Vojvođansko zdravlje: I korona ostavlja posledice na srčanom mišiću

Načelnica Ambulante hitnog prijema i trijaže Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine asistent dr Tatjana Miljković kaže kako su virusi potcenjeni kada su u pitanju bolesti srca, a oni često ostavljaju ozbiljne posledice na srčani mišić. Ako se gleda opšta statistika, 10 ljudi na 100.000 ima virusne upale srčanog mišića, ali su mnoge forme subkliničke.

- Ljudi su uglavnom javljaju kada imaju ozbiljnije kliničke slike, posebno mladi ljudi, većina ih to pregura „na nogama“. Postavljanje dijagnoze upale srčanog mišića nije jednostavno, kao kod dijagnoze akutnog infarkta, a imaju sličnu manifestaciju. Miokarditis, odnosno upala srčanog mišića, najčešći je oblik virusne zahvaćenosti srčanog mišića. Manifestuje se bolom u grudima, osećajem nedostatka vazduha, brzim zamaranjem, poremećajem srčanog ritma, a često sliku zavaravaju EKG promene koje bi mogle da ukazuju i na bolest krvnih sudova srca. Podaci kažu da se kod više od 10 odsto mladih koji dožive iznenadnu srčanu smrt, na odbukciji vidi upala srčanog mišića, koji su u najvećem broju slučajeva posledica virusnih infekcija. Do sada se tragalo za nekim od entero virusa, koksaki virusom na prvom mestu, adenovirusom, Epštajn Bar viruom, herpesom, kod pacijenata koji imaju AIDS, odnosno HIV infekciju. Ranije se nije pominjao virus sars kov 2, koji izaziva kovid 19, koji se ispostavilo da takođe u značajnoj meri dovodi do oštećenja srčanog mišića. Pokazalo se do sada da 20 odsto pacijenata ima oštećenje srčanog mišića uzrokovano ovim virusom - kaže dr Miljković i dodaje kako u Institutu za KVBV od početka epidemije nisu imali pacijente koje su lečili od ozbiljnih formi miokarditisa, a to ne znači da određene blage i subkliniččke forme nisu postojale kod onih koji su bili hospitalizovani.

Kako objašnjava, postoje dve teorije kako korona virus oštećuje srce, koje se ne razlikuju od opšteg principa nastanka miokraditisa. Virus može direktno da ošteti srce preko ACE 2 (angiotenzin konvertujući enzim) proteinskih receptora. Ti proteinski receptori nalaze se primarno u srcu, plućima, krvnim sudovima. Receptor na ćelijskoj membrani predstavlja „vrata“ za ulazak virusa u ćeliju, gde uz sadejstvo sa angiotenzinom dovodi do oštećenja.

- Na drugi način oštećenje srčanog mišića posledica je burnog upalnog odgovora gde dolazi do velike produkcije materije, nazvanih citokini, koji svojim specifičnim mehanizmima dovode do oštećenja srca. Podaci sugerišu da su više izloženi, pod većim rizikom i lošijom prognozom pacijenti muškog pola, kao i svi koji imaju kardiovaskularne bolesti, zatim ljudi starijeg životnog doba, oni koji pate od hipertenzije, koji od ranije imaju neko kardiovaskularno oboljenje, na prvom mestu bolest krvnih sudova srca. Jedna od manifestacija infekcije virusom sars kov 2 je poremećaj hemostaze, odnosno zgrušavanje krvi, te može doći do tromboze koja se u nekim slučajevima manifestuje kao tromboembolija pluća, a nekada kao komplikacija u krvnom sudu srca ili mozga, odnosno pod kliničkom slikom infarkta. Mehanizmi oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova koji snabdevaju srce su višestruki, verovatno još uvek podložni dodatnom istraživanju – ispričala je dr Miljković.

