Vojvođansko zdravlje: Način ishrane i stil života vode u šećernu bolest

Oko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti ima dijabetes tip 2. Broj obolelih raste svake godine, a u Novom Sadu godišnje se registruju od osam do 10 posto više obolelih.

U svetu 450 miliona ljudi ima dijabetes, a predviđa se da će do 2040. godine 640 miliona ljudi imati šećernu bolest. Dijabetes je hronična nezarazna bolest u kojoj je narušen metabolizam glukoze zbog nedovoljne proizvodnje, odnosno neadekvatneiskorišćenosti hormona insulina kojeg proizvodi gušterača, tj. pankreas. Postoje nekoliko tipova dijabetesa, a globalna epidemija ove bolesti jedan je od najvećih javno-zdravstvenih izazova 21. veka. Na svaku osobu koja ima šećernu bolest, dolazi po jedna koja ne zna da je ima.

U Vojvodini je ranijih godina stopa incidencije iznosila 290 novoobolelih od dijabetesa tipa 2 na 100.000 stanovnika Vojvodine, dok je stopa incidencije Južnobačkog okruga iznosila 281 na 100.000 stanovnika, a u porastu i dijabetes tipa 1.

Skrining na dijabetes tip 2 je izuzetno važan, jer rana dijagnostika i blagovremena terapija menjaju tok šećerne bolesti na bolje i smanjuju pojavu neželjenih i ozbiljnih komplikacija. Jedna od dve odrasle osobe sa dijabetesom je nedijagnostikovana, zbog čega je u velikom riziku od nastanka komplikacija ove bolesti, koje dovode do značajnog invaliditeta i prerane smrti. Mnogi ljudi žive sa dijabetesom tipa 2, nesvesni svog stanja.

Do trenutka postavljanja dijagnoze, mogu da se pojave komplikacije, a do 70 odsto slučajeva dijabetesa tipa 2 može da se spreči ili odloži usvajanjem „zdravijeg“, pravilnog načina ishrane i stila života. Kod dece je sve prisutnija loša, energijom bogata ishrana i fizička neaktivnost, a tip 2 dijabetesa u detinjstvu ima potencijal da postane globalni problem javnog zdravlja koji dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

- U mnogim zemljama šećerna bolest je vodeći uzrok slepila, a faktor rizika je nastanka kardiovaskularnih bolesti, insuficijencije bubrega i amputacije noge. U svetu, više od 93 miliona odraslih, ili jedna od tri osobe, koje trenutno žive sa dijabetesom, imaju dijabetesnu retinopatiju. Tretman šećerne bolesti i njenih komplikacija počinje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Preventivnim merama, pojava šećerne bolesti može se spreči ili odloži. Kada se otkrije na vreme, u najranijoj fazi, šećerna bolest tipa 2 kod većine osoba može da se leči samo dijetom i fizičkom aktivnošću, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i lekovi – kaže internista endokrinolog iz Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić.

Dve od pet žena sa dijabetesom su u reproduktivnom dobu, što je više od 60 miliona žena, a ova bolest je deveti vodeći uzrok umiranja žena u svetu, odgovoran za 2,1 milion smrtnih slučajeva godišnje. Dr Edita Stokić navodi i da svaki jedanaesti stanovnik planete ima dijabetes, a u pitanju je bolest koja može da se prevenira. Sistem zdravstvene zaštite pri lečenju pacijenata koji su oboleli od dijabetesa unapređuje se svakoga dana, ali je jako važno i da građani usvoje „zdrave“, pravilne stilove života. Ona ističe značaj pristupačne i jednake dostupnosti neophodnim lekovima, medicinskoj tehnologiji, edukaciji samokontole dijabetesa i informacijama potrebnim za postizanje optimalnog ishoda lečenja i unapređenje prevencije tipa 2 šećerne bolesti.

- Posebno je značajna strategija za prevenciju nastanka dijabetesa tokom trudnoće, kao i na ishranu odojčeta i malog deteta. Da bi se obezbedilo rano otkrivanje dijabetesa, bolja zdravstvena zaštita žena i smanjila maternalna smrtnost, neophodno je da se u preventivne zdravstvene usluge ženama na primarnom nivou zdravstvene zaštite integriše skrining dijabetesa i gestacijskog dijabetesa. Ženama i devojkama treba da se omogući laka i jednaka dostupnost znanju i resursima u cilju unapređenja njihovog zdravlja, zdravlja njihovih porodica i prevencije tipa 2 dijabetesa - rekla je dr Stokić i napomenula da i zdravstveni radnici treba da budu edukovani za otkrivanje, lečenje i praćenje dijabetesa tokom trudnoće.

Trenutno više od 199 miliona žena živi sa dijabetesom, a procenjuje se da će do kraja 2040. godine broj obolelih žena biti 313 miliona.

- Žene obolele od tipa 2 dijabetesa imaju približno 10 puta veću verovatnoću da obole od koronarne bolesti srca u odnosu žene koje nemaju dijabetes - istakla je dr Stokić.

