TVOJA REČ Nenad Pekez: Rege ima jake poruke, vredne razmišljanja
Koliko muzika danas ima uticaj na mlade, šta je ono što im se nudi, a šta je ono što oberučke prihvataju, koliko je rege i dalje zastupljen žanr, da li se „iskrivio” pod uticajem nove muzike,... o svemu tome pričamo sa Novosađaninom Nenadom Pekezom (25), autorom novonastale rege emije „Reggae Fever” na internet radiju „Radio SUN” (sunradio.co).
Naš ovonedeljni sagovornik je i novinar u Hardwired magazinu (nekadašnji Nocturne magazine), svira perkusije u školi brazilske muzike „Sambansa”, bavi se borilačkom veštinom Kapuera Angola, a zaposlen je u IT firmi u kojoj radi na razvoju aplikacije za digitalne audio uređaje.
- Radijska emisija se tek sahuktava i nekako sam uspeo da je ubacim u život pored svega - kaže Nenad kroz osmeh, dodajući da se „Reggae Fever” emituje svake srede od 21 čas i traje pola sata. - Za sada, pravim samo selekcije, da vidim da li ću uspeti da izdržim taj kontinuitet. Posle ću menjati logo i ime, ubaciću i (raz)govor. Svaka emisija je zamišljena da ima neku određenu temu.
Šta je ono što te je privuklo svetu muzike, naročito toj afričko-američkoj kombinaciji?
- Da, sve se zapravo vrti oko afričkih stilova, jer sva muzika je u korenu afrička, rege posebno. Praktično, nastali su od robova koji su iz Afrike dovedeni u Ameriku.
Da, ali su ekspanziju doživeli upravo dolaskom na američki kontinent...
- Tako je. Tu je nastala ta zanimljiva egzotična kombinacija. Iz domovine su ih prebacili u novo okruženje i izrodile su se, naravno u kombinaciji sa ljudima iz Evrope, zanimljive kombinacije i u muzici i fizičkim aktivnostima. To je, zaista, kultura za sebe i nije ti dovoljan jedan život da proučiš samo to. Svaka grana je ogromna i sama za sebe, ima mnogo da se istražuje, naročito što nema mnogo toga na internetu, nego moraš da saznaješ direktno od ljudi koji su u tom svetu.
Šta je ono što je tebe privuklo svemu tome?
- Aha, da, to je bilo pitanje... Pa, sve to me je privuklo. U celu priču sam krenuo početkom srednje škole, prvenstveno kroz rege muziku sa Jamajke. Odatle je sve počelo, pa sam došao i do Brazila i Afrike. Kod regea me je privuklo to što je potpuno drugačiji od bilo čega što sam do tada čuo i bilo mi je prirodno da ga slušam. Do tad nisam bio siguran šta volim od muzike. Bio je to radosni, detinji momenat, ali i prilično ozbiljan gde se pričalo o bitnim temama. Suštinski, rege ima jake poruke, vredne za razmišljanje.
Koliko je danas rege muzika oličenje svega što si naveo?
- Zavisi... Kao i u svakom žanru, imaš podelu na komercijalne stilove i na malo iskreniju stranu koja je i dalje ostala ono što je bila. Ima mnogo mnogo mladih izvođača i producenata koji su fascinirani starim majstorima, pa se osete i njihovi uticaji, te nastavljaju da žive stare poruke kroz mlađe generacije. Komercijalnu stranu ne pratim.
Na koji način, onda, koncipiraš svoju emisiju i kako praviš selekcije?
- Na primer, baš mi je jedan od ciljeva da „promovišem” i otkrijem nove izvođače koji prate staru školu, ali uz nove i moderne uticaje. Oni su tu i dalje, još uvek ta vrsta regea živi, samo ga treba iskopati, treba ga tražiti, nije na izvolt’e i neće ga niko promovisati jer nije biznis.
Koliko je ta „old school” rege muzika prijemčiva mladima, jer oni treba i da je iznesu?
- To nisam siguran, videćemo. Mislim da na „prvu loptu” mnogima nije. Kvantitativno ih je manje, ali kvalitet je prisutan. Mislim da ljude ipak privlači ono što je kvalitetno, koliko god to zvučalo naivno.
Koliko generalno muzika ima uticaj na ljude i mlade? Imam utisak da je muzika ranije bila sastavni deo svačijeg života, štaviše, bila vrlo važan i uticajan segment. Kakva je danas situacija?
- Jako je važna, pođednako je bitna.
Koliko je iskrivljujemo kao društvo, ako tako mogu da kažem? Kakav smo primer generacijama koje dolaze?
- Hm... Teško pitanje, ne znam šta bih ti rekao. Pokušavam to da gledam najopširnije, da sve to treba da prođe. Čovečanstvo je kao beba, mora da prođe sve te „besne gliste”, iako ih svi već dugo proživljavamo. Ranije je bila drugačija situacija, verujem da sad treba malo tog „treša”, pa ćemo se vratiti na nešto normalnije.
Možemo li da kažemo da u svakoj generaciji muzika odraz situacije u društvu? Ili muzika ima veći uticaj na društvo?
- Definitivno ima svega. Sve je povezano i ne možeš tačno naći granicu šta je prvo počelo na šta da utiče. Ono što se ljudima nudi je jedno, a ono što ljudi prihvataju i uzimaju, to je drugo. Svako za sebe treba da odredi da li će da prihvata ono što dobija. Po tom principu sve funkcioniše.
Da li danas vlada „muzički mrak”? Forsiraju se određeni žanrovi i trendovi, a baca se senka na nešto što je kvalitetnije...?
- Dobro, nisam očekivao ovako teška pitanja... Mislim da sve opet zavisi iz kog ugla se posmatra. Možda nisam dovoljno upoznat sa tim kakvo je trenutno stanje, šta je najpopularnije, ja to ne vidim, ne gledam na tu stranu.
Ti si bacio mrak na mrak...
- Recimo.
S druge strane, ti kao novinar koji se bavi muzikom, kakav utisak stičeš - koliko je vatrene energije među slušaocima/ čitaocima?
- Nisam primetio previše tu vatrenu energiju, makar ne u tome što ja pišem. Ali uvek postoji velika zajednica koja to sluša, prati i podržava. Nije da je mrtvilo.
Lea Radlovački
