Влага и високе температуре не пријају хроничним болесницима

Смењивање пљускова и сувих периода с високим температурама доводи до влаге, коа не прија ни здравим људима, а посебно не плућним болесницима. У Заводу за хитну медицинску помоћ “Нови Сад” кажу како су управо пулмолошки болесници они којима најчешће указују помоћ на улицама града.

- Јако су чести колапси, несвестице, дехидратације. Велико испаравање и влага неповољно утичу на све људе, а нарочито на хроничне плућне болеснике, астматичаре. Овако променљиве временске прилике не пријају ни јако младим људима, као ни старијима и трудницама - каже др Сања Бељин из Завода за хитну медицинску помоћ “Нови Сад” и додаје како сви који се не осећају добро треба да позову Хитну помоћ на број 194 или да оду код изабраног лекара.

Астма је хронична упала дисајних путева која изазива њихову повећану преосетљивост на разне спољашње утицаје, који доводе до сужења дисајних путева, због чега се јављају тегобе у виду осећаја отежаног дисања, кашља, осећаја тиштања и звиждања у грудима. Тегобе су најчешће ноћу или у раним јутарњим сатима, али могу да се јављају и током дана.

Др Сања Бељин саветује свима да пију довољне количине воде, али и да једу воће и поврће, не илазе напоље уколико не морају, а хроничним болесницима препоручује да редовно узимају терапију.

- Плућним болесницима најтеже падају ове временске прилике, јер због велике влажности ваздуха и високе температуре, организам не може да се прилагоди и адаптира: Они не могу да се надишу и због влаге им се погоршава стање. Људи не могу да дођу до ваздуха, испаравање је проблем - објашњава др Бељин.

Новоосадска хитна помоћ има благо повећан број интервенција у овим данима и обично имају око 100 излазака на терен у току 24 сата. Више интрвенција имају дању, него ноћу.

- Ноћу људи мирују, спавају, не крећу се и лакше подносе временске прилике. Осим повћаног броја излазака на терен, имамо и више позива где људи само траже савет. И здравим људима је тешко, те им саветујемо да се расхладе и мирују, али да у затвореним просторијама не спуштају много температуру и не праве велику разлику у односу на спољну температуру - саветује др Бељин.

Повишена спољна температура у комбинацији с високим процентом влажности ваздуха може довести до најтеже компликације термичког стреса - до топлотног удара. Топлотни удар настаје у моменту када телесна температура нагло порасте преко 41 степен, услед излагања организма великој топлоти. Процес наглог раста температуре дешава се у врло кратком временском року, за свега десет до петнаест минута, а прате га бројни симтоми. Неки од симптома су телесна температура изнад 40 степени, сува и врућа кожа, отежано дисање, вртоглавица, умор, низак крвни пристисак, тахикардија, мучнина, повраћање, одсуство знојења, грчеви, губитак свести... Да бисте помогли особи која има топлотни удар, потребно је да је, на првом месту, одведете у хлад или расхлађену просторију и уклоните сувишну одећу. Затим, умивајте је хладном водом и, уколико је у свесном стању, дајте да пије напитке без кофеина и алкохола.

И у случају интервенција на терену, понекад је довољно да се пацијенти само расхладе у колима Хитне помоћи, а уколико не могу сами да оду до куће, онда их Хитна помоћ одвезе. Уколико је хроничним болесницима потребна даља дијагностика или терапија, пацијенте возе у болницу.

Када је реч о хроничним болестима, осим плућним болесницима, ово време не прија ни пацијентима с кардиоваскуларним тегобама, али је њих мање, а уобичајен је и број психијатријских пацијената којима се указује помоћ.

Да бисте се заштитили од топлотног удара, препоручује се лагана одећа светлих боја и природних материјала, редовна рехидратација, расхлађивање и слично.

Љ. Петровић