Postavljanje dijagnoze miokraditisa nije jednostavno. Jedan od prvih koraka u postavljanju dijagnoze je ultrazvučni pregled srca koji se uradi svakom pacijentu, a koji može da ukazuje na prividno normalan nalaz ili da postoje regionalni poremećaju u pokretljivosti srčanog mišića ili globalno oslabljena snaga srčanog mišića. Ultrazvuk srca može dati objašnjenje za simptom otežanog disanja, odnosno gušenja koje često bude vodeći simptom miokraditisa. Takođe, ultrazvučnim pregledom srca  može da se isključi bolest srčanih zalistaka i evaluira da li u srčanoj kesi, odnosno perikardu, ima abnormalnog nakupljanja tečnosti. Upala srčane kese, perikarditis, je između ostalog, jedna od manifestacija virusne upale srca. Postoje slučajevi kada je mešana zahvaćenost, odnosno zahvaćeni su i miokard i srčana kesa, to je mioperikarditis, a ako je obrnuto, ako dominira upala srčane kese sa manjom invazijom miokarda, onda je u pitanju perimiokraditis.

Deficit interferona

- Interferon je materija koju stvaraju sisari kao odgovor na virusnu infekciju. Naše ćelije imaju sposobnost da produkuju interferon i u slučaju virusne infekcije, taj gen se aktivira i produkuje interferon koji sprečava razmnožavanje virusa. To je značajan odbrambeni mehanizam ljudske vrste. Ukoliko osoba ima deficit u produkciji interferona, onda infekcija kardiotropnim virusima može da bude opasna i može da dođe do razvoja dilatativne kardiomiopatije. To je mehanizam kojim virusi izazivaju upalu srčanog mišića – napominje dr Hrnjaković Cvjetković.

- Kod pacijenata koji imaju promene u EKG-u, bol u grudima, gušenje, ne znači uvek da je u pitanju infarkt miokarda uzrokovan promenom u samom krvnom sudu srca. Stanje sugeriše na oštećenje srčanog mišića, ali na osnovu čega je oštećenje nastalo, to mora dodatno da se ispita. Kod pacijenata kod kojih sumnjamo na miokarditis anamnestička pitanja usmeravamo da saznamo da li je bilo povišene telesne temperature, opšte slabosti, malaksalosti, bolova u kostima, zglobovima, mišićima, što su opšte manifestacije viroze. Upalni markeri u krvi u laboratorijskim nalazima tipično su povišeni, ali često su povišeni i markeri oštećenja srčanog mišića. Na prvom mestu to je troponin, a povišen je i drugi marker koji se zove BNP koji je i marker srčane slabosti. U takvim slučajevima, da bi došlo do adekvatne dijagnoze ide se sistemom isključivanja, odradi se koronarografija, da bi se utvrdio status na krvnim sudovima srca, što može da bude invazivno - ubodom kroz ruku ili preponu, te dolaskom kateterom do krvnih sudova srca pod kontrolom rendgena ili neinvazivno kada se CT aparatom slikaju krvni sudovi srca. Takođe, u cilju postavljanja dijagnoze miokarditisa, može da se radi i magnetna rezonanca srca, gde se vide promene koje jasno ukazuju na postojanje upale srčanog mišića, a one su dobro vidljive samo u akutnoj fazi – navodi dr Miljković.

Zlatni standard dijagnostike miokarditisa je biopsija srčanog mišića, što je invazivna metoda, kojom se uzima uzorak, jedan deo srčanog tkiva se odvoji da se vidi kakva mu je struktura, da li ima mikroskopskih elemenata za miokraditis, ali se toj metodi zbog svoje invazivnosti, a u eri sofisticiranih neinvazivnih imidžing tehnika, ne pribegava često.

Uloga virusologa u dijagnostici virusnog miokarditisa je da dopune sumnje kardiologa i daju laboratorijske potvrde da je u pitanju virusna infekcija, kaže načelnica Centra za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesorka dr Ivana Hrnjaković Cvjetković. Dokazivanje može da bude indirektno ili direktno.

