz,
• prosečni Evropljanin dnevno provede više od pet časova sedeći, a tokom svakodnevnog posla ljudi više ne potroše onoliko kalorija koliko su nekada trošili. 1960. godine muškarac je uspevao da sagori 1500 kcal, a žena 1300kcal, dok je 2010. godine broj kalorija koje muškarac sagori 1400, a žena 1200kcal, što predstavlja smanjenje za 13 do 15 odsto,
• savremeni čovek unosi 500 kcal/dan  više nego što je to činio pre 40 godina,
• količina unetih zaslađenih napitaka, slatkiša i grickalica od 1960. godine se povećala za 20 do 100 odsto.

- Gojaznost i prekomerna telesna masa uzrok su nastanka oko 80 odsto tipa 2 šećerne bolesti, 35 procenata ishemijske bolesti srca i 55 odsto povišenog pritiska među odraslim stanovništvom. Ne treba zanemariti činjenicu da pored brojnih komplikacija koje gojaznost nosi, ovo oboljenje udruženo je sa povećanom zastupljenošću neplodnosti i pojavom komplikacijama u toku same trudnoće. Kako je incidencija gojaznosti u porastu, veći je i broj žena u reproduktivnom periodu koje su gojazne. Gojazne žene ne samo da imaju problem sa neplodnošću, već i veći rizik pojave komplikacija tokom trudnoće. Beleži se  dramatičan porast broja gojaznih osoba, a posebno zabrinjava podatak o porastu broja gojazne dece - navodi dr Stokić.

Dva dominantna faktora sredine koja uzrokuju gojaznost su nepravilna ishrana i smanjena fizička aktivnost. Savremeni uslovi življenja, karakterističan način ishrane i smanjen nivo fizičke aktivnosti doprinose da energetski unos u značajnoj meri premašuje potrošnju što doprinosi nagomilavanju masnog tkiva i nastanku gojaznosti. Za loše navike u ishrani i sve veću učestalost gojaznosti kod dece okrivljuje se konzumiranje namirnica bogatih energijom u vidu prerađene, brzo pripremljene hrane, pica, bombona, sladoleda, slatkiša, slatkih napitaka i drugih namirnica, uz smanjen nivo fizičke aktivnosti.

- Navike u ishrani stiču se još u najranijem detinjstvu i one su zasnovane na uticajima porodice i okoline. Deca nauče da jedu sve što roditelji pred njima jedu. Tako deca Eskima jedu sirovo meso morža, deca u Kambodži uživaju u pečenim paucima, deca u Aziji obožavaju pirinač. Američki nutricioniosti izneli su primer dece mlađe od dve godine koja jedu pržene krompiriće i piju gazirana pića umesto mleka. Pomfrit je bio najomiljenije jelo iz grupe povrća među decom uzrasta od dve godine - kaže dr Stokić i ističe da se danas pojedini proizvodi i namirnice više ne pripremaju u ranijim, uobičajenim veličinama, te je sve više “mega” pakovanja. - Sve je veći asortiman raznih “grickalica”, te prosečno desetogodišnje dete tokom devet meseci pojede sopstvenu težinu čipsa.

Savremeni uslovi življenja nametnuli su i smanjen nivo fizičke aktivnosti i sve više vremena se provodi ispred TV ekrana, uz kompjutere, igrice, sve više se koriste motorna vozila, liftovi, pokretne stepenice. Profesorka Stokić upozorava da dva sata dnevno provedeno ispred TV ekrana povećava  rizik od razvoja gojaznosti za 23 odsto, a rizik od nastanka tipa 2 šećerne bolesti čak za 14 odsto.

S druge strane, brojne studije pokazuju da već gubitak u telesnoj masi od pet do 10 odsto odsto početne telesne mase daje brojne povoljne efekte na sve prateće komplikacije gojaznosti.

