Uz Međunarodni dan nestalih: Kriminalne otmice kod nas retke

Prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova tokom 2021. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 2.830 punoletnih osoba, od kojih je pronađeno 2.785. To znači da 45 porodica i dalje traga za svojim najdražima. Statistika je u porastu u poređenju sa 2020. godinom tokom koje je prijavljen nestanak 1.372 punoletne osobe.

Prva asocijacija na nestanak je kidnapovanje, ali prema podacima iz MUP-a, kriminalne otmice se retko dešavaju u Srbiji. Nestanci mogu biti: namerni (nestanak usled zlostavljanja, depresije ili suicidalnosti), nenamerni (nestanak usled demencije ili šizofrenije) i prisilni (nestanak usled otmice ili trgovine ljudima)

Demencija je jedan od najčešćih razloga nestanka. Ona se odnosi na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu.

Osobe koje pate od demencije su česte žrtve nenamernih nestanaka, jer odlaze od kuće i ne umeju da se vrate. One kada se izgube mogu ispoljavati simptome: uznemirenost – nervoza, podizanje glasa, plač;

zbunjenost - ne umeju da odgovori na pitanja na koja bi trebalo da zna odgovor; razuveravanje – uveravaju da su dobro, i da im nije potrebna pomoć; nejasno, nepovezano komunicirju.

Preporuka je da ukoliko sretnemo osobu koja izgleda izgubljeno, uplašeno, zbunjeno ili zamišljeno ne treba  da dr ustručavamo da joj priđemo i ponudimo pomoć. Treba, dalje, pozovite policiju, ili proveriti da li je osoba u javnom Registru nestalih lica Srbije.

Važno je napomenuti da je svaki nestanak razlog za brigu zbog opasnosti savremenog društva u kojem je sveprisutna i razvijena trgovina ljudima koja sa sobom nosi seksualnu i radnu ekspoataciju kao i trgovinu organima.

U ratim sukobima na tlu SFRJ nestalo 35.000 ljudi

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše SFRJ juče je povodom Međunarodnog dana nestalih tražila da se rad na Zakonu o nestalima odblokira i podsetila da se 32 godine traga za 9.876 ljudi, što, prema rečima predstavnika Međunarodnog crvenog krsta, govori da 10.000 porodica decenijama živi u paklu neizvesnosti.

Predsednik vladine Komisije za nestale Veljko Odalović precizirao je da je od tog broja više od 3.300 nestalih Srba, ako i da je još 616 imena na operativnoj listi predatoj hrvatskoj strani, a koja su izvesno nestala, ali nisu na zajedničkoj listi jer nisu ispunili sve kriterijume MKCK.

Regionalni koordinator MKCK za zapadni Balkan Martina Fava

podsetila je da je u ratim sukobima na tlu SFRJ nestalo 35.000 ljudi, da sudbina 9.876 još nije rasvetljena i da isto toliko poridica decenijama živi u bolu i nezvesnosti, u psihooškoj patnji, finasijskim poteškoćama, te da jedan dan godišnje nije dovoljno da se njihova sitaucija unapredi.

Potreban je dodatni napor, kaže Fava, svih instituciija u regionu i njihova povezanost, kao i da društvo razume to bolno pitanje.

O nestancima je tek nedavno počelo da se govori u javnosti, dok su pre toga i nestala lica i njihove porodice za sistem bili skoro nevidljivi.

Jedan od načina kako Centar za nestalu i zlostavljanu decu doprinosi vidljivosti nestalih lica i pomaže pri njihovom pronalasku je javni Registar nestalih lica – www.nestalisrbija.rs

Na ovoj platformi svaki građanin može besplatno da prijavi nestanak, ali i da se javi operaterima ukoliko je video nekog ko se vodi kao nestalo lice. Na besplatnoj liniji Registra (0800/200-880) svaki građanin koji je doživeo nestanak bliske osobe i prolazi kroz težak period, može zatražiti besplatnu konsultaciju sa psiholozima Centra.

V. C.