U PARKU TAŠMAJDAN U BEOGRADU Otvoren Međunarodni sajam pčelarstva

Sajam organizuje Društvo pčelara "Beograd", a na njemu učestvuje više od 120 izlagača pčelinjih proizvoda i 70 izlagača pčelarske opreme.

Gradski sekretar za poljoprivredu Savo Pavičić istakao je da je ponosan što je nekada skromna izložba danas postala međunarodna manifestacija.

"Ponosan sam što su Grad Beograd i Republika Srbija prepoznali pčelare i povećali subvencije. Grad je izdvojio 35 miliona ove godine, tako da svi pčelari sa teritorije Grada Beograda, koji imaju uredne papire, dobijaju već par godina unazad subvencije. To je oko 120.000 dinara na godišnjem nivou, da mogu da kupe opremu i košnice", rekao je Pavičić.

Predsednik Društva pčelara "Beograd" Slobodan Čumić ocenio je da je pčelarstvo mnogo više od pukog zanimanja.

"To je i ljubav i strast prema prirodi i prema očuvanju ekosistema. Naravno, i mi pčelari nađemo sebi neki mali interes u svemu tome. Ipak, od pčela najmanje zarađuju pčelari, a najviše dobijaju i građani kroz hranu, a kroz oprašivanje i poljoprivrednici. Ovo je svojevrsna smotra poljoprivrevrednih proizvođača, pčelara, koji u mnogome pomažu da i naši prinosi na njivama budu veći", naveo je Čumić.

Jedan od izlagača, pčelar iz Požarevca Dejan Jovanović, rekao je da je naročito ponosan na bagremov i lipov med, koji je, zbog izuzetnog kvaliteta, imao uspešan plasman u Švedsku.

Jovanović je ponudio i savet kako prepoznati kvalitetan med.

"Svaki med mora da kristališe, mora da vremenom uhvati kristale. Osim bagrema. Bagremov je nektarski i teže kristališe. Suncokret, lipa, livada i pravi med je onaj koji je kristalisan. On može da se vrati u početno stanje, u tečno stanje, dok lažni med niti može da kristališe, niti ima svojstvo kristalizacije", objasnio je Jovanović.

Pčelarka sa Zlatibora Nada Bojić savetuje da se kvalitet meda može proveriti i po tome kako curi.

"Svaki med od pčelara je dobar. Med ne sme da se prekida, ova nit mora i na vetru da ide u jednom pravcu", rekla je Bojić.

Uprkos nedavnom otkriću šećera u medu kod brojnih proizvođača po srpskim prodavnicima, što su potvrdile i stručne analize, organizatori i učesnici sajma tvrde da je na Tašmajdanu sav med ispravan.

Što se tiče pčelara, Čumić navodi da kada predaju med otkupljivačima, moraju da se prethodno urade analize.

Kako kaže, niko neće da plati med koji nije ispravan.

"Šta se dešava dalje? Posle otkupa, od bureta do tegle, mi zaista ne možemo da nagađamo. Možemo samo da kažemo našim građanima da oni mogu da ovde na Tašmajdanu nađu 100 posto pravi, prirodan med, od pravih pčelara. Ovde su pčelari po 30 godina i nešto tako loše, ja mislim da je nemoguće da se pojavi", rekao je Čumić.

Gradski sekretar za poljoprivredu Savo Pavičić ističe da je sav med na sajmu ispravan.

"Ko hoće da nađe dobar med, neka poseti ovaj sajam, nađe svog pčelara i najbolje da vide da li im se sviđa ili ne sviđa i da kupuju na proverenom mestu", izjavio je Pavičić.

Sa njim su saglasni i pčelari.

"Mi smo ovde na sajmu 30 godina. Sa potrošačima ne smemo da se igramo. Inspekcija redovno dolazi. Prošle i pretprošle godine su bili i sa svih tezgi su uzimali uzorke. Pronašli su jedan ili dva uzorka i to ne da nije bio med ili je bilo šećera u medu, nego je bio pregrejan. Sve ostalo na sajmu je bilo kako treba", naveo je pčelar iz Požarevca Dejan Jovanović.

Međunarodni sajam pčelarstva "Tašmajdan 2023" biće otvoren do 8. oktobra.