Уз Међународни дан несталих: Криминалне отмице код нас ретке
НОВИ САД: Међународни дан несталих, 30. август, обележен је шитром света са циљем присећања на нестале особе и указивања на право породица да знају судбину својих најближих који се воде као нестали.
Према статистици Министарства унутрашњих послова током 2021. године у Србији је пријављен нестанак 2.830 пунолетних особа, од којих је пронађено 2.785. То значи да 45 породица и даље трага за својим најдражима. Статистика је у порасту у поређењу са 2020. годином током које је пријављен нестанак 1.372 пунолетне особе.
Прва асоцијација на нестанак је киднаповање, али према подацима из МУП-а, криминалне отмице се ретко дешавају у Србији. Нестанци могу бити: намерни (нестанак услед злостављања, депресије или суицидалности), ненамерни (нестанак услед деменције или шизофреније) и присилни (нестанак услед отмице или трговине људима)
Деменција је један од најчешћих разлога нестанка. Она се односи на широк дијапазон можданих обољења која узрокују дугорочне немогућности размишљања, памћења, и свакодневног комуницирања и функционисања у друштву.
Особе које пате од деменције су честе жртве ненамерних нестанака, јер одлазе од куће и не умеју да се врате. Оне када се изгубе могу испољавати симптоме: узнемиреност – нервоза, подизање гласа, плач;
збуњеност - не умеју да одговори на питања на која би требало да зна одговор; разуверавање – уверавају да су добро, и да им није потребна помоћ; нејасно, неповезано комуницирју.
Препорука је да уколико сретнемо особу која изгледа изгубљено, уплашено, збуњено или замишљено не треба да др устручавамо да јој приђемо и понудимо помоћ. Треба, даље, позовите полицију, или проверити да ли је особа у јавном Регистру несталих лица Србије.
Важно је напоменути да је сваки нестанак разлог за бригу због опасности савременог друштва у којем је свеприсутна и развијена трговина људима која са собом носи сексуалну и радну експоатацију као и трговину органима.
У ратим сукобима на тлу СФРЈ нестало 35.000 људи
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше СФРЈ јуче је поводом Међународног дана несталих тражила да се рад на Закону о несталима одблокира и подсетила да се 32 године трага за 9.876 људи, што, према речима представника Међународног црвеног крста, говори да 10.000 породица деценијама живи у паклу неизвесности.
Председник владине Комисије за нестале Вељко Одаловић прецизирао је да је од тог броја више од 3.300 несталих Срба, ако и да је још 616 имена на оперативној листи предатој хрватској страни, а која су извесно нестала, али нису на заједничкој листи јер нису испунили све критеријуме МКЦК.
Регионални координатор МКЦК за западни Балкан Мартина Фава
подсетила је да је у ратим сукобима на тлу СФРЈ нестало 35.000 људи, да судбина 9.876 још није расветљена и да исто толико поридица деценијама живи у болу и незвесности, у психоошкој патњи, финасијским потешкоћама, те да један дан годишње није довољно да се њихова ситауција унапреди.
Потребан је додатни напор, каже Фава, свих институциија у региону и њихова повезаност, као и да друштво разуме то болно питање.
О нестанцима је тек недавно почело да се говори у јавности, док су пре тога и нестала лица и њихове породице за систем били скоро невидљиви.
Један од начина како Центар за несталу и злостављану децу доприноси видљивости несталих лица и помаже при њиховом проналаску је јавни Регистар несталих лица – www.nestalisrbija.rs
На овој платформи сваки грађанин може бесплатно да пријави нестанак, али и да се јави оператерима уколико је видео неког ко се води као нестало лице. На бесплатној линији Регистра (0800/200-880) сваки грађанин који је доживео нестанак блиске особе и пролази кроз тежак период, може затражити бесплатну консултацију са психолозима Центра.
В. Ц.