- Indirektno dokazivanje radimo najčešće i tu se ispituje imuni odgovor na virus kod pacijenta, što se radi određenim testovima. U našim rutinskim testovima najčešće koristimo elisa testovime i možemo da ispitamo veliki broj virusa koji su uzročnici miokarditisa. Recimo da ispitamo da li je osoba akutno inficirana parvo virusom, koksaki, adeno, svim virusima koji su uzročnici miokarditisa. Za svaki virus radimo dva testa, dokazujemo imunoglubuline klase M, IgM, koji se javljaju se na početku infekcije i koji označavaju sumnju da je u pitanju, na primer, koksaki virusna infekcija. Ako su samo IgM pozitivna antitela to ne znači da je u pitanju virusna infekcija, ali je velika sumnja da jeste. Da bi potvrdili da li je osoba inficirana, moramo za dve nedelje ponovo da testiramo tu oosobu i da pored IgM klase antitela, dokažemo i IgG klasu antitela. Kada osoba ima Igm i IgG antitela, onda znači da ima infekciju koksaki virusom, koja je relativno nedavna – objašnjava dr Hrnjaković Cvjetković.

Kako vreme prolazi u infekciji virusom, IgM antitela iščezavaju, a IgG antitela rastu i održavaju se. Neke osobe koje su preležale virusnu infekciju, nemaju IgM antitela, ali imaju IgG antitela, koja pokazuju da je osoba preležala infekciju.

Dr Hrnjaković Cvjetković navodi studiju na 624 dece i odraslih sa miokarditisom koja je dokazala genom adenovirusa kod 23 odsto uzetih uzoraka, a enterovirusa kod 14 odsto njih. Slične studije su pokazale da i drugi virusi mogu da budu prisutni u srčanom mišiću. Tako je jedna studija na 245 obolelih pokazala da se genom parvovirusa B19 nađen u 51,4 odsto uzoraka uzetih iz srčanog mišića, a humani herpes virus 6 u 21 odsto uzoraka iz srčanog mišića. U ovoj studiji pokazalo se da virusna infekcija može da bude izazvana ne samo jednim virusom, nego može da se radi i o udruženoj infekciji, gde više virusa istovremeno inficira jedan miokard.

- Govorimo o udruženoj infekciji, koja je potvrđena kod 27 odsto ispitanika, oni su imali tu udruženu infekciju. Zanimljivo je da su studije koje su rađene nedavno, u  poslednjim dekadama, pokazale da je taj humani parvo virus B 19 u stvari vrlo značajan uzročnik miokarditisa. Treća studija, koja je možda najnovija, dokazala je je da se humani parvo virus B 19 nalazi u 50 odsto uzoraka mišića srca u miokarditisu. Postoje jasni dokazi da virusi imaju značajnu ulogu u infekcijama srčanog mišića – naglašava dr Hrnjaković Cvjetković.

- Ako imamo IgG antitela na koksaki virus, to znači da je ta osoba u svom životu bila u kontaku sa koksaki virus, ali na žalost test ne može da nam kaže kada je bio taj virus, da li je bio pre tri ili pet meseci. Kod koksaki virusa je problem i što imunitet koji nastaje posle infekcije nije dugotrajan, pa više puta u toku života možemo da imamo koksaki virusnu infekciju. Postoje dve grupe kokasi virusa. Koksaki A grupa i B grupa. U koksaki A grupa ima 23 virusa, a koksaki B ima šest virusa, oni nemaju istu težinu. Neki ne izazivaju tešku bolest, kod nekih bolest prođe sama od sebe, a kod nekih izaziva tešku bolest. Nisu svi virusi jednako opasni, niti svi izazivaju miokarditis – navodi dr Hrnjaković Cvjetković.