Zbog dijabetesa kod pacijenata se razvijaju brojne komplikacije, tj. može da se javi oštećenje vida i slepilo, može da dođe do amputacije nogu, do dijalize, kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara. Međutim, uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, adekvatnu medikamentsku terapiju pacijenti mogu dugo da žive i dobro da se osećaju i žive „punim plućima“.

Oboleli od dijabetesa se prate i kontrolišu u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, odnosno domovima zdravlja, a bolesnici sa izraženim komplikacijama ili komplikovanijom oblicima leče se u Kliničkom Centru Vojvodine, i to u okviru Poliklinike ili hospitalno u delu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Sve veći broj obolelih posledica je i tradicionalnog načina ishrane u Vojvodini gde dominiraju testenina i slatkiši, mastima obogaćene namirnice,  ali je prisutan i stres i fizička neaktivnost građana. Svake godine broj obolelih poraste za osam do 10 posto. Većem broju registrovanih doprinosi i bolja dijagnostika, ali se zato otkrivaju i oni koji su u preddijabetesu i kojima šećerna bolest ne bi bila otkrivena još deset godina, a u tom stadijumu može mnogo više da se učini.

- U Poliklinici Kliničkog centra imamo antidijabetesnu službu u kojoj svakoga meseca imamo više od 2.000 pacijenata. Povišene vrednosti šećera u krvi „ne bole“ i samo uzimanjem uzoraka krvi može da se postavi dijagnoza bolesti. Kod svake osobe koja ima nivo šećerau krvi veći od vrednosti 7, ili hemoglobin A1C veći od 6,5 procenata ili pak nivo šećera veći od 11,1 u bilo kom uzorku krvi tokom dana, može da se postavi dijagnoza šećerne bolesti – objašnjava dr Stokić.

Dijabetes imaju i deca, što je karakteristika modernog doba i dijabetesa tip 2 koji je povezan sa gojaznošću. On je nekada bio redak u dečjem uzrastu, a sada ga ima veliki broj i dece i odraslih.

- Sada dolazimo u situaciju da i decu lečimo lekom kojim se leče njihove bake, što je nekada bio apsurd da i deca i odrasli dobijaju istu terapiju. Savremene uslove života karakteriše i smanjena fizička aktivnost, kao i veliki energentski unos namirnica. U 90 odsto slučajeva bolesnici sa tipom 2 dijabetesa su gojazni – navodi dr Stokić, ali napominje da i oni koji su normalno uhranjeni, kao i pothranjene soobe, takođe mogu da obole od ove bolesti.

Lečenje šećerne bolesti podrazumeva medicinsko-nutritivnu terapiju, odnosno dijetu, koja je prilagođena svakom pacijentu. Dr Stokić ističe da se radi individualizacija tretmana za svakog pacijenta, a uz to oboleli dobijaju i lekove, oralne hipoglikemike, ili im se uvodi insulin.

- U našoj zemlji primenjuju se i najsavremeniji oblici insulinske terapije, odnosno insulinski analozi, koji imitiraju fiziološku aktivnost insulina i najviše liče na čovekov insulin. U pitanju je moderna terapija koja podrazumeva i sprovođenje samokontrola šećera u krvi. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo koje je obezbedilo nabavku aparata i opreme za najsavremeniji način praćenja šećera u krvi imamo kontinuirani glukozni monitoring. U pčitanju je aparat koji podseća na holter krvnog pritiska i monitoriše kretanje nivoa šećera tokom nekoliko dana. Uvidom u promene glikemije moguće je tako titrirati, odnosno podesiti, terapiju da nema niti niskih, niti visokih vrednosti šećera u krvi, odnosno postići najoptimalniju dozu lekova prilagođenu svakodnevnim aktivnostima i ishrani. To pacijentu omogućava mnogo bolji kvalitet života – navodi dr Stokić.

Profesorka Stokić naglašava da su lekari Klinike za endokrinologiju dobro obučeni za sve analize i procedure koje rade, a među njima je i glukozni monitoring, pri kojem se kompjuterski očitavaju vrednosti šećera.

- Analize koje dobijemo glukoznim monitoringom  pokazuju sve greške koje pacijenti prave u ishrani, kao i kako i šta utiče na rezultate i na visinu šećera – objašnjava dr Stokić.

Edukacija i članova porodice

Važno je da se edukuju i članovi porodice, kako bi naučili sve o bolesti, pravilnom kombinovanju hrane i pripremanju obroka. Članovi porodice trebalo bi da budu obučeni i za davanje glukagon ampula, kao pomoć prilikom pada šećera u krvi, kada bolesnik nije u mogućnosti sebi da pruži adekvatnu pomoć.

Moderna terapija dijabetesa podrazumeva savremene insulinske režime, među kojima je i insulinska pumpa. Dr Edita Stokić kaže kako je cilj da bude što manje komplikacija, ali ne na račun pogoršanja kvaliteta života.

U Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine već deset godina kod obolelih od dijabetesa tipa 1 sprovodi se lečenje primenom insulinske pumpe. Kako kažu u Klinici, insulinsku pumpu ima oko 100 obolelih, a kod još nekoliko pacijenata u toku je postupak dobijanja ovog aparata koji stalno prati nivo šećera u krvi i gotovo idealno dozira insulin tokom 24 sata, te se tako prati prirodni, odnosno fiziološki proces delovanja insulina.

- Ova terapija insulinom imitira prirodno stanje, odnosno fiziološki proces. Oni koji ne mogu to da postignu drugačijom terapijom, dobijaju insulinsku pumpu, koja je najsavremeniji oblik terapije namenjen obolelima od dijabetesa tipa 1.Insulinska pumpa je sprava koja isporučuje insulin stalno tokom 24 sata, čime se postiže bolja glikemijska kontrola - navodi dr Stokić i dodaje da se insulin ubrizgava i pritiskom na dugme, te da aparat ima 40 funkcija, odnosno načina podešavanja davanja insulina.

U odnosu na terapiju klasičnim tipom lečenja primenom penskih brizgalica, ovim načinom se javlja manje hipoglikemije, manje su oscilacije glikemije, redukuje se doza insulina, manji je razvoj komplikacija i bolji kvalitet života bolesnika.

- Jedna trećina pacijenata su žene koje planiraju trudnoću, trećina oni sa loše regulisanim dijabetesom i početnom nefropatijom i trećina oni koji su pumpu dobili u detinjstvu, te nastavljaju terapiju. Pumpa je veličine pejyera, ima softver i rezervoar u kojem se čuva insulin, kao i infuzioni set, kateter i kanilu, koja se plasira u tkivo. Plasira se na butine, podlakticu, prednji trbušni zid ili zadnjicu, a aparat se pričvrsti na delove odeće ili veš. Infuzioni set mora da se menja na svaka dva do tri dana, jer postoji mogućnost zapušavanja katetera. Sistem stalno prati nivo šećera u krvi i skoro idealno dozira insulin – objašnjava dr Stokić.

Pumpa može da se skine, tokom tuširanja, bavljenja sportom, plivanja na moru, ali ne bi trebalo da to traje duže od dva sata.Za deset godina niko nije imao problema sa nošenjem pumpe, pa ni noću. Pacijenti se brzo naviknu, a ovaj oblik lečenja primenjuje se i kod trudnica sa dijabetesom. Važno je da oboleli redovno mere šećer, pre svakog obroka, kao i pre spavanja. Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da tri do šest meseci pre začeća počnu da nose pumpu, jer je glikoregulacija značajna za plavilan razvoj ploda.

Ambulanta za pacijente

Od pre godinu dana u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma radi i ambulanta za pacijente sa insulinskom pumpom, ali i za potencijalne korisnike, gde svi mogu da dobiju informacije o načinu funkcionisanja aparata i svemu onome što ih zanima u vezi sa ovom terapijom.

Ne zanemariti simptome

Šećerna bolest je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje najčešće počinje neopaženo i bez simptoma. Osoba postepeno oboleva, a bolest se najčešće otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremećaji. Simptomi šećerne bolesti pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šećera u krvi znatno povećane u odnosu na normalne. Suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanju veće količine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristični su simptomi dijabetesa.

Kako bi se što više izašlo u susret pacijentima i pomoglo im  se, Klinički centar Vojvodine trenutno pravi sajt, kako bi pacijenti mogli u bilo kom trenutku da budu u kontaktu sa lekarima i da im se pogledaju i analiziraju podaci o stanju šećerne bolesti.

- Ovaj projekat zasnovan je na internet tehnologiji i omogućava da doktori dobiju više informacija, kao i bolji uvid u stanje pacijenta. To je naročito važno kod trudnica sa dijebetesom, gde se češće očekuju promene vrednosti šećera u krvi. Ova on-line veza lekara i pacijenta omogućava da se iskoristi prednost interneta, kako bi se postigla bolja kontrola dijabetesa – najavila je dr Stokić i dodala kako će ova platforma biti namenjena obučenim pacijentima koji imaju dileme i kojima treba konsultacija da li u nekoj situaciji da povećaju ili smanje insulin, kako da se ponašaju prilikom ekstremnih fizičkih napora ili nekim drugim situacijama.

Osobe koje imaju šećernu bolest moraju da se pridržavaju odgovarajućih dijetetskih režima, ali i da imaju određeni broj obroka, posebno ako su na insulinskoj terapiji. Dr Stokić napominje da postoje i moderne terapije koje omogućavaju fleksibilnost u svakodnevnim aktivnostima.

- Postoji i ultra dugodelujući insulin, koji može fleksibilno da se primenjuje u intervalima od osam pa čak do 40 sati, što je posebno interesantno prilikom putovanja ili drugih aktivnosti – navela je dr Stokić.

Pripremila: Ljubica Petrović