Vojvođansko zdravlje: Zdravlje mrežnjače je ogledalo zdravlja organizma

Bolesti mrežnjače odnosno retine, mogu veoma brzo da dovedu do pada vida i slepila, pri čemu su promene na mrežnjači takođe i pokazatelj brojnih sistemskih bolesti u organizmu. Sama mrežnjača po svojoj histološkoj strukturi, predstavlja najsloženiji deo oka. Smeštena je duboko unutra u oku i pregled mrežnjače radi se pregledom očnog dna, što je poznat termin, ali pacijenti često nisu savim upoznati šta to u stvari znači i zbog čega idu na pregled očnog dna.

Da bi oko moglo da gleda, pored zdravlja drugih, “prednjih” delova oka, mora da postoji i zdrava mrežnjača. Mrežnjača funkcionalno čini “pametni” deo oka, i ukoliko oboli, dolazi do pada vida i slepila, što znatno utiče na pad kvaliteta života pacijenta. Određene bolesti retine mogu da se leče lekovima, injekcijama u samo oko ili najsavremenijim metodama operativnog lečenja dubine oka. Jedan deo bolesti retine, posebno u uznapredovalim fazama, predstavlja nerešiva stanja i vode pacijenta u slepilo ili slabovidost. Zbog toga su značajni redovni, periodični pregledi očiju, kako bi se promene na mrežnjači otkrile u što ranijim fazama.

Upravnik Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, dr Siniša Babović navodi kako je broj pacijenata sa problematikom dubine oka veliki i  kako godišnje imaju više od 20.000 osoba koji se obraćaju na Odeljenje oftalmologije u Poliklinici Kliničkog centra Vojvodine zbog bolesti retine. Istovremeno, trenutno jedini hirurg u Vojvodini koji radi operacije, odnosno hirurgiju mrežnjače, zamenica upravnika Klinike za očne bolesti profesorka dr Sofija Davidović kaže kako godišnje uradi oko 200 vitreoretinalnih intervencija.

- Kada je u pitanju dijabetes, kada se pojave simptomi, tada je vid nažalost već pao. Ljudima se javlja slabiji vid, mutan, ne pomažu im ni naočare. Javlja se senka na oku, kada pukne loš krvni sud ili dolazi do kompletnog zatamnjenja pred okom. Kada su u pitanju strukturne promene, ljudi vide munje, svetlace, senku, zavesu, kada postoji kratkovidost, a simptomi mogu da se pojave i nakon udarca, na prethodno zdravom oku, kada se tagođe gubi vid ili on jako slabi – objasnila je prof. dr Davidović.

- Retina, ili mrežnjača, je najpametniji deo oka, jer se njome gleda. Spada u organe koji se nalaze u unutrašnjosti oka, i po svojim osobinama je praktično deo mozga, odnosno “mozak oka”, koji je zaslužan za prijem svetlosnih zraka. U mrežnjači se odigrava prevođenje svetlosne energije u elekrične impulse koji se kasnije složenim optičkim nervima sprovode do potiljačnog dela mozga, gde se svetlost pretvara u konkretnu informaciju o slici koju gledamo, koju mozak razume. Svi ostali delovi oka, poput prednjeg dela oka, odnosno rožnjače, zatim očnog sočiva, koje zamućenjem postaje katarakta, služe da propuste svetlosne zrake do mrežnjače i do njenog najvažnijeg dela koji se zove žuta mrlja, ili makula lutea – objašnjava prof. dr Davidović.

Ako je mrežnjača zdrava, oko je sposobno da gleda i dr Babović ističe kako većina drugih stanja i bolesti prednjeg dela oka može da se reši, dok je lečenje mrežnjače terapijski izazov. Upravo zato je važno da se održava zdravlje mrežnjače, i da je ona funkcionalna.

Prof. dr Davidović napominje kako svi znaju za kataraktu, koja je kao “zaprljan prozor” kroz koji pacijenti gledaju, i upravo operacijom katarakte postiže se “pranje prozora” i bolji vid, ali samo ukoliko je mrežnjača zdrava. Za bolesti mrežnjače se mnogo manje zna, i većina pacijenata se suoči sa postojanjem “dubine oka” i bolešću mrežnjače, tek kada stanje već uznapreduje i vid oslabi.