I ona ističe kako se ne radi često izolovanje virusa iz uzorka srčanog mišića, jer virus može da se dokaže i na drugim mestima. Tako se enterovirusi izlučuju u stolici i u respiratornom sekretu, te ne moraju da se izoluju iz srca.

- Izolovati virus znači da ga u laboratoriji umnožimo u živim nekim ćelijama, recimo u bebi-miševima za koksaki virus ili na kulturi ćelija. Kulture ćelija su žive ćelije koje se održavaju u laboratorijskim uslovima. Razmnožavaju se, dele, rastu. One služe da se u laboratoriji u njima razmnože virusi. Mi virus dobijemo živ, u epruveti i onda možemo da ga ispitamo i tačno dokažemo koji virus je u pitanju. To je jedan način da postavimo dijagnozu. Mi ne radimo izolaciju virusa, jer je metoda skupa, spora i prođe vreme dok se ne dobije rezultat. Savremeniji načini, da se enterovirusi dokažu tako što se dokaže njihov genom, molekularnom metodom PCR. To je metoda da se direktno dokaže virus. Molekularne metode pomažu da dijagnostika molekularnih infekcija bude dobra – istakla je dr Hrnjaković-Cvjetković.

Dr Tatjana Miljković napominje kako ne postoji izuzeto specifična terapija u slučaju virusne infekcije miokarda.

- Kada je reč o lečenju, u Institut za KVBV uglavnom dođu oni koji imaju ozbiljne oblike bolesti gde se sprovodi sveobuhvatna terapija ovakvih pacijenata. Ako se prezentuju srčanom slabošću, primarna terapija se usmerava ka lečenju iste,a u slučaju postojanja poremećaja srčanog ritma, oni takođe neodložno moraju da budu zbrinuti. Poremećaji srčanog ritma mogu da budu izuzetno šaroliki, od sinusne tahikardije, odnosno prostog ubrzanog srčanog rada koji je pratilac većine viroza, do onih koji spadaju u grupe aritmija: pretkomorske tahikardije, apsolutna aritmija, odnosno atrijska fibrilacija i poremećaji ritma koji podrazumevaju pretkomorske preskoke, to jest supraventrikularne ekstrasistole, gde uočavamo „dodatne“ otkucaje generisane na nivou srčanih pretkomora Takođe, mogu da se jave i komorski preskoci, odnosno ventrikularne ekstrasistole i ventrikularne, odnosno komorske tahikardije, pa i komorska fibrilacija, koja je najozbiljniji poremećaj srčanog ritma, i ako se ne leči dovodi do smrtnog ishoda– naglasila je dr Miljković i dodala kako svi ovi poremećaji mogu da nastanu zbog virusne infekcije.

Kod zahvaćenosti srčane kese, odnosno perikarda, pacijentima se daju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, od velikih doze aspirina, ibuprofena, indometacina koji dovode do smanjenje upale, te i do smanjenje količine tečnosti u srčanoj kesi. Nekada to ne bude dovoljno, već je potrebno da se radi invazivna evakuacija tečnosti-perikardiocenteza, koja se vrši u slučajevima kada se u srčanoj kesi nakupilo toliko tečnosti da izaziva kontrapritisak na srce.

