ТВОЈА РЕЧ Немања Миленковић: Искреност је природна човеку

Студент треће године сликарства у класи проф. Драгана Матића на Академији уметности у Новом Саду Немања Миленковић (21) је на прелазу из основне у средњу школу почео да пати од анорексије. Да би се излечио, почео је да истражује здравије стилове живота, потом да их примењује, а онда и искористи као главни мотив у својим радовима. Данас је млади сликар у повоју, који иза себе има и групне и самосталне изложбе, организоване протесте, али и несвакидашње почетке...

„Завршио сам Средњу уметничку школу „Богдан Шупут”, сликарски смер. Још одмалена сам показивао интересовање за ликовну уметност, и то тек видим сад из ове перспективе и разумем на најбољи могући начин. Међутим, то није кренуло добрим корацима јер сам имао проблема у основној школи што се тиче цртања пошто није било на неком завидном нивоу. Константним радом и трудом сам успео да га побољшам, а касније сам завршио на Академији“, прича Немања.

Рекао си да си најпре уписао и фотографију и сликарство на Академији, а онда си од друге године студија наставио само сликарство. Шта се десило с фотографијом?

Мој план је био да упишем фотографију јер сам се доста њоме бавио. Био сам и на Ликовној смотри ученичког стваралаштва, који је најјачи конкурс за ученике средње школе, и ту сам освојио прву награду за фотографију. Али, када сам уписао фотографију, схватио сам да ми тај студијски програм не одговара па сам одлучио да се пребацим само на сликарство. Тако да се фотографијом више бавим слободно него кроз студије.

Чиме се бавиш у сликарству?

Већ трећу годину своја интересовања за животињски активизам преносим кроз сликарски рад, тј. на неки начин свој доживљај свега тога преносим на рад. Животињским активизмом се бавим већ пет година.

Шта он подразумева?

Подразумева да сам генерално променио свој начин живота. Бавим се односом људи према животињама у савременом друштву. То је, генерално, један циклус радова којим се тренутно бавим и који подразумева три серије. Најпре скупљам разне информације и пишем текстове, а на крају базирам одређени концепт којим се представљам и који иде уз радове. Свако у публици има могућност да прочита о чему се ради на изложби. Циклус се зове „Уморни извори”. Прва серија ИН ВИВО је била критика козметичко-фармацеутске индустрије која користи животиње за експериментисање наживо, и ту је узет мотив пацова као најпознатије животиње на којој се експериметнише, и приказан је у групној композицији. Рађен је у техници акварела и ту серију сам презентовао на самосталној изложби у СКЦ „Фабрика”. Друга серија се зове „Непознати” и мотив јој је обезглављени јелен или кошута, који су симбол индистрије лова. Они су, такође, приказани у техници акварела и оловке. С њима сам организовао једну самосталну изложбу у Смедереву. За трећу серију тренутно скупљам информације. Зваће се „Хибернација” и односиће се на критику индустрије хране и забаве. Ту ће бити приказан мотив делфина и кита, пошто су они ексклузивна храна у ресторанима.

У децембру је изложба слика које су уметници послали на конкурс другог интернационалног студентског бијенала Уметничке академије у Осијеку. Овогодишња тема је „Грешка”, а Немања Миленковић је увршћен међу десетак уметника чији ће рад бити изложен, а једини је који ће представити своју академију и Србију уопште.

"Мој цртеж који је прошао у ужи избор је студија распаднутог зеца. То представља грешку у схватању нашег односа према животињама. Зец је прегажен и приказан је распаднуто у одређеним сегментима. То је наша непажња када возимо аутомобил. Комисија је похвалила оригиналност", каже Немања.

Споменуо си да се бавиш односом људи и животиња. Какав је (данас) тај однос?

Нажалост, није добар. Али иