PREMA UREDBI O ADRESNOM REGISTRU Odzvonilo bezimenim ulicama

Prema toj uredbi, sve ulice moraju da imaju ime, pa će tako valjda doći kraj mukama stanovnika  koji žive u ulicama bez imena ili broja, a računa se da  je takvih oko tri miliona u Srbiji. Koliko je bezimenih ulica u Novom Sadu, za sad je nepoznanica.

„Taj broj nije moguće sada precizirati i znaće se tek po izradi predloga za imenovanje novih ulica putem Elaborata uličnog sistema, što će uraditi Republički geodetski zavod“, kazala je šefica Odseka za adresni registar u Republičkom geodetskom zavodu i geodetski inženjer-specijalista Vesna Protulipac.

Dodaje da je potreba za imenovanjem ulica veća u naseljenim mestima vangradskog tipa, gde je u poslednjih 20 godina izgrađeno dosta objekata.

„Po Uredbi o adresnom registru, koja je sastavni deo projekta Unapređenje zemljišne administracije, svi objekti u kojima se živi i radi moraju da imaju adesu, bez obzira na to da li su u postupku ozakonjenja ili ne“, rekla je naša sagovornica.

Ulice na Kamenjaru, Mišeluku, Adicama, u Veterniku, na Sajlovu i u Šangaju samo su neke čiji bi status trebalo da bude rešen u ovom postupku.

Brige imaju ne samo poštari, radnici Hitne pomoći i policije kada na terenu ne mogu da pronađu odredište već i građani kojima predstoji promena ličnih dokumenata. U prednosti su svakako oni koji poseduju čipovane lične karte, ali ni za druge nema žurbe jer će tek po njenom isteku, tvrdi Vesna Protulipac, morati da promene adresu stanovanja.

Da bi se nekom lokalitetu dodelio naziv, neophodno je poštovati određenu proceduru, posle koje se usvojeni nazivi objavljuju u „Službenom glasniku”.

„Sam predlog za davanje ili promenu naziva ulice Komisiji Skupštine grada za nazive delova naseljenih mesta i javnih službi može podneti pojedinac ili pravno lice“, kaže predsednica Komisije Kristina Meneši.

Navodi da taj predlog treba da sadrži oznaku parcele i naziv katastarske opštine za lokalitet za koji se predlaže ime.

„Zatim se predlog dostavlja Službi za katastar nepokretnosti u Novom Sadu i Zavodu za urbanizam radi pribavljanja stručnih mišljenja. Nakon toga, Komisija razmatra predlog samog naziva i, ukoliko se izjasni pozitivno, utvrđuje predlog rešenja o davanju naziva ulici. Za to je bitno da je određeni lokalitet važećim regulacionim planom predviđen za javnu površinu. Da li jeste ili nije, odgovor daje Javno preduzeće Urbanizam“, veli Kristina Meneši.

Imajući u vidu da su u Novom Sadu u službenoj upotrebi i mađarski, slovački i rusinski jezik, predlog se dostavlja i nacionalnim savetima manjina radi davanja mišljenja.

Građani mogu predložiti i samo naziv, bez lokaliteta. Ukoliko ga Komisija prihvati, sama će odrediti za koji deo grada će ga iskoristiti. Da li će u istom postupku biti usklađene latinične i ćirilične table, kao i imena koja odudaraju od pravila kakva nalaže Pravopis, odlučiće Gradska uprava za komunalne poslove i Služba za katastar nepokretnosti.

S. Milačić