U SRBIJI 200.000 LJUDI IMA KARCINOM Nalazimo se na poražavajućem prvom mestu u Evropi

U našoj zemlji oko 200.000 ljudi ima rak. To znači da više od pola miliona građana Srbije svaki dan živi sa kancerom ili ima obolelog člana porodice ili prijatelja. Oni idu kod lekara, zakazuju terapije, odlaze na kontrole i čekaju rezultate ili pomažu i podržavaju najbliže koji se bore sa surovim neprijateljem. Na mapi Evrope, Srbija se nalazi na 18. poziciji po učestalosti obolevanja od raka, ali po smrtnosti naša zemlja i dalje zauzima 1. mesto.

Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ i potpredsednica Foruma pacijenata Srbije kazala je da je vreme u lečenju raka najvažniji resurs i saveznik. Godinama ponavljamo da je rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Ipak, vreme za onkološke pacijente u Srbiji je i dalje nepremostiv protivnik, jer se dešava da se pacijenti kasno obrate lekaru, a onda provedu više meseci u procesu dijagnostike, brojnih pregleda, konzilijuma, laboratorija, uputa i komisija.

- Kada završe sa svim tim procedurama, zdravstveno stanje im je takvo da lekari mogu samo da konstatuju da je bolest uznapredovala. Iz tog razloga, zajedno moramo da radimo na prevenciji, skriningu, ali i na što boljem statusu pacijenata, kojima na žalost još nije dostupna sva neophodna inovativna terapija. Danas, uz pomoć savremenih terapija, ne treba gubiti nadu, kao na primer, kada govorimo o najsmrtonosnijem karcinomu, raku pluća. Ova bolest više ne mora da bude smrtonosna. Nadu da će biti još bolje, ulilo nam je i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije – kazala je Olja Ćorović na Trećem onkološkom forumu.

Bez primarne zdravstvene zaštite ne može da se ima dobar skrining, poručila je ministarka zdravlja profesorka dr Danica Grujičić.

- Rezultati istraživanja su pokazali da 80 odsto ispitanika najviše veruju svom izabranom lekaru. Prvo što moramo da uradimo je promena koeficijenata i kolektivnog ugovora specijalistima iz domova zdravlja i izjednačiti ih sa specijalistima koji rade u sekundarnim i tercijarnim centrima. S druge strane, moramo organizovati primarnu zdravstvenu zaštitu da ona zaista bude dostupna. Zašto skrininzi ne uspevaju? Pa zato što je nekome iz sela, koje je od Ivanjice udaljeno 70 kilometara, teško da dođe. Moramo mi organizovati transport ili poslati u to selo pokretni mamograf, na primer. Sledeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti spušta specijalnosti kao što su interna medicina, neurologija, psihijatrija, očne i ušne bolesti, medicinu sporta i rada, kao i fizijatriju na nivo doma zdravlja, tako da će dosta stvari moći da se završi zapravo u domovima zdravlja. Promenili smo pravilnik o supspecijalizacijama kako bismo nadomestili, uslovno rečeno neznanje lekara opšte prakse. Donet je novi pravilnik o neregistrovanim lekovima koji nama omogućavaju da ne dođemo u situaciju budemo deficitarni i da zavisimo samo od Zapadne Evrope. Možemo da uvozimo lekove i iz Kine, Indije i Rusije. Nije tačno da su to lekovi manjeg kvaliteta, sve osnovne supstance, koje mi uvozimo sa zapada, prave se u Indiji i Kini. To će nam omogućiti da dođemo do jeftinijih lekova – rekla je ministarka zdravlja.

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeći

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju i te tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena, 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka, i vodeći uzrok smrti od raka kod žena 15,5 odsto, a slede ga rak pluća 13,7 odsto i rak debelog creva 9,5 odsto.

Direktorka RFZO profesorka dr Sanja Radojević Škodrić najavila je da ove godine izlazi nova lista lekova na teret zdravstvenog osiguranja.

- Kao što je najavljeno, planirali smo da prvo pustimo of label lekove, pa onda terapijske alternative i na kraju inovativne lekove. Nemamo vremena, budžet moramo da potrošimo, ali iz tog razloga će izaći jedna lista. Trenutno se završava analiza stavljanja novih inovativnih lekova. U periodu od 2007. do 2015 stavljeno je ukupno 21 lek na listu lekova, a od 2017. do 2023. čak 81 inovativni lek. Ono što nedostaje i gde nema uopšte pomake, jeste registar malignih pacijenata, a da ga imamo, naš posao bi bio mnogo lakši –rekla je direktorka RFZO.

Predsednik Republičke stručne komisije za onkološke lekove, dr Nenad Mijalković rekao je da je komisija poslala RFZO listu sa 24 prioritetne indikacije koju treba staviti na listu lekova u narednom periodu.

- Međutim, znajući da su finansijska sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ograničena, poslali smo osam prioriteta za koje smatramo da je neophodno da se nađu na listi lekova RFZO već od 2024, godine – istakao je dr Mijalković.

LJ. Petrović