Bolesti mrežnjače su po učestalosti na trećem mestu kod starijih ljudi, pored katarakte, koja je najpoznatija i najčešća bolest oka starije populacije, kao i posle glaukoma, koji ne boli, i koji se zato zove “tihi ubica vida”, jer se često otkriva u kasnim fazama, kada je očni živac već kompletno uništen.

Osim svoje osnovne funkcije, gledanja, mrežnjača je ogledalo sveukupnog zdravlja i opšteg stanja pacijenta, mesto je gde se vidi i brojna druge “ne očne” bolesti. Tako je oko mesto gde mi najčešće možemo da vidimo promene kod sistemskih bolesti, poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska, što je veoma značajno za populaciju Vojvodine, gde zbog loših životnih navika i gurmanskog stila života imamo mnogo ljudi koji boluju od arterijske hipertenzije i šećerne bolesti.

- Upravo zato je najučestalija opšta nezarazna bolest, arterijska hipertenzija, jedna od najčešćih indikacija za odlazak kod oftalmologa, na pregled očnog dna, da se vidi kakvo je stanje krvnih sudova. Mrežnjača je po sebi fina opna, koja se sastoji od nerava i krvnih sudova i stoga pregledom i uvidom u najfinije krvne sudove na očnom dnu, bez dodatne dijagnostike na CT, magnetnoj rezonanci, rendgenu, direktno dobijamo informaciju o krvnim sudovima celog organizma.Preko nje može da se utvrdi stanje vaskularnog sistema, kao i stanje metaboličkog sistema, a tu je najčešće, i na prvom mestu značajan dijabetes – ističe dr Babović.

Drugi poremećaji mrežnjače koji mogu da nastanu po tipu vaskularne patologije, pored arterijske hipertenzije, su i arterosklerotske i vazookluzivne, kada imamo i očnu i sistemsku arterosklerozu, odnosno lipidnim plakovima izazvano suženje i začepljenje krvnih sudova, koje dovodi do nedostatka cirkulacije u zahvaćenom organu.

- Poenta očuvanja vida je u preventivi. Zato što pre treba da se jave lekaru oni pacijenti koji imaju ispad u vidu i pad vida, posebno ljudi koji imaju neko osnovno oboljenje poput dijabetesa, visoke kratkovidosti, visokog krvnog pritiska. Prvo treba da da se jave očnom lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kako bi se videlo da li ima problema na mrežnjači – napomenuo je dr Babović i dodao kako je malo oftalmologa i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja, te da i oni svi jako mnogo rade.

– Tako može da se desi i šlog oka, koji za organizam ima isti značaj kao i šlog mozga ili infarkt srca. I koji je odlična  opomena, ali i znak za pacijenta da je metabolički i kardiovaskularno neregulisan, i da je potreban hitan dalji pregled interniste i kardiološka obrada, dopler karotida, ehokardiogram srca, provera šećera u krvi, lipidni statsus, provera koagulacionog sistema i drugi pregledi,  radi prevencije dalje pojave šloga ili infarkta srca. Šlog oka ne ugrožava život, ali je hitna indikacija za kardiovaskularnu obradu, upravo da bi se sačuvao život – istakla je prof. dr Davidović.

Mrežnjača je mesto gde vidimo i neke druge, sistemske bolesti. Prof. dr Davidović kaže kako preko pregleda očnog dna mogu da se otkriju i hematološke bolesti, odnosno leukemija, teška anemija, kao i brojne komplikacije drugih opštih bolesti, npr. autoimunih bolesti, kao što su reumatoidni artritis, sistemki lupus eritematozus, ali i druge bolesti, među kojima su sarkoidoza, tuberkuloza, sifilis, AIDS i druga oboljenja.

- Pregledom dubine oka može da se otkrije i tumor, primarno maligni melanom horoidee oka ili pak metastaza u oku, na primer metastaza u dubini oka od karcinoma pluća, urogenitalog trakta kod muškaraca, dojke ili materice i jajnika kod žena.. Zato je bitno ne samo redovno kontrolisanje dioptrije, nego upravo i pregled očnog dna, jer taj pregled daje uvid u razne druge bolesti i stanja i može da sačuva život! U određenim slučajevima potrebno je lečenje oka, ali i istovremeno i lečenje sistemske bolesti, jer dobro lečenje opšte bolesti poboljšava ishod lečenja same bolesti oka – istakla je prof. dr Davidović.

