Veličković: Rešenje za spomenik Đinđiću hrabar gest

Mislim da se treba voditi odlukom koja će i uzbuditi duhove i da je dobro da se idejno rešenje vidi i komentariše. Najstrašnije bi bilo da je naša odluka ostala bez efekta ili da smo izabrali neko polurešenje. Mi smo bili svesni da je odluka koju smo doneli rizična i da će ona biti povod za razgovor o Đinđiću. Čini mi se da je to skup pozitivnih elemenata, koji će na kraju prevagnuti i u sudu o ovom spomeničkom rešenju, rekao je Veličković u intervjuu za današnje izdanje lista “Danas”.

Prema njegovim rečima, ne možemo stopostotno da sudimo o tome da li je spomenik Zoranu Đinđiću uspeo ili nije, nego tek kada ga budemo videli i shvatili o čemu se radi. 

On napominje da se idejno rešenje Mrđana Bajića i Biljane Srbljanović izdvojilo od ostalih 40 sa konkursa, koji je bio anoniman, kao i u odnosu na šest usko kvalifikovanih.

Nije bilo nikakvog drugog izbora osim odabira ovog rešenja i to je bilo jednoglasno. Strela sadrži komunikativnost, a mislim da, kada se bude čuo glas tog čoveka, rečenice koje je izgovarao, a koje su veoma bitne i koje su njegov životni i politički kredo, da će tada, taj zvučni element, zajedno sa volumenom strele privlačiti ljude da ipak čuju šta je to govorio Zoran Đinđić, ocenio je Veličković.

Upitan da prokomentariše reakcije javnosti na spomenik, on je kazao da je to bilo za očekivati, ali da nije bilo mogućnosti da to bude neko poprsje ili figura.

Nijedan od 40 radova nije bio u takvoj formi, a Bajićev projekat se odmah izdvojio i u konceptu i u poruci. On je odgovorio ideji koji je, na neki način u spomeničkoj arhitekturi kod nas veoma redak. Mi smo navikli na figure, na nekakve uzdignute pesnice, iako znamo kakva smo iskustva imali s takvim spomenicima što se vidi na primerima Tesle i spomenika Borislavu Pekiću, rekao je Veličković.

Govoreći o simbolici spomenika, Veličković je kazao da je s obzirom na ulogu i misiju Zorana Đinđića, koji je Srbiju želeo da pretvori u modernu i naprednu državu, forma koja predstavlja strelu prekinutu u “svom mogućem hodu” je simbolika, koja je “zavela” sve članove žirija.

Zna se šta su svojstva strele, a važan je i zvučni deo rešenja, koji čini kolaž segmenata Đinđićevih govora, koji je Biljana Srbljanović sklopila u jedan dramaturški momenat. Zbog toga smo se odlučili za ovaj projekat, rekao je on.

Upitan da objasni da li bi ta prekinuta strela koja nastavlja svoj let mogla da simbolizuje Zorana Đinđića ili inicijatora izgradnje spomenika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Veličković kaže da su sva tumačenja moguća. 

Kako je objasnio, svako ima svoj doživljaj skulpture ili slike, ali da on ne bi dalje ulazio u polemiku.

Ljudi menjaju mišljenja, menjaju orijentacije. Verovatno se i kaju za neke svoje postupke. Ne bih svodio priču na to ko podiže spomenik Đinđiću. Sad će 15. godišnjica od njegove smrti i važno je da ubijeni premijer ima spomenik, a na čiji se predlog podiže taj spomenik, čini mi se irelevantnim.