- Osnovu lečenja čini dijetski režim ishrane prilagođen svakom bolesniku ponaosob, povećana fizička aktivnost, promena stila života uz moguću primenu medikamenata. Povećana fizička aktivnost povećava energetsku potrošnju, neophodnu u postupku lečenja i prevencije, a može da se ostvari kroz različite aktivnosti, počevši od šetnji, boravka u prirodi sa kućnim ljubimcem, trčanja, vožnje bicikla, pa sve do organizovanih sportskih aktivnosti. Uopšteno gledano, neohodno je 30 minuta ili više umerene fizičke aktivnosti, svakodnevno, kako bi se ostvario povoljan efekat na smanjenje prekomerne telesne mase. Najbolje je primenjivati neke od aktivnosti kao što su brzi hod, vožnja biciklom, plivanje, igre u vodi ili tenis. Smanjenje telesne mase nije vidljivo odmah, a menjanje navika svima teško pada - kaže dr Stokić.

Potrebno je da se uskladi količinu pojedene hrane sa količinom energije koja se utroši kroz svakodnevne aktivnosti i fizički napor. Unošenje više kalorija nego što je potrebno može da dovede do povećanja telesne mase zbog nagomilavanje viška masnoća. Potrebno je da se ograniči unos hrane bogatom energijom kao što su brza hrana, slatkiši, kolači, zaslađena bezalkoholna pića, voćni sokovi, čokolade i kandirani proizvodi, a i smanjenje veličine porcije je jedan od načina da se smanji ukupan energetski unos.

Ljubica Petrović

Saveti za zdraviji život

Kada se javi osećaj gladi, bolje je posegnuti za svežim voćem ili povrćem pre nego sa energijom bogatim slatkišima ili grickalicama, a prilikom nabavke hrane birati namirnice sa manjim postotkom masti i ugljenih hidrata, zalihe hrane svesti na zalihe svežeg voća i povrća, u predahu konzumirati mineralnu vodu, čajeve, sveže ceđene sokove, umesto šećera koristiti veštački zaslađivač. Ne izostavljati obroke, a hranu servirati “privlačno” iako je pripremljena bez dodataka masti i raznih preliva. Danas su na raspolaganju i brojne posude koje omogućavaju pripremu hrane bez dodatnog obogaćivanja mastima.

Zasladite hranu sami. Na primer, kupite nezaslađen ledeni čaj, nemasni jogurt, ovsene pahuljice bez dodatih aroma i šećera, te sami dodajte zaslađivač ili voće. Tako ćete dodati mnogo manje šećera nego sam proizvođač. Kada jedete desert, uživajte u svakom zalogaju. Sporo i dugo žvakanje hrane omogućava da osetite ukus i teksturu svakog sastojka, te je uživanje veće, a unos količine hrane manji.

Pravilan odabir ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati imaju veliki uticaj na nivo šećera u krvi, mnogo više nego masti i proteini, te je potrebno biti pametan u njihovom  izboru. Oni sa visokim sadržajem vlakana (kompleksni ugljeni hidrati) sporo se vare i apsorbuju, te preveniraju veliku produkciju insulina i održavaju nivo šećera u krvi stabilnim.

Koristite voće umesto kolača za desert.

Proučite sastav onoga što kupujete čitanjem sastava. Odlučite se za namirnice sa manjim sadržajem šećera i koristite sveže ili zamrznute sastojke umesto konzervirane hrane. Posebno vodite računa na sadržaj šećera u već pripremljenim žitaricama i slatkim pićima.

Izbegavajte već obrađenu i upakovanu hranu kao što su gotove supe, gotova jela, kao i jela sa niskim sadržajem masti, jer često sadrže prikriven dodati šećer. Trudite se da svoje obroke pripremate kod kuće.

Smanjite preporučenu količinu šećera u receptima za 1/4 ili 1/3 od preporučene doze. Možete podići nivo slatkog ukusa dodajući mentu, cimet, muskatni orah ili ekstrakt vanile umesto šećera.

Vodite računa o unosu alkoholnih pića. Kokteli mešani sa gaziranim pićima i sokovima mogu da budu prebogati šećerom. Birajte mešavine pića bez kalorija, uzimajte alkohol isključivo uz hranu, a preferirajte uzimanje crnog vina.