Pored opštih, postoje i bolesti koje vezane za samo oko i neke od njih su tipične samo za strukture dubine oka i ograničene samo na mrežnjaču, kao što su urođene bolesti i stanja na očnom dnu i češće degenerativne promene i odljubljenja mrežnjače. Dr Babović napominje kako su degenerativne promene strukturne, anatomske promene, koje najčešće nastaju ili zbog visoke kratkovidosti, koja je prisutna i kod osoba mlađeg doba, a češće zbog staračkih degenerativnih promena u unutrašnjosti, u samoj histološkoj strukturi oka, mada mogu da se jave i pogoršaju često i posle operacije katarakte.

- Strukturne odnosno anatomske bolesti nastaju kada se mrežnjača odvoji, što je ablacija retine, i kao zavesa leluja u oku. U tome je značaj vitreoretinalne hurugije, gde “zavesa” mora operacijom da se vrati na mesto, kako bi operativnom metodom u dubini oka probali da popravimo anatomiju i funkciju oka i pokušali mu da pomogne i ponovo gleda. Neoperisana ablacija mrežnjače inače se završava slepilom. Operacije mrežnjače su najkomplesnije i najzahtevije operacije u oftalmologiji – napomenula je prof. dr Davidović.

Upravnik Klinike za očne bolesti ističe kako je jako mali broj specijalista oftalmologa koji se bave retinom, upravo zbog složenosti same retine, težine pregleda dubine oka i prethodno neophodne dugotrajne i temeljne edukacije, da bi problemi horioretine mogli stručno i da se dijagnostikuju, kao i da se leče i konzervativno, a posebno hirurški.

- Lečenje mrežnjače vrlo često je dugotrajno, za razliku od davanja naočara, koje pacijenti dobijaju jednim dolaskom kod lekara ili operacije katarakte koja se radi u jednom aktu. Lečenje bolesti mrežnjače tek poslednjih godina u svetu doživljava novine i procvat. Potrebna su bila broja istraživanja i studije na svetskom nivou, kako bi se razumeli putevi nastanka patoloških promena u dubini oka i kako bi se otkrile nove terapijske mogućnosti. Većina od skorije dostupnih ili na pomolu metoda lečenja bolesti mrežnjače su veoma kompleksne i u  pitanju je izuzetno skupa terapija – kaže dr Babović.

Kako navodi, patologija mrežnjače je relativno učestalo oboljenje, zbog toga što smo populacija koja stari, koja je gojazna, a ishrana čini da je puno dijabetesa, puno je vaskularnih incidenata, kao i  degenerativnih promena zbog dužeg životnog veka. Sve je više kratkovidih ljudi zbog načina života, pretpostavlja se da je do pojave učestalije kratkovidosti evolutivno došlo zbog široke upotrebe računara i korišćenja tablet-računara, sa potrebom dugotrajnog gledanja na blizinu. Kratkovidost je isto sve više bolest, a sve manje refrakciona mana, jer mrežnjača može da pati kod kratkovidosti, već od mlađeg ili srednjeg životnog doba. Česte su i degenerativne promene, sa pucanjem mrežnjače, što često ostane neotkriveno na pregledima u domovima zdravlja, sa progresijom ka odljubljenu mrežnjače, što zahteva hitno operativno lečenje.

Na učestalost bolesti mrežnjače, utiče i to što od bolesti retine obolevaju ne samo stariji ljudi, veći mlađi, kao i hronični bolesnici. Dijabetes predstavlja nezarazno epidemijsko oboljenje u celom svetu, sa stalnim porastom tendencije oboljevanja sve većeg broja ljudi.

Zbog toga su naši oftalmolozi suočeni svakodnevno sa pritiscima, sa sve većim brojem pacijenata kojima treba pregled i stručna, pouzdana, subspecijalistička konsultacija vezana za dubinu oka.

U lečenju bolesti retine postoje konzervativne metode, kao što je laser mrežnjače, koji se razlikuje od lasera za skidanje dioptrije, dok je hirurgija metoda izbora kod strukturnih, anatomskih promena, na primer odljubljenja mrežnjače, kada postoji indikacija za hitnu operaciju dubine oka. Kod dijabetesa, vaskulitisa, okluzivne očne bolesti, vitreoretinalna hirurgija se čuva za uznapredovalije slučajeve, kada je iscrpljena mogućnost konzervativne terapije, lasera mrežnjače, injekcija u dubinu oka.

