Величковић: Решење за споменик Ђинђићу храбар гест
БЕОГРАД: Академик и члан жирија за идејно решење споменика Зорану Ђинђићу, сликар Владимир Величковић, изјавио је да је одлука жирија, да идејно решење споменика убијеном премијеру Зорану Ђинђићу буде стрела, храбар гест, јер нико није очекивао да ће се појавити “толико аутентичан и оригиналан пројекат”.
Мислим да се треба водити одлуком која ће и узбудити духове и да је добро да се идејно решење види и коментарише. Најстрашније би било да је наша одлука остала без ефекта или да смо изабрали неко полурешење. Ми смо били свесни да је одлука коју смо донели ризична и да ће она бити повод за разговор о Ђинђићу. Чини ми се да је то скуп позитивних елемената, који ће на крају превагнути и у суду о овом споменичком решењу, рекао је Величковић у интервјуу за данашње издање листа “Данас”.
Према његовим речима, не можемо стопостотно да судимо о томе да ли је споменик Зорану Ђинђићу успео или није, него тек када га будемо видели и схватили о чему се ради.
Он напомиње да се идејно решење Мрђана Бајића и Биљане Србљановић издвојило од осталих 40 са конкурса, који је био анониман, као и у односу на шест уско квалификованих.
Није било никаквог другог избора осим одабира овог решења и то је било једногласно. Стрела садржи комуникативност, а мислим да, када се буде чуо глас тог човека, реченице које је изговарао, а које су веома битне и које су његов животни и политички кредо, да ће тада, тај звучни елемент, заједно са волуменом стреле привлачити људе да ипак чују шта је то говорио Зоран Ђинђић, оценио је Величковић.
Упитан да прокоментарише реакције јавности на споменик, он је казао да је то било за очекивати, али да није било могућности да то буде неко попрсје или фигура.
Ниједан од 40 радова није био у таквој форми, а Бајићев пројекат се одмах издвојио и у концепту и у поруци. Он је одговорио идеји који је, на неки начин у споменичкој архитектури код нас веома редак. Ми смо навикли на фигуре, на некакве уздигнуте песнице, иако знамо каква смо искуства имали с таквим споменицима што се види на примерима Тесле и споменика Бориславу Пекићу, рекао је Величковић.
Говорећи о симболици споменика, Величковић је казао да је с обзиром на улогу и мисију Зорана Ђинђића, који је Србију желео да претвори у модерну и напредну државу, форма која представља стрелу прекинуту у “свом могућем ходу” је симболика, која је “завела” све чланове жирија.
Зна се шта су својства стреле, а важан је и звучни део решења, који чини колаж сегмената Ђинђићевих говора, који је Биљана Србљановић склопила у један драматуршки моменат. Због тога смо се одлучили за овај пројекат, рекао је он.
Упитан да објасни да ли би та прекинута стрела која наставља свој лет могла да симболизује Зорана Ђинђића или иницијатора изградње споменика председника Србије Александра Вучића, Величковић каже да су сва тумачења могућа.
Како је објаснио, свако има свој доживљај скулптуре или слике, али да он не би даље улазио у полемику.
Људи мењају мишљења, мењају оријентације. Вероватно се и кају за неке своје поступке. Не бих сводио причу на то ко подиже споменик Ђинђићу. Сад ће 15. годишњица од његове смрти и важно је да убијени премијер има споменик, а на чији се предлог подиже тај споменик, чини ми се ирелевантним.
