Ugovorno rađanje nekima jedino rešenje

 za oplodnju koristi reproduktivni materijal bar jednog od roditelja, i to samo ako između roditelja ne može doći do začeća. Procene su da bi taj način omogućio da oko 300.000 parova u Srbiji, koji ne mogu da imaju decu ni vantelesnom oplodnjom, dođu do željenog potomstva.



Prema objašnjenju profesorke Olge Cvejić Jančić, člana Komisije za izradu Građanskog zakonika, cilj je doslednjije ostvarivanje prava na roditeljstvo, koja su predviđena i našim Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.- Na ovaj način se doprinosi i primeni ustanovog i konvencijskog principa zabrane diskriminacije prema polu, koji je sada grubo prekršen zabranom lečenja ženske neplodnosti na ovaj način, za razliku od dopuštenosti svih vidova lečenja muške neplodnosti.

To je relikt prošlosti i nerazumevanja dubine porodičnih problema parova koji ne mogu da imaju dece prirodnim putem ili uz dopuštene vidove biomedicinske pomoći, a žele da postanu roditelji – objašnjava profesorka Olga Cvejić Jančić.Rađanje za drugog predviđeno je isključivo kao metod lečenja neplodnosti, a ne kao vid slobode izbora načina začeća.



Predviđeno je da surogat majka može biti i srodnica i nesrodna žena, uz ponuđene alternative za samo jednu od te dve mogućnosti. Isto tako, predviđeno je da se za oplodnju surogat majke može koristiti jajna ćelija nameravane majke, koja ne može da nosi i rodi dete iz zdravstvenih razloga, ili darovana jajna ćelija treće žene, a ne surogat majke, što znači da se prednost daje gestacijskoj, a ne genetskoj surogaciji. Nije dopušteno ugovaranje naknade za rađanje za drugog, ali može biti ugovoreno plaćanje naknade troškova izazvanih trudnoćom i rađanjem.



Nacrt Građanskog zakona predviđa da međusobni odnosi roditelja i žene koja će im roditi dete budu regulisani ugovorom koji se sudski overava. Pri tome je sudija u obavezi da upozori i jednu i drugu stranu na posledice ugovora. Ugovor bi mogao biti zaključen samo između državljana Srbije ili lica koja imaju prebivalište u našoj državi najmanje tri godine.



Kako je praksa u državama u kojima je surogat materinstvo već više godina dozvoljeno pokazala da se surogat majke često vezuju za dete koje rađaju pa se teško od njega odvajaju, a ima i onih koje to neće da učine, Građanski zakonik mora regulisati i slučajeve kada se sugogat majke ponašaju neodgovorno, odnosno ne poštuju ugovor koji su s roditeljima kojima rađaju dete potpisale. Moraju se posebno regulisati i situacije koje se mogu dogoditi u toku trudnoće, kao što su mogućnosti da testovi pokažu da dete ima Daunov sindrom, a surogat majka ne želi da prekine trudnoću.



Predviđena je i mogućnost da se u izuzetnim slučajevima zaključi ugovor surogat majke sa ženom koja živi sama, a koja ima opravdan razlog i poseduje dokumentaciju da sama ne može postati majka. U tom slučaju sud utvrđuje opravdanost razloga, a za oplodnju surogat majke mogu biti korišćene oplodne ćelije nameravane majke, a ne majke koja će nositi i roditi dete. Ta mogućnost mogla bi se predvideti i za muškarca koji živi sam, ako postoje naročito opravdani razlozi koji bi utvrdio nadležni sud.



LJ. Malešević





Države u kojima je dozvoljeno surogat materinstvo



Surogat materinstvo dopušteno je u Rusiji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Izraelu, Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Gruziji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Holandiji, Australiji, Indiji, nekim državama SAD. U svim tim državama kako bi se sprečile zloupotrebe i rizici zakon su veoma precizni i do detalja regulišu svaku situaciju od sklapnja ugovora sa surogat majkama do preuzimanja bebe.