- Konzervativne metode lečenja podrazumevaju lokalnu terapiju, odnosno kapi ili klasične lekove, zatim laserski tretman dubine oka, davanje injekcija pored oka ili u samo oko, što je intravitrealna terapija. Davanje injekcija u samo oko je takođe operacija i izvodi se u sterilnim uslovima u operacionoj sali. Sama velika operacija mrežnjače, koja se zove vitrektomija, predstavlja ulaženje kroz male rezove instrumentima duboko u oko i razrešavanje problema u staklastom telu i na mrežnjači. Operacija je mikrohirurška, najzahtevnija je, nekada mora da se ponavlja, za njeno izvođenje neophodni su složeni i veoma skupi aparati i kompleksan operacioni mikroskop. Da bi se izvodila, vitreoretianlna hirurgija podrazumeva kako dugotrajnu edukaciju hirurga, tako i veoma savremene instrumente – navodi prof. dr Davidović, dok dr Babović  dodaje kako Klinički centar Vojvodine, jedini za populaciju Vojvodine, od dva miliona stanovnika, ima edukovan kadar i celokupnu opremu, neophodnu za izvođenje svih ovih savremenih intervencija.

Kako objašnjava dr Babović, u ovoj oblasti hirurgije napravljen je ekstremno veliki prodor u poslednjih desetak godina i napominje kako su i pacijenti su sve edukovaniji i znaju na koji način može da se reši njihov problem.

- Godišnje se u celoj Vojvodini uradi više od 200 najsloženijih operacija mrežnjače i mi smo jedina ustanova koja ih radi u našoj Pokrajini. Operacije mrežnjače rade se ukupno u šest ustanova u Srbiji i to u tri u Beogradu i u po jednoj u Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu, odnosno kod nas. Na našoj klinici, u  Novom Sadu operiše se veliki broj pacijenata, jer smo najstarija ustanova koja se bavi vitreoretinalnom hirurgijom još od vremena stare Jugoslavije. I dalje pokrivamo veliki broj pacijenata, kojima iz raznih indikacija jesu potrebne i dijagnostičke usluge, kao što su ultrazvuk oka, optička koherentna tomografija oka (OCT), fluoresceinska angiografija, zatim konzervativne i laserske intervencije horioretine, pa tako i hirurške procedure na mrežnjači – priča dr Babović.

Pritisak pacijenata je jako veliki, jer Vojvodina ima mnogo kardiovaskularanih bolesnika, kao i obolelih od dijabetesa, ali i produženjem životnog veka imamo sve više starije populacije. Veliki broj obolelih se leči do kraja života, jer i dijabetes traje ceo život.

- Veoma česta patologija kojom se bavimo, su degenerativne promene na oku koje nastaju usled godina, to je takozvana staračka bolest žute mrlje, odnosno degenerativno propadanje žute mrlje ili senilna degeneracija makule, koja se takođe praktično leči doživotno. Samo strukturalne promene, kao što je odljubljenje mrežnjače, nekada mogu da se reše jednim aktom, odnosno jednom operacijom, pri čemu oboleli imaju doživotne kontrole – kaže dr Babović i napominje kako se od 15  lekara koji rade na Klinici ua očne bolesti, svega njih četvoro bave bolestima mrežnjače, pri čemu je prof. Davidović  jedini oftalmolog i oftalmohirurg, koja pored dijagnostike i konzervative u oblasti vitreoretinalne patologije, radi i velike vitreoretinalne operacije. Pri tome, često se u jednom aktu sa vitrektomijom kao operacijom na mrežnjači, radi i operacija katarakte, što podrazumeva da hirurg ima veliko praktično iskustvo.

Operacija retine traje sat i po, nekad i dva sata i vremenski je najduža od svih oftalmoloških intervencija. Radi se u lokalnoj anesteziji, što je u skladu sa svetskim trendovima. Iako je tehnološki kompleksna i sofisticirana procedura, pacijent posle operacije retine, praktično već sutra živi relativno normalno, sa određenim postoperativnim režimom ponašanja u dogovoru sa hirurgom.

