U 2020. besplatan "vaj-faj" na glavnim graničnim prelazima
BEOGRAD: Za izgradnju i adaptaciju graničnih prelaza u Srbiji u narednoj godini obezbeđen je 251 milion dinara, kao i novac za radove na izgradnji novih graničnih prelaza "Bajina Bašta" i "Kotroman".
Za drumski prelaz na Bajinoj Bašti država će izdvojiti 267 miliona dinara, a za Kotroman (faza II) 165 miliona, navodi direktor Republičke direkcije za imovinu (RDI) Jovan Vorkapić.
Vorkapić najavljuje da će na svim glavnim drumskim graničnim prelazima od polovine sledeće godine biti uveden besplatan internet za sve putnike, koji će moći da ga koriste dok čekaju prelazak granice.
Prelaz "Bajina Bašta" bi trebalo da bude gotov u decembru 2020. godine dok će izgradnja na Kotromanu trajati i u 2021. godini do juna meseca, kada se očekuje završetak svih radova.
Granični prelaz "Horgoš" s Mađarskom biće proširen sledeće godine, navodi Vorkapić za Tanjug.
Cilj je da svaki od graničnih prelaza prema drugoj zemlji ima isti broj traka kao što ima onaj na teritoriji susedne zemlje, a kako bi se smanjile gužve, kaže direktor RDI.
U toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na graničnom prelazu "Vatin", nakon čega će se krenuti u izgradnju i rekonstrukciju ovog najfrekventnijeg prelaza sa Rumunijom.
Dugogodišnji problem prljanja i oštećivanja instalacija na graničnim prelazima koje su pravili golubovi, nedavno je rešen angažovanjem sokolara koji sokolovima rasteruju golubove sa graničnih prelaza.
Direkcija je, inače, od 1. aprila ove godine preuzela nadležnost za izgradnju, opremanje i održavanje 49 graničnih prelaza u Srbiji.
Nadležnosti su do sada bile podeljene između više državnih organa, kao što su MUP, Carina, različite inspekcije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture...
Vorkapić kaže da je Direkcija kandidovala manje granične prelaze, poput prelaza u Malom Zvorniku, Bezdanu, Uvcu i Bogojevu kod Evropske komisije, a kako bi se kroz IPA fondove finansirala izgradnja i adaptacija ovih prelaza.
Ako Evropska komisija odobri Srbiji novac, država će pokriti iz budžeta 15 odsto potreba, dok će 85 procenata dati EU.
Na tim lokacijama gradiće se manji objekti, kontejnerskog tipa, ali i nova putna infrastruktura.
Ideja Direkcije nije, kako kaže Vorkapić, da se grade skupi i veliki infrastrukturni objekti jer veruje, kaže, da u jednom momentu oni neće više biti potrebni, kad Srbija pristupi Evropskoj uniji.