Veće doze brufena ipak ne prete srčanim udarom
Na nivou Evropske unije usvojene su preporuke Komiteta za procenu rizika u oblasti farmakovigilance (PRAC) o primeni visokih doza ibuprofena (brufena). PRAC je potvrdio malo povećanje kardiovaskularnog rizika,
uključujući rizik od srčanog i moždanog udara kod pacijenata koji primenjuju visoke doze ibuprofena (2.400 mg dnevno ili više). Zaključeno je da je rizik primene visokih doza ibuprofena sličan riziku uočenom kod primene drugih nesteroidnih antiinflamatorih lekova, uključujući COX2 inhibitore i diklofenak.
Nije uočen povećan kardiovaskularni rizik pri primeni ibuprofena u dozama do 1.200 mg dnevno, što je najviša dnevna doza peroralne primene ibuprofena za lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta. Da bi se smanjio kardiovaskularni rizik, visoke doze ibuprofena (2.400 mg dnevno ili više) potrebno je izbegavati kod pacijenata s ozbiljnim srčanim ili vaskularnim stanjima, kao što su srčana slabost, srčane bolesti i problemi s cirkulacijom, ili kod pacijenata koji su imali srčani ili moždani udar. Dodatno, pre započinjanja dugoročnog lečenja ibuprofenom, lekari treba pažljivo da procene faktore rizika za srčane ili cirkulatorne bolesti kod pacijenta, posebno ako je potrebna primena visokih doza ibuprofena. Faktori rizika za ta stanja uključuju pušenje, visoki krvni pritisak, dijabetes i visok nivo holesterola u krvi.
Te najnovije preporuke o kardiovaskularnom riziku primene visokih doza ibuprofena, kao i informacija o interakciji ibuprofena i acetilsalicilne kiseline biće uvršćene u informacije o leku za sve preparate ibuprofena. Preporuke za ibuprofen se odnose i na deksibuprofen, lek sličan ibuprofenu. Visokom dozom deksibuprofena se smatra doza viša od 1.200 mg dnevno.
LJ. Malešević
Smanjuje efekat acetisala
Razmatrani su i podaci o interakciji ibuprofena i niskih doza acetilsalicilne kiseline koja se primenjuje za smanjivanje rizika od srčanog i moždanog udara. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da ibuprofen smanjuje efekat acetilsalicilne kiseline na smanjenje zgrušavanja krvi, međutim, ne može se sa sigurnošću reći da li dugotrajna primena ibuprofena u kliničkoj praksi umanjuje koristi primene niskih doza acetilsalicilne kiseline u prevenciji srčanog i moždanog udara. Povremena primena ibuprofena ne bi trebalo da utiče na koristi primene niskih doza acetilsalicilne kiseline.