Vinogradarstvo u Bečeju: Sti­že opet med iz bo­ce s Me­de­nja­če

Na Sve­tog Tri­fu­na, ka­ko Bog za­po­ve­da, ore­zao je lo­zu i za­lio vi­nom da gro­žđe do­bro ro­di. A po­što je pa­da­la ki­ša, pre­da­nje ka­že da će i šlji­va po­ne­ti pa će na je­sen i ra­ki­je bi­ti.

„Be­čej ni­je vi­no­gra­dar­ski kraj, pa ho­ću da po­ka­žem su­gra­đa­ni­ma ka­ko se ra­di u Sre­mu – ob­ja­šnja­va do­ma­ćin. – Ove go­di­ne je zbog lo­šeg vre­me­na iz­o­stao vi­no­gra­dar­ski fru­štuk, kad se ku­va­ju vi­no i ra­ki­ja, pe­če me­so, a on­da re­zid­bom za­po­či­nje no­va se­zo­na. No, tra­di­ci­ja se mo­ra po­što­va­ti. Me­ni je ova go­di­na vr­lo bit­na, da do­sa­da­šnji trud da pr­ve re­zul­ta­te.“

Sa­mo je če­ti­ri go­di­ne To­mi­slav bio u Kom­bi­na­tu, pa po­čeo da ra­di za jed­nu stra­nu fir­mu i pro­šao sve fa­ze, od pro­da­je, pre­ko mar­ke­tin­ga do teh­nič­ke po­dr­ške. Vre­me­nom je sa­znao da je i u Be­če­ju svo­je­vre­me­no bi­lo vi­no­gra­da­ra pa je re­šio da po­ku­ša „vas­kr­snu­ti“ lo­zu.

„ Mo­ji ro­di­te­lji ima­ju vi­no­grad i od ma­lih no­gu sam se mu­vao iz­me­đu čo­ko­ta. Od sta­rih Be­če­ja­ca sam sa­znao da je po­tes Me­de­nja­ča bio pre­pun vi­no­gra­da, gde su vla­sni­ci pra­vi­li vi­no za svo­ju ku­ću. Ta­ko je bi­lo do 1950, kad je agrar­na re­for­ma do­ne­la no­va pra­vi­la i pro­me­ni­la struk­tu­ru agro­kul­tu­ra, ali osta­lo ime „me­de­nja­ča“, što na ma­đar­skom zna­či „me­de­na duž“. A po­što od gro­žđa ne­ma me­de­ni­je bilj­ke, re­šio sam da je vra­tim u ovaj atar“, ve­li To­mi­slav.

Ku­pio je 2010. ju­tro ze­mlje i za­sa­dio 2.500 čo­ko­ta sto­nog gro­žđa, po­seb­no ham­bur­ga. Tri go­di­ne ka­sni­je na no­va dva ju­tra u pr­vom kom­ši­lu­ku je za­sa­dio 5.000 čo­ko­ta ka­ber­nea, mer­loa, rajn­skog ri­zlin­ga, fran­kov­ke i šar­do­nea. Deo ka­le­mo­va uve­zao je iz svet­ski po­zna­te ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je VCR. Do­dao je 2015. još po­la ju­tra s 800 čo­ko­ta sta­re sor­te be­le i žu­te ta­mja­ni­ke. Is­pi­ti­va­nja su po­tvr­di­la da su po­lu­pe­sko­vi­te par­ce­le, sa­mo 150 me­ta­ra od Mr­tve Ti­se, ide­al­ne za vi­no­grad.

„Zbog oba­ve­za u kom­pa­ni­ji za ko­ju ra­dim, čo­ve­ka od po­ve­re­nja na­šao sam u Žar­ku Mi­ško­vi­ću. Vi­no­grad le­ži na nje­mu i nje­go­voj po­sve­će­no­sti ve­zi­va­nju, ko­pa­nju, pr­ska­nju, fre­zo­va­nju... Objek­te za pro­iz­vod­nju iz­gra­dio sam u okuć­ni­ci 2016, la­ne uba­cio su­do­ve i za prob­nu pro­iz­vod­nju an­ga­žo­vao teh­no­lo­ga Bi­lja­nu Pa­u­nov iz Vr­šca. Prob­ni kon­tin­gent od hi­lja­du li­ta­ra se po­ka­zao do­brim“, za­do­vo­ljan je no­vo­pe­če­ni vi­nar.

