У 2020. бесплатан "вај-фај" на главним граничним прелазима
БЕОГРАД: За изградњу и адаптацију граничних прелаза у Србији у наредној години обезбеђен је 251 милион динара, као и новац за радове на изградњи нових граничних прелаза "Бајина Башта" и "Котроман".
За друмски прелаз на Бајиној Башти држава ће издвојити 267 милиона динара, а за Котроман (фаза ИИ) 165 милиона, наводи директор Републичке дирекције за имовину (РДИ) Јован Воркапић.
Воркапић најављује да ће на свим главним друмским граничним прелазима од половине следеће године бити уведен бесплатан интернет за све путнике, који ће моћи да га користе док чекају прелазак границе.
Прелаз "Бајина Башта" би требало да буде готов у децембру 2020. године док ће изградња на Котроману трајати и у 2021. години до јуна месеца, када се очекује завршетак свих радова.
Гранични прелаз "Хоргош" с Мађарском биће проширен следеће године, наводи Воркапић за Танјуг.
Циљ је да сваки од граничних прелаза према другој земљи има исти број трака као што има онај на територији суседне земље, а како би се смањиле гужве, каже директор РДИ.
У току је решавање имовинско-правних односа на граничном прелазу "Ватин", након чега ће се кренути у изградњу и реконструкцију овог најфреквентнијег прелаза са Румунијом.
Дугогодишњи проблем прљања и оштећивања инсталација на граничним прелазима које су правили голубови, недавно је решен ангажовањем соколара који соколовима растерују голубове са граничних прелаза.
Дирекција је, иначе, од 1. априла ове године преузела надлежност за изградњу, опремање и одржавање 49 граничних прелаза у Србији.
Надлежности су до сада биле подељене између више државних органа, као што су МУП, Царина, различите инспекције, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре...
Воркапић каже да је Дирекција кандидовала мање граничне прелазе, попут прелаза у Малом Зворнику, Бездану, Увцу и Богојеву код Европске комисије, а како би се кроз ИПА фондове финансирала изградња и адаптација ових прелаза.
Ако Европска комисија одобри Србији новац, држава ће покрити из буџета 15 одсто потреба, док ће 85 процената дати ЕУ.
На тим локацијама градиће се мањи објекти, контејнерског типа, али и нова путна инфраструктура.
Идеја Дирекције није, како каже Воркапић, да се граде скупи и велики инфраструктурни објекти јер верује, каже, да у једном моменту они неће више бити потребни, кад Србија приступи Европској унији.