U Srbiji udvostručen broj donora organa
Ove godine je u našoj zemlji zabeležen najveći pomak u transplantaciji, jer je u prvih osam meseci nov organ dobilo 68 osoba. Srbija trenutno ima 4,2 donora na milion stanovnika, dok je prošle godine bilo dva donora na milion stanovnika.
“Zahvaljujući davaocima organa i njihovim porodicama kojih je u prvih osam meseci ove godine bilo trideset, priliku za nov život dobilo je 68 pacijenata s liste čekanja. Nažalost, to je i dalje manje od 10 odsto onih koji čekaju nov organ”, upozorava Hemofarm fondacija povodom obeležavanja 12. oktobra - Evropskog dana donora.
Nacionalni dan donora, 6. jun, ustanovljen je na inicijativu Hemofarm fondacije i obeležava se dve godine, a njihova kampanja „Najvažniji poziv u životu“ dala je rezultate koji ulivaju nadu da se menja svest ljudi o potrebi povećanja broja donora.
“Nastavićemo da akcijama podsećamo građane na ovaj važan čin humanosti, ali očekujemo i da državni organi, u prvom redu Skupština Srbije usvoje najavljivani Nacrt zakona o transplantaciji koji je nada za oko 1.000 ljudi s liste čekanja za transplantaciju”, rekla je Sanda Savić, članica UO Hemofarm fondacije.
Bolnice ne ispunjavaju uslove
„Polovina bolnica u Srbiji ne ispunjava uslove za utvrđivanje moždane smrti i nemaju ni iskustvo, ni opremu u procesu prepoznavanja i održavanja potencijalnih kadaveričnih donora. Za to su potrebni stručni ljudi, koji su u referentnim centrima. Jetra mora da se uradi u roku od 12 sati, srce u roku od sedam, do osam sati, a bubrezi do 48 sati. Naravno, što se pre uradi, to je bolje”, kazao je dr Milošević.
Prema statistici Uprave za biomedicinu, od početka godine potpisano oko 160 hiljada donorskih kartica, što je Srbiju pomerilo stepenik više na mapi donorstva. Broj donora za 2017. do sredine septembra je 29, dupliran u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 14 osoba čije su porodice dale saglasnost za transplantaciju organa.
Za veći broj transplantacija neophodna je akcija promocije donorstva organa, što bi trebalo da bude regulisano Zakonom o presađivanju organa u svrhu lečenja, koji još nije usvojen. Jedno od rešenja koje nudi Zakon je ono koje se pokazalo dobrim i u drugim državama, da punoletni građani dobijanjem lične karte prihvataju da budu i donori organa u slučaju moždane smrti, osim ako se ne izjasne da su protiv toga.
“ Bez donora nema transplantacija. Zakon predviđa da se prilikom izdavanja ličnih dokumenata građani izjasne da li su protiv donorstva organa i to može da olakša donorstvo, ali ostaje odluka na familiji”, rekao je ranije za “Dnevnik” naš najveći stručnjak za transplantaciju jetre hirurg profesor dr Zoran Milošević iz Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju Kliničkog centra Vojvodine.
“Važno je da se u promociju donorstva uključi i Srpska pravoslavna crkva. U Španiji je Rimokatolička crkva bila pokretač promocije donorstva i aktivno učešće SPC bi mnogo značilo”, napomenuo je tada dr Milošević.
Naša zemlja je početkom ove godine ušla na godinu dana u “Eurotransplat”, a za stalno članstvo neophodno je da se ispune određeni uslovi. Milošević je tada naveo zemlja članica treba da ima deset donora na milion stanovnika, a kod nas je sada taj broj daleko manji.
LJ. Petrović
