U Karlovcima potpisana Povelja o srpskom kulturnom prostoru

Povelja o srpskom kulturnom prostoru je dokument kojim će biti definisane smernice za jedinstvenu kulturno-prosvetnu politiku srpskog naroda.Vukosavljević je istakao da duboki smisao potpisivanja Povelje jeste u dodatnim naporima u sprovođenju jedinstvene kulturne politike koja bi trebalo da bude prisutna u srpskom narodu bez obzira na politički format i na državu u kojoj on živi.



“Kulturna politika i kulturni prostor su drugačijeg formata od političkog prostora i mi smatramo da na svakom prostoru, na kome je srpski narod tokom dugog istorijskog trajanja ostavio nesumnjive tragove svog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz jezik, običaje, pesmu, igru, spomenike kulture, treba da postoji jedinstvena kulturna politiku i da to bude jedinstven kulturni prostor”, rekao je ministar.



Kulturni prostori, naglasio je Vukosavljević, nisu ekskluzivnost jednog naroda, već se u mnogim tačkama dodiruju, prožimaju, prepliću.“Samo onaj narod koji je svestan svoje kulture i svog identiteta, koje pazi, čuva i neguje, može da bude spreman da prepoznaje vrednosti drugih kultura, da prima uticaje, ali i da daje uticaje. Takva međusobna kulturna prožimanja čine osnov kulturnog razumevanja i zdravo shvaćene multikulturalnosti”, smatra Vukosavljević.



On je izrazio uverenje da će na srpskom kulturnom prostoru, od Hilandara, preko Skoplja, Arada, Temišvara, Kotora, Dubrovnika, Pešte, Budima, Sent Andreje, gde god živi srpski narod i gde god postoje srpski kulturni tragovi , moći da se sprovodi jedinstvena kulturna i obrazovna politika.



“Ti potezi i stremljenja nisu na korist samo srpske kulture i tradicije, nego će biti od koristi i drugim narodima sa kojima delimo isti geografski, istorijski i kulturni prostor”, naglasio je Vukosavljević. Trivić je izrazila zadovoljstvo što Povelju o srpskom kulturnom prostoru potpisuju u Sremskim Karlovcima, centru duhovnog, kulturnog i nacionalnog bića Srba.

“Današnji susret i potpisivanje Povelje predstavlja opredeljenje, težnju i odlučnost dva ministarstva, dveju vlada da utvrde zajedničku stratešku kulturno-prosvetiteljsku politiku, a očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta je naš primarni zadatak”, istakla je Trivić.Povelja povezuje, prema njenim rečima, sve Srbe u njihovom kulturološkom delovanju, gde god se nalazili jer granice kulturnog prostora nije moguće svesti u granice jednog političkog, odnosno državnog prostora. 



Srpska kultura je, naglasila je Trivić, jedinstvena na svakom prostoru na kojem srpski narod živi u okviru ili izvan granica njegovih državnih tvorevina. “Srbi su narod sa bogatom istorijom i tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Zato smo opredijeljeni da uložimo dodatne napore da srpski nacionalni identitet afirmišemo kroz isticanje pozitivnih vrednosti srpskog naroda u svim sferama delovanja”, rekla je Trivić. 



Srpska kultura je, konstatovala je ministarka, veličanstvena i opstala je uprkos brojnim iskušenjima kroz koje je ovaj narod prolazio od samog nastanka. “Iskušenja našeg naroda danas nisu ništa manja od onih u prošlosti. Uz snažnu svest o tome, današnjim činom i jasnom opredeljenošću da osnažimo sopstvene vrednosti, otvaramo novu stranicu očuvanja našeg nacionalnog identiteta”, rekla je Trivić.



Ona je ukazala i na opređeljenje da zajedno rade na očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, posebno srpskog jezika i ćiriličnog pisma i za 20. mart u Banja Luci najavila održavanje foruma posvećen ćirilici.“Čvrsto verujem da ovaj dokumet može i hoće dodatno osnažiti put očuvanja onog što nam je zajedničko i što čini osnovno polazište našeg nacionalnog i kulturnog bića, a što smo dužni zaveštati budućim generacijama”, istakla je Trivić.



Potpisivanju Povelje u najstarijoj srpskoj gimnaziji, za koju je ministar Vukosavljević, istakao da je sveto mesto srpske kulture, prosvete i obrazovanja, prisustvovali su predsedsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, i predsednik Matice srpske Dragan Stanić.



Među prisutnima bili su i direktor Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, direktor Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” Aleksandar Jerkov, rektor Univeziteta umetnosti u Beogradu Mileta Prodanović, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Srđan Jeremić, predstavnici Beogradskog univeziteta, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ustanova kulture, srpske zajednice iz Rumunije, Hrvatske, Crne Gore.