- Zbog toga je važno da pacijenti ne dovedu sebe u ovu situaciju, već da traže pomoć blagovremeno. Bitan je odgovoran pristup prema sebi, ako je moguće ne čekati na ovakve simptome. Ako to nismo uspeli ili smo došli u kasnijoj fazi, imamo hroničnu srčanu slabost kod pacijenata, što je jedan od krajnjih ishoda sa posledicama koje su često dugotrajne te mogu dovesti i do terminalnog stadijuma srčane slabosti, što je takođe životno ugrožavajuće. Nekada u kliničkoj praksi vidimo prvi put pacijente, bez podataka o nekoj akutnoj infekciji i gde smo sve ostale uzroke srčane slabosti isključili. Tada zaista ostaje kao opcija to da je pacijent nekada ranije imao  miokarditis, koji nije bio prepoznat, niti lečen. Kod pacijenta su primarni simptomi prošli,o n se prividno izlečio i onda u jednom trenutku kompenzatorni mehanizmi popuste i mi vidimo samo srčanu slabost, zaostale aritmije, koje se mogu javiti kako u akutnoj, tako i u hroničnoj fazi, na bazi ožiljnih promena miokarda. Mislim da je mnogo neotkrivenih i nedijagnostikovanih miokarditisa, a posle sve to što inicijalno ne uočimo, ostavlja posledice, pa malo po malo, sa mogućim pridruženim drugim oboljenjima, predstavlja samo zadatak više za srce koje u jednom trenutku kaže „sada je stop“ – upozorila je dr Miljković.

Dr Hrnjaković Cvjetković kaže kako je još u 20. veku bilo jasno da su virusi povezani sa oboljenjima srca i to virusi mumpsa, rubele, gripa. Primećeno je da ima srčanih oboljenja, a dokazi da je to tako sakupljani su kasnije, kada su počeli da testiraju ljude na te viruse, da dokazuju imuni odgovor na njih, odnosno da dokazuju antitela na virusne infekcije, Tada su videli da je odgovor na virusnu infekciju povezan sa nekim oboljenjima srca.

- To je serološki način, odnosno serološka dijagnostika koja na osnovnu antitela koja se stvaraju dokazuje da postoji vursna infekcija u srčanim oboljenjima. Kasniji razvoj virusološke dijagnostike omogućio je da se u uzorcima srca obolelih traže i dokažu virusi, pa je potvrđeno da se virusni delovi, takozvani genomi virusa, mogu dokazati i dokazani su kod osoba koje boluju od srčanih oboljenja. Ta srčana oboljenja su zapaljenske prirode, radi se o zapaljenju srčanog mišića, miokarditisu. Kod osoba kod kojih je bio prisutan miokarditis, pa je urađena biopsija, uzet je delić srčanog mipića i ovojnice, u takvim delovima dokazani su delovi virusa, odnosno virusni genomi – objašnjava dr Hrnjaković Cvjetković.

Kako navodi, najznačajniji za izazivanje upale srčanog mišića su parvovirusi B 19, humani herpes 6, enterovirus, među kojima je posebno značajan koksaki B virus, adenovirusi, virusi influence A, virusi hepatitisa, mumpsa, koji izaziva zauške, rubela virus, varičela virus, kao i sada najnoviji kovid 19, odnosno sars kov 2, koji takođe ima značajnu ulogu u nastanku virusnog miokarditisa. Brojni su virusi koji izazivaju miokraditis.

Prema rečima dr Tatjane Miljković, od kovida-19, odnosno virusa sars kov 2, ugroženi su i mlađi ljudi, koji često potcenjuju simptome, a mogu da imaju burniji inflamatorni odgovor. Na to ne mogu da utiču, ali mogu da obrate pažnju na simptome. I tada treba da miruju, a da ne rade, jer stanje neće proći, već uglavnom ide ka pogoršanju.

- Mladost nije isto što i nepostojanje rizika i ne postoji apsolutno zdravlje, čak i kod onih ljudi kod kojih pre infekcije nije bilo utvrđeno postojanje nikakvih oboljenja – upozorava dr Miljković.

