Više od 3 miliona građana bez kućnog broja, uskoro registar

U adresnom registru Srbije, koji vodi Republicki geodetski zavod (RGZ), na pocetku ove godine evidentirano je oko 54.859 ulica. 



Nakon sprovedenog projekta ažuriranja adresnog registra, utvrđeno je da Srbiji nedostaju podaci o još blizu 66.480 ulica i za svaku od njih su izrađeni elaborati, navodi se u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.



Prema podacima MUP-a, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od cega je 2.676.898 građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice (poznato kao "nema ulice - bb").



Inicijativu za uspostavljanje adresnog registra pokrenula je predsednica Vlade Ana Brnabic, još kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.



Premijerka Brnabić navodi da je ažuriranje adresnog registra veliki korak u pravcu dalje modernizacije državne uprave, digitalizovanja usluga i uvođenja reda u državu.



"Cilj vlade su efikasne i lako dostupne usluge svim građanima Srbije i zbog toga će uskoro svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem. Zaista želim da pohvalim Republicki geodetski zavod na sjajno urađenom poslu", istice Brnabić.



Predsednica vlade je kao dobar primer efikasne lokalne samouprave u ovom projektu izdvojila Loznicu, Požarevac, Petrovac na Mlavi, Mali Zvornik, Ljuboviju, Bački Petrovac, Mali Iđoš, Inđiju, Kovin, Batočina, Lapovo, Opovo, Malo Crniće, Plandište, Šid i Vrnjačku Banju.



Zaposleni u RGZ su za 10 meseci izradili elaborate ulica za svaki grad i opštinu u Srbiji. 



"Sada nam sledi faza dodele kucnih brojeva svim objektima za koje su utvrdene nove ulice i ovaj posao ce RGZ raditi tokom narednih meseci", naveo je direktor RGZ Borko Draškovic.



Da bi i ostale sporne adrese bile upisane u registar, neophodno je da im lokalne samouprave dodele naziv. 



Zbog toga Vlada apeluje na sve jedinice lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice, jer ce u tom slucaju troškove promene licnih dokumenata za građane i nabavku tablica kucnih brojeva i ulica snositi Vlada.



Kako se navodi, nepostojanje centralizovanog adresnog registra u prošlosti je prouzrokovalo mnogo problema. Javne institucije i službe su vodile sopstvene registre adresa i onda bi se podaci o stanovanju građana razlikovali u zavisnosti od institucije ili ustanove.



Na primeru zdravstvenih kartica najbolje se mogao uociti taj problem, jer da je postojao centralni, proveren i ažuriran adresni registar i da su svi gradani imali definisane adrese, sve zdravstvene kartice bile bi poslate poštom.



Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i registra nepokretnosti.