- Najčešće na operaciju dolaze ljudi koji su već slepi. Ili imaju vid, ali se on brzo gubi, pri čemu vitrektomija u slučaju ablacije retine jeste operacija koja vraća vid u zadovoljavajućoj meri, dok neko i sasvim progleda, zavisno od trajanja i uznapredovalosti bolesti. Teško je unapred napraviti procenu uspešnosti operacije, kao što je slučaj kada su u pitanju operacije katarakte. kada se oporavak vida očekuje sa velikom sigurnošću odmah postoperativno - kaže prof. dr Davidović.

Nekada ljudi na pregled mrežnjače dolaze kasno, kada je organ već oštećen, što može da se desi i kada se ne drži pod kontrolom bolest, poput dijabetesa, kada su propali krvni sudovi od slabe cirkulacije ili od povišenog krvnog pritiska i kada  uprkos urednoj hirurškoj intervenciji, ne mora da dođe do poboljšanja vide  funkcije.

-Jako je važan preoperativni razgovor i da se pacijentu detaljno predoči o čemu se radi, kakva je njegova bolest na oku,  kakva su očekivanja, kakav je operativni i postoperativni režim - navodi prof. Davidović i dodaje kako pacijenti nekada zbog subjektivnih tegoba na pregled dođu sa maksimalnim vidom i pregledom očnog dna lekari otkriju situaciju gde u roku od 24 sata oni mogu da oslepe, kada postoji puknuće ili rascep na mrežnjači koji još uvek nije zahvatio samu žutu mrlju. Tada je indikovana hitna hirurška intervencija, da se u roku od 24 časa uradi operacija odljubljenja mrežnjače, kako bi se sačuvale anatomija i funkcija oka.

Prof. dr Davidović objašnjava da je u pitanju endoskopska hirurgija, gde se naprave tri mala reza - rupice na oku, nakon čega neko ima funkcionalnost, a nekome se povrati vid i do 80, pa i 100 odsto, što sve zavisi od vrste, težine i dužine trajanja bolesti mrežnjače, kao i komorbiditeta. Svaki pacijent je priča za sebe. Do pre desetak godina, operacija se radila u opštoj anesteziji i intervencija je trajala tri, četiri sata, radio se veliki rez, bila je manja verovatnoća za poboljšanje vida i tu su u tehnološkom smislu napravljena velika poboljšanja i prodori, ali sve to podrazumeva nova ulaganja i novu edukaciju. Skupa je i sama edukacija u domenu vitreoretinalne hirurgije, kao i nabavljanje takvih instrumenata.

- U KCV imamo jedan od najnovijih aparata iz najboljih generacija vitreoretinalnih mašima na savremenom svetskom tržistu, dovoljno instrumenata, kao i operacioni mikroskop najnovije tehnologije, sa led svetlom. Za uspešan rad na Klinici za očne bolesti, kako na odeljenju, a posebno u operacionoj sali, neophodan je timski rad. Imamo veoma obrazovan ceo tim, koji uključuje ne samo lekare, nego i instrumentarke i druge sestre, zatim anesteziologe i njihov tim, bez kojih  ne bismo mogli da radimo ovako složene operacije – kaže prof. dr Davidović.

Dr Babović napominje kako stanovništvo toliko stari, da mora da se obezbedi i davanje injekcija u oko, kojom se sprečava slepilo, na prvom mestu kod osoba sa degeneracijom žute mrlje, kao i kod pojedinih osoba sa dijabetesnom retinopatijom.

- Te injekcije omogućuju kvalitetniji život, sa delimičnim poboljšanjem centralne vidne oštrine bar u nekom periodu života za osobe koje su obolele, što njima veoma mnogo znači. Injekcije su tek nedavno počele da se obezbeđuju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, zbog visoke cene, nažalost samo za veoma mali broj pacijenata. U Vojvodini pacijenti jedino uz posebne dijagnostičke preglede, naše interne oftalmološke komisije i trijažiranja mogu da ih dobiju kod nas na Klinici. Tako da ukoliko i dođe do nekih komplikacija, što je na sreću retko, brzo može da se reaguje hirurški – kaže dr Babović.