- Mehanizam njihovog delovanja je sličan i ima dve faze. Prve dve nedelje bolesti je akutna faza, to je početak infekcije. U tom periodu virusi ulaze u ćelije srčanog mišića i oštećenja koja nastaju u ćelijama posledica su delovanja na ćeliju miokarda. Virus izaziva oštećenje i promene morfologije, poremećaj funkcije miokarda. Takođe, tokom ove prve faze organizam svojim imunološkim sistemom reaguje na infekciju, stvaraju se materije citokini, koji isto mogu da izazovu oštećenja ćelija srčanog mišića i poremećaj njegove funkcije. Nekad organizam imunološkim sistemom savlada infekciju u ovoj prvoj fazi i dolazi potpuno do ozdravljenja, bez nikakvih posledica. Međutim, u 10 do 20 odsto virusnog akutnog miokarditisa bolest se razvija, u srčanom mišiću nagomilavaju se zapaljenske ćelije i oštećuju srčani mišić to je perzistencija virusnog genoma, znači genom virusa ostaje u ćelijama miokarda. Ova hronična faza može dalje da napreduje, u devet odsto slučajeva to dovodi do pogoršanja, oboljenje napreduje i javlja se bolest dilatativna kardiomiopatija, odnosno dolazi do proširenja srčanih šupljina, istanjuje se srčani mišić, koji postaje rigidan i nije više u stanju da ispunjava svoju funkciju. Dolazi do slabosti srca, odnosno do srčane insuficijencije. Srce ne može više da pumpa krv, poremeti se ritam srca i to je ozbilno oboljenje i vodeća je indikaciija za transplantaciju srca – upozorava dr Hrnjaković Cvjetković.

I kod dilatativne kardiomiopatije virusi imaju značajnu ulogu, jer uzimanjem uzoraka srčanog mišića kod obolelih od ove bolesti u 70 odsto uzoraka nađu se virusi. Značajnu ulogu ima i koinfekcija, odnosno delovanje više virusa istovremeno, što može da bude značajan kofaktor u razvoju dilatativne kardiomiopatije. Ukoliko bolest traje duže od dve nedelje, onda ulazi u hroničnu fazu, koja može da pređe u to teško, ozbiljno oboljenje - dilatativnu kardiomiopatiju.

Jedan oblik miokarditisa se razvija naglo, radi se o difuznoj upali miokarda, to se zove fulminantni miokarditis i isto je virusne etiologije. To je teško oboljenje, koje može u nekim slučajevima da vodi i do smrtnog ishoda.

Virusi krvlju mogu da inficiraju i perikard, ovojnicu srčanog mišića i to su enterovirusi, eho virus, adenovirusi, mumps, influenca A i B, HIV, Epštajn Bar. Većina obolelih se oporavi potpuno, nekad se javljaju recidivi, kao posledica perzistencije virusa, odnosno virus uprkos imunom odgovoru ostaje da se održava. Neki virusi perzistiraju, poput herpes virusa, ali i mnogih drugih.

- Kovid je nova respiratorna infekcija, teže su pogođeni oni sa kardiovaskularnim bolestima, a poremećaj u radu srca kod kovida može da bude u odgovoru organizma na infekciju. Infekcija pokreće imunološke mehanizme, nagomilavaju se zapaljenske ćelije i taj zapaljenski odgovor na infekciju. I direktan efekat kovid virusa loše deluje na srce. Nastupa slabost srca, to je najteža posledica delovanja virusa na srca. U najtežim slučajevima razvija se insuficijencija srca, srce ne pumpa krv kao što bi trebalo, razvija se aritmija, kao posledica delovanja virusa, ili čak posledica delovanja medikamenata koji se koriste za lečenje kovida. Kod citotoksičnog delovanje virusa, kovid može direktno da ošteti miokard i tako izazove oštećenje. Isto tako zapaljenska reakcija koja se razvija može da bude štetna i da dovodi do poremećaja funkcije srca. Kod kovida mogu u toku odgovora na infekciju da se razviju citokini, koji takođe doprinose oštećenju srca. I kod kovida, kao i kod drugih virusa, može da dođe do pojave fulminantnog miokarditisa, on se brzo razvije, to je rasprostranjena upala, difuzna, može da se završi smrtnim ishodom – istakla je dr Hrnjaković Cvjetković.

