Вантелесна оплодња и код мушког стерилитета

Специјалиста гинекологије и акушерства, супспецијалиста стерилитета и фертилитета и власница Специјалне гинеколошке болнице „Генесис“ др Зорица Црногорац каже како је ово веома значајна подршка.

- Можда ће то бити и подстицај да млади људи почну на време да размишљају о замрзавању свог биолошког материјала, те и да мушкарци стекну навику да једном годишње оду код изабраног уролога и провере репродуктивне органе и сперматограм, као што то чине њихове партнерке. Како у свету, тако и код нас, мушки стерилитет је у порасту.  Број мушкараца у Србији који имају проблем са плодношћу изједначио се са бројем жена и износи по 40 одсто, а у 10 одсто случаја стерилитет погађа оба партнера. Када мушкарци имају неки здравствени проблем, они углавном нерадо говоре, повлаче се у себе и одлажу одлазак код лекара - наводи др Црногорац.

Најчешћи су у питању проблеми са бројем сперматозоида, са њиховом покретљивошћу и морфологијом. Примећује се и повећан број све млађих мушкараца који се јављају са сложеним проблемима азоспермије, односно потпуног одсуства сперматозоида.

- Од Нове године парови ће имати неограничен број покушаја ВТО из замрзнутих ембриона, за прво дете на терет редовног здравственог осигурања. До сада су за прво дете могли да имају о трошку државе три покушаја из замрзнутог материјала. Предност трудноће из замрзнутог материјала је то што жена не мора да пролази цео поступак од почетка. Значајно се рационализују трошкови процедуре ВТО, уштеда је у избегавању стимулације скупим лековима, јер се у prеthodnim поступцима добио здрав ембрион који је замрзнут и одложен на чување - навела је др Црногорац.

Један од предуслова за овај вид вантелесне оплодње је да парови имају већ замрзнут материјал, а за сада су превентивно замрзавање полних ћелија парови морали да плаћају. Једино они који улазе у процес вантелесне оплодње могу да замрзну свој биолошки материјал о трошку РФЗО, са роком чувања до пет година. Могућност замрзавања полних ћелија представља битну помоћ. Све више постоји тренд одлагања трудноћа и рађања деце, те је могућност планирања репродукције веома значајна. Нови аларм за замрзавање генетског материјала донела је и пандемија. Нека истраживања су показала да  се након прележане инфекције корона вирусом смањује број полних ћелија.

- У Србији, и региону, и даље мало људи и размишља о замрзавању свог генетског материјала уз изговор „ма, имам времена за то“, али и због необавештености. Морамо континуирано да едукујемо младе људе о репродуктивном здрављу, да упутимо како да провере своју плодност и да их упознамо како можемо правовремено да им помогнемо у планирању рађања - напомиње др Црногорац.

Једна од новости у области ВТО коју уводи РФЗО је да и парови који су природно добили прво дете, друго дете могу да добију о трошку државе, односно да се примени ВТО код тзв. секундарног стерилитета. Др Црногорац каже да је 2018. године уведено да они који су добили прво дете из вантелесне оплодње, могу да конкуришу преко РФЗО и за друго дете.

- Имамо парове код којих након прве, потпуно уредне и лако остварене трудноће, следи дуги низ покушаја и тешко остваривање друге трудноће. Чак 11 одсто жена у Србији које су родиле једно дете имају проблем да поновно затрудне. Зато је изузетно важна правовремена дијагностика и када је реч о проблему секундарног стерилитета - наглашава др Црногорац.

Неки парови годинама покушавају да добију дете, а прођу и више циклуса вантелесних оплодњи, не би ли добили потомство. Др Црно-

горац наводи да је имала и пацијенткиње које су и 20 година водиле борбу за потомство. Забрињава податак да све више младих парова, млађих од 30 година има проблем са стерилитетом и они чине чак 30 одсто укупног броја парова који су обухваћени поступцима вантелесне оплодње. Одлагање испитивања узрока, често значи и нижу стопа успеха лечења, јер неки узроци неплодности могу временом да се погоршају и тако смање шансе за трудноћом.

 Љубица Петровић