Vlaga i visoke temperature ne prijaju hroničnim bolesnicima

Smenjivanje pljuskova i suvih perioda s visokim temperaturama dovodi do vlage, koa ne prija ni zdravim ljudima, a posebno ne plućnim bolesnicima. U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć “Novi Sad” kažu kako su upravo pulmološki bolesnici oni kojima najčešće ukazuju pomoć na ulicama grada.

- Jako su česti kolapsi, nesvestice, dehidratacije. Veliko isparavanje i vlaga nepovoljno utiču na sve ljude, a naročito na hronične plućne bolesnike, astmatičare. Ovako promenljive vremenske prilike ne prijaju ni jako mladim ljudima, kao ni starijima i trudnicama - kaže dr Sanja Beljin iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć “Novi Sad” i dodaje kako svi koji se ne osećaju dobro treba da pozovu Hitnu pomoć na broj 194 ili da odu kod izabranog lekara.

Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na razne spoljašnje uticaje, koji dovode do suženja disajnih puteva, zbog čega se javljaju tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu da se javljaju i tokom dana.

Dr Sanja Beljin savetuje svima da piju dovoljne količine vode, ali i da jedu voće i povrće, ne ilaze napolje ukoliko ne moraju, a hroničnim bolesnicima preporučuje da redovno uzimaju terapiju.

- Plućnim bolesnicima najteže padaju ove vremenske prilike, jer zbog velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, organizam ne može da se prilagodi i adaptira: Oni ne mogu da se nadišu i zbog vlage im se pogoršava stanje. Ljudi ne mogu da dođu do vazduha, isparavanje je problem - objašnjava dr Beljin.

Novoosadska hitna pomoć ima blago povećan broj intervencija u ovim danima i obično imaju oko 100 izlazaka na teren u toku 24 sata. Više intrvencija imaju danju, nego noću.

- Noću ljudi miruju, spavaju, ne kreću se i lakše podnose vremenske prilike. Osim povćanog broja izlazaka na teren, imamo i više poziva gde ljudi samo traže savet. I zdravim ljudima je teško, te im savetujemo da se rashlade i miruju, ali da u zatvorenim prostorijama ne spuštaju mnogo temperaturu i ne prave veliku razliku u odnosu na spoljnu temperaturu - savetuje dr Beljin.

Povišena spoljna temperatura u kombinaciji s visokim procentom vlažnosti vazduha može dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - do toplotnog udara. Toplotni udar nastaje u momentu kada telesna temperatura naglo poraste preko 41 stepen, usled izlaganja organizma velikoj toploti. Proces naglog rasta temperature dešava se u vrlo kratkom vremenskom roku, za svega deset do petnaest minuta, a prate ga brojni simtomi. Neki od simptoma su telesna temperatura iznad 40 stepeni, suva i vruća koža, otežano disanje, vrtoglavica, umor, nizak krvni pristisak, tahikardija, mučnina, povraćanje, odsustvo znojenja, grčevi, gubitak svesti... Da biste pomogli osobi koja ima toplotni udar, potrebno je da je, na prvom mestu, odvedete u hlad ili rashlađenu prostoriju i uklonite suvišnu odeću. Zatim, umivajte je hladnom vodom i, ukoliko je u svesnom stanju, dajte da pije napitke bez kofeina i alkohola.

I u slučaju intervencija na terenu, ponekad je dovoljno da se pacijenti samo rashlade u kolima Hitne pomoći, a ukoliko ne mogu sami da odu do kuće, onda ih Hitna pomoć odveze. Ukoliko je hroničnim bolesnicima potrebna dalja dijagnostika ili terapija, pacijente voze u bolnicu.

Kada je reč o hroničnim bolestima, osim plućnim bolesnicima, ovo vreme ne prija ni pacijentima s kardiovaskularnim tegobama, ali je njih manje, a uobičajen je i broj psihijatrijskih pacijenata kojima se ukazuje pomoć.

Da biste se zaštitili od toplotnog udara, preporučuje se lagana odeća svetlih boja i prirodnih materijala, redovna rehidratacija, rashlađivanje i slično.

LJ. Petrović