Vantelesna oplodnja i kod muškog steriliteta

Specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista steriliteta i fertiliteta i vlasnica Specijalne ginekološke bolnice „Genesis“ dr Zorica Crnogorac kaže kako je ovo veoma značajna podrška.

- Možda će to biti i podsticaj da mladi ljudi počnu na vreme da razmišljaju o zamrzavanju svog biološkog materijala, te i da muškarci steknu naviku da jednom godišnje odu kod izabranog urologa i provere reproduktivne organe i spermatogram, kao što to čine njihove partnerke. Kako u svetu, tako i kod nas, muški sterilitet je u porastu.  Broj muškaraca u Srbiji koji imaju problem sa plodnošću izjednačio se sa brojem žena i iznosi po 40 odsto, a u 10 odsto slučaja sterilitet pogađa oba partnera. Kada muškarci imaju neki zdravstveni problem, oni uglavnom nerado govore, povlače se u sebe i odlažu odlazak kod lekara - navodi dr Crnogorac.

Najčešći su u pitanju problemi sa brojem spermatozoida, sa njihovom pokretljivošću i morfologijom. Primećuje se i povećan broj sve mlađih muškaraca koji se javljaju sa složenim problemima azospermije, odnosno potpunog odsustva spermatozoida.

- Od Nove godine parovi će imati neograničen broj pokušaja VTO iz zamrznutih embriona, za prvo dete na teret redovnog zdravstvenog osiguranja. Do sada su za prvo dete mogli da imaju o trošku države tri pokušaja iz zamrznutog materijala. Prednost trudnoće iz zamrznutog materijala je to što žena ne mora da prolazi ceo postupak od početka. Značajno se racionalizuju troškovi procedure VTO, ušteda je u izbegavanju stimulacije skupim lekovima, jer se u prethodnim postupcima dobio zdrav embrion koji je zamrznut i odložen na čuvanje - navela je dr Crnogorac.

Jedan od preduslova za ovaj vid vantelesne oplodnje je da parovi imaju već zamrznut materijal, a za sada su preventivno zamrzavanje polnih ćelija parovi morali da plaćaju. Jedino oni koji ulaze u proces vantelesne oplodnje mogu da zamrznu svoj biološki materijal o trošku RFZO, sa rokom čuvanja do pet godina. Mogućnost zamrzavanja polnih ćelija predstavlja bitnu pomoć. Sve više postoji trend odlaganja trudnoća i rađanja dece, te je mogućnost planiranja reprodukcije veoma značajna. Novi alarm za zamrzavanje genetskog materijala donela je i pandemija. Neka istraživanja su pokazala da  se nakon preležane infekcije korona virusom smanjuje broj polnih ćelija.

- U Srbiji, i regionu, i dalje malo ljudi i razmišlja o zamrzavanju svog genetskog materijala uz izgovor „ma, imam vremena za to“, ali i zbog neobaveštenosti. Moramo kontinuirano da edukujemo mlade ljude o reproduktivnom zdravlju, da uputimo kako da provere svoju plodnost i da ih upoznamo kako možemo pravovremeno da im pomognemo u planiranju rađanja - napominje dr Crnogorac.

Jedna od novosti u oblasti VTO koju uvodi RFZO je da i parovi koji su prirodno dobili prvo dete, drugo dete mogu da dobiju o trošku države, odnosno da se primeni VTO kod tzv. sekundarnog steriliteta. Dr Crnogorac kaže da je 2018. godine uvedeno da oni koji su dobili prvo dete iz vantelesne oplodnje, mogu da konkurišu preko RFZO i za drugo dete.

- Imamo parove kod kojih nakon prve, potpuno uredne i lako ostvarene trudnoće, sledi dugi niz pokušaja i teško ostvarivanje druge trudnoće. Čak 11 odsto žena u Srbiji koje su rodile jedno dete imaju problem da ponovno zatrudne. Zato je izuzetno važna pravovremena dijagnostika i kada je reč o problemu sekundarnog steriliteta - naglašava dr Crnogorac.

Neki parovi godinama pokušavaju da dobiju dete, a prođu i više ciklusa vantelesnih oplodnji, ne bi li dobili potomstvo. Dr Crno-

gorac navodi da je imala i pacijentkinje koje su i 20 godina vodile borbu za potomstvo. Zabrinjava podatak da sve više mladih parova, mlađih od 30 godina ima problem sa sterilitetom i oni čine čak 30 odsto ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni postupcima vantelesne oplodnje. Odlaganje ispitivanja uzroka, često znači i nižu stopa uspeha lečenja, jer neki uzroci neplodnosti mogu vremenom da se pogoršaju i tako smanje šanse za trudnoćom.

 Ljubica Petrović