U KCV za godinu dana lečili 1.004 obolela od šloga
NOVI SAD: Svetski dan moždanog udara obeležava se danas, a profesorka dr Mirjana Jovićević iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine kaže kako je ovo oboljenje oduvek u fokusu pažnje medicinske nauke i prakse, kako zbog velike učestalosti, dramatičnih simptoma, tako i zbog visoke smrtnosti i veoma teških posledica, jer je drugi je uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u razvijenim zemljama.
U Klinici za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine u poslednjih godinu dana lečeno je 1.004 bolesnika zbog akutnog moždanog udara. Među faktorima rizika za nastanak ovog ozbiljnog oboljenja, izdvajaju se hipertenzija, dijabetes melitus, povišene masti u krvi, srčane aritmije, pušenje, nepravilna ishrana, konzumiranje alkohola i drugo. Poznavanje faktora rizika i njihovo blagovremeno kontrolisanje značajno smanjuje rizik od pojave moždanog udara. Najvažnije je prepoznati simptome moždanog udara, a to su pre svega: slabost i trnjenje polovine tela, smetnje govora, smetnje gutanja, naglo nastala nestabilnost, duple slike, gubitak vida u jednoj polovini vidnog polja, poremećaj stanja svesti, navodi dr Jovićević.
Zahvaljujući trombolitičkoj terapiji koja se u Kliničkom centru Vojvodine primenjuje u poslednjih deset godina, moždani udar može uspešno da se leči. Takođe, u KCV primenjuje se i savremena metoda mehaničkog odstranjenja tromba iz krvnog suda koji je bio zapušen. Ova metoda se pokazala kao uspešna i omogućava da pacijent bude bez invaliditeta. Faktor vremena je ključan, s obzirom da ove mere lečenja mogu da se primene samo u okviru prvih četiri i po, odnosno šest sati od momenta nastanka tegoba.
Iako je moždani udar bolest starije populacije, neretko se dešava i kod mladih osoba. U cilju prevencije moždanog udara potrebne su redovne kontrole od strane izabranog lekara, redovni preventivni pregledi i dobra kontrola postojećih faktora rizika, napomenula je dr Jovićević.
U Institutu za javno zdravlje Vojvodine navode da je Svetski dan moždanog udara, 29. oktobar, ustanovila Svetska organizacija za moždani udar 2006. godine. Cilj kampanje je da se podigne svest o prevenciji moždanog udara, njegovom lečenju i podršci. Osnovna poruka ovogodišnje kamanje je „Jedna od četiri osobe doživeće moždani udar tokom svog života – nemojte to biti Vi“.
Mnoge druge faktore rizika za nastanak moždanog udara možemo sprečiti, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest i skriveni šećer, odnosno intolerancija na glukozu, pušenje i izlaganje duvanskom dimu, zloupotreba alkohola, upotreba nedozvoljenih supstanci, kao što su kokain, amfetamin, druge psihostimulanse i druge droge, kažu u Institutu i dodaju da su među faktorima rizika i suženje karotidnih arterija i gojaznost.
Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta. Moždani udar kod dve trećine bolesnika uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procena je da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Svakih šest minuta neka osoba doživi moždani udar. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Moždani udar utiče na bolesnike, porodicu i prijatelje bolesnika, kao i na širu društvenu zajednicu, ističu u Institutu.
LJ. Petrović