Da pro­ve­ri ka­ko mu se ko­ti­ra­ju vi­na, pri­ja­vio se na tri tak­mi­če­nja. U Ču­ru­gu je na „No­ći mla­dog vi­na“ osvo­jio dva zla­ta, ža­balj­ska „Noć vi­na Po­ti­sja“ do­ne­la mu je zla­to i sre­bro, a iz Te­me­ri­na se vra­tio s dva zla­ta i sre­brom. No, u kon­ku­ren­ci­ji su bi­li ma­li pro­iz­vo­đa­či bez vr­hun­ske teh­no­lo­gi­je ko­ja ču­va mi­ris i ukus, pa još ne zna ka­kav je po­sao na­pra­vio.    

Brat na če­lu mo­be

Ni­je To­mi­slav hteo da bi­lo šta im­pro­vi­zi­je, već je no­vom po­slu pri­stu­pio po prin­ci­pu „tri pu­ta me­ri, je­dan­put se­ci“.

„ Pri­ču da je Me­de­nja­ča obi­lo­va­la vi­no­gra­di­ma sam pro­ve­rio i uzor­ke ze­mlji­šta po­slao na is­pi­ti­va­nje u spe­ci­jal­nu ho­land­sku la­bo­ra­to­ri­ju, a re­zul­ta­ti su po­tvr­di­li da je lo­ka­li­tet iz­u­zet­no po­go­dan za lo­zu. Da se raz­vi­je pro­iz­vod­nja vi­so­ko­kva­li­tet­nog vi­na, tre­ba na­ći od­go­va­ra­ju­ću opre­mu i in­sta­li­ra­ti si­ste­me kon­tro­le ce­log pro­ce­sa. Sve bi to bi­lo yaba bez struč­ne re­zid­be sva­ke sor­te po­seb­no i pre­ma spe­ci­fič­no­sti vi­na ko­je se že­li do­bi­ti. Za­to oče­ku­jem mo­bu is­ku­snih Sre­ma­ca, s mo­jim bra­tom na če­lu“, uzda se Va­reč­ka u ze­mlja­ke.   

Pred­sto­je pa­pi­ro­lo­ški po­slo­vi oko re­gi­stra­ci­je vi­na­ri­je, ko­ja je do­bi­la ime po čla­no­vi­ma po­ro­di­ce. „Vin“ ozna­ča­va vi­na­ri­ju, „A“ ime si­na Alek­san­dra, „R“ su­pru­ge Ra­de, „T“ vla­sni­ka, „O“ si­na Og­nje­na i „S“ pe­di­gri­ra­nog Srem­ca, ko­ji je već upi­san u re­gi­star po­ljo­pri­vred­nih ga­zdi­na­sta­va, te vi­no­gra­dar­ski i vin­ski.

„Ako sve bu­de ka­ko tre­ba, oče­ku­jem da ove go­di­ne po­nu­dim tr­ži­štu oko 12.000 li­ta­ra pet raz­li­či­tih kva­li­tet­nih vi­na. Be­lo „me­de­na duž“ je od rajn­skog ri­zlin­ga, „len­ka“ me­ša­vi­na ri­zlin­ga i šar­do­nea, „ro­ze šmi­zla“ od fran­kov­ke, a još ni­sam od­lu­čio ka­ko će se zva­ti dva cr­ve­na vi­na, mo­žda „ki­coš“ ili „ma­gi­ja“, pre­pun je pla­no­va To­mi­slav.

Pod kro­vom vi­na­ri­je bi­će i pro­dav­ni­ca, gde će Be­čej­ci i osta­li, po­sle go­to­vo se­dam de­ce­ni­ja, opet mo­ći da de­gu­sti­ra­ju i ku­pu­ju vi­no s Me­de­nja­če.

Vla­sti­mir Jan­kov