- Virus deluje na srce tako što ulazi u ćeliju miokarda i razmnožava se, a razmnožavanje virusa ima teške posledice po ćeliju. Naime, zaustavljaju se svi ćelijski procesi, sve što služi ćeliji za njen sopstveni rast i metaboličke procese, a ćeliji nameće da integriše samo virusne proteine, tj da ćelija radi za virus. To inficiranje ćelije miokarda ima posledicu da se menja morfologija i funkcija ćelija srčanog mišića. Da bi virus ušao, ćelija mora da ima poseban molekul za koji će virus da se veže i tek onda ulazi u ćeliju i dovodi do oštećenja ćelija miokarda. Međutim, neki virusi, tu spada i parvo virus B 19, ulaze i u ćelije koje oblažu krvne sudove srca i dolazi do suženja promera koronarnih krvnih sudova, time je otežana koronarna cirkulacija, što isto deluje nepovoljno na srce. Neki virusi čak imaju materije koje oštećuju ćelije srca i ćelijsku membranu i virusi olakšano ulaze u ćelije miokarda, takav je koksaki B3. Ako osoba nema dobar imunološki odgovor, tada nema odbrane, virusno razmnožavanje je povećano, čak postoji mogućnost i da virus ostane u miokardu, to može da dovede dilatativne kardiomiopatije i dešava se kod infekcije virusom HIV-a u završnim fazama infekcije ovim virusom – kaže dr Hrnjaković Cvjetković.

Među virusima koji mogu da oštete srce je i parvo virus, koji je prisutan u krvi i izaziva stvaranje antitela, koja se vezuju za virus i neutrališu ga. Kod imunokompetentne osobe virus biva potpuno eliminisan, odnosno imunološki sistem savlada virus, Kod imunokompromitovanih osoba antitela se ne stvaraju u dovoljnoj meri, tako da se virus ne eliminiše, već ostaje u organizmu, u kostnoj srži i u krvi. Infekcija parvovirusom može da bude bez simptoma i to se javlja u 25 odsto slučajeva. Kod dece i odraslih, oboljenje koje izaziva naziva se eritema infekciozum, ili peta bolest, ide sa osipom na koži, temperaturom, groznicom. Parvo virus može da zahvati zglobove i može da izazove bol u zglobovima, poremećaj u stvaranju krvnih ćelija, odnosno virus deluje na kostnu srž tako da kao posledica dolazi do pada broja eritrocita, pada hemoglobin, padaju trombociti, limfociti i neutrofili. To oboljenje zove se tranzitorna aplastična kriza, koja izaziva izrazitu anemiju. U najvećem broju slučajeva, nakon eliminacije virusa, normalizuje se broj eritrocita. Može da utiče nepovoljno na trudnoću, na spontane pobačaje, prevremeni porođaj, smrtnost, a rizik za prelaz sa majke na dete je u 30 odsto slučajeva. Parvo virus se prenosi respiratornim sekretima, pljuvačkom, ispljuvkom, nosnim sekretom koje izlučuje inficirana osoba kada kašlje ili kija i koji druga osoba udahne. Obično se javlja već u ranom detinjstvu.

- Među kardiotropnim virusima značajan je i humani herpes virus 6, njime se inficiramo rano u detinjstvu, do 13. meseca života smo uglavnom inficirani . Ovaj virus spada u herpes viruse, a njihova je osobina da se održavaju i posle prve infekcije. Preživljavaju naš imunološki odgovor i održavaju se u organizmu, nakon primarrne infekcije. Humani herpes virus 6 perzistira u pljuvačnim žlezdama i kostnoj srži, a izlučuje se pljuvačkom i tako se prenosi. Izaziva osip i groznicu, zove se i šesta bolest ili roseola infantum. Ovaj virus je povezan i sa upalom jetre, hepatitisom, upalom mozga, dovode ga u vezu i sa multiple sklerozom, sa sindromom hroničnog umora, sa miokarditisom – ukazuje dr Hrnjaković Cvjetković.

Ljubica Petrović