Lečenje retine doživelo je tehnološki napredak, a ima drastično veću cenu od lečenja katarakte i glaukoma, ali u ovoj oblasti i dalje treba da se napreduje i da se još u većoj meri obezbedi dostupnost lekova i aparata. Benefiti su dugotrajni i obezbedili bi uštedu sa socijalno-ekonomskog stanovišta i to ima veliku važnost i značaj, jer ljudi duže mogu da rade, doprinose ekonomiji ili na kraju da duže sami brinu o sebi, odnosno neće biti zavisni od pomoći drugih osoba.

- Kroz ambulantu Klinike za očne bolesti KCV godišnje prođe oko 40.000 pacijenata, sigurno polovina, oko 20.000 ljudi godišnje dođe zbog bolesti retine i njih oko 10.000 sigurno zahteva neku vrstu tretmana. Svaki dijabetes koji je na insulinu, potencijano zahteva tretman, odnosno laser mrežnjače, injekciju u oko, nekada i samu operaciju. Ceo organizam se ošteti od šećera, pa i vid propada. Laser je do pre 15 godina bio jedina terapijska opcija za većinu pacijenata sa dijabetesnom retinopatijom, ali je laser u eri takozvanih “anti vegf” injekcija izgubio primat u odnosu na modernu aplikaciju lekova. Mada se i dalje koristi za teške slučajeve kao zlatni standard u lečenju dijabetesa  – navodi dr Babović.

- Jako je važno da ljudi idu redovno na preglede kod očnih lekara u domovima zdravlja, posebno čim nešto primete, kako bi što pre došli do Klinike za očne bolesti, kako bi se videlo gde je problem, da li u prelamanju svetlosti i davanju naočara ili je zamućen medijum, kao kod katarakte ili je nešto dublje, kada se radi o mrežnjači. Kada se to prepozna, onda je važno da se pacijent šalje na dodatnu ekspertizu – rekao je dr Babović.

Obolelima od bolesti retine potrebne su stalne kontrole lekara. Prof. dr Davidović objašnjava kako pregled traje nekada i po jedan sat, veoma je složen, radi se odmah i sva potrebna dijagnostička procedura, kao što su ultrazvuk oka i orbite i optička koherentna tomografija (Oct makule i očnog živca), što se takođe radi u Poliklinci. Prisutna je sva moderna tehnologija koja daje  komplentan uvid u strukture oka. Često mora da potraje i sam razgovor oftalmologa sa tako teškim pacijentima koji se suočavaju sa bolestima mrežnjače.

Dr Babović navodi kako komplikacije dijabetesa na mrežnjači obuhvataju veliki segment u oftalmologiji, a imaju dobru saradnju sa kolegama endokrinolozima koji šalju pacijente na pregled. Kako je i sve veći broj pacijenata, to je dodatni razlog zbog kojeg bi bilo dobro da postoji šire obuhvatan projekat skrininga pacijenata sa dijabetesom na eventualne komplikacije. Ideje o skriningu na dijabetesne promene na oku postoje u Klinici već dvadesetak godina, ali u eri visokog razvoja tehnologije, pojam skrininga dobija druge dimenzije.

- Danas nam nisu potrebni samo oftalmolozi, potrebni su zapravo tehničari ili fotografi na više punktova koji bi očno dno fotografisali fundus kamerama, slika bi mogla da se šalje mejlom, očitava se i pravi selekcija, ko je od pacijenata za razmatranje, odnosno dalje preglede oftalmologa, kontrole i lečenje. To je odavno razvijeno u saveremnim zemljama EU i u Americi, a preporučuje se zemljama u razvoju, kao i u nerazvijenim zemljama, jer se tako ljudi leče pravovremeno i na duži period se obezbeđuje uvid u stanje zdravlja očnog dna  populacije i čuva sam vid. U svetu se “riding centri” i široka skrining metoda primenjuju i za dijagnozu senilne degeneracije makule. Za 10 godina, 50 odsto oftalmoloških pregleda, pa i pregleda mrežnjače, smatra se, može da bude rešavano veštačkom inteligencijom, specijalnim softverima, što bi štedelo vreme lekara. Veštačka inteligencija bi davala bolje i preciznije opšte informacije i pacijenti kojima je oftalmološki  pregled zaista neophodan, bili bi direktnije i pravovremenije prepoznati i upućivani u odgovarajuče centre. Što bi donelo benefit i za same pacijente, ali i za oftalmologe - istakao je dr Babović.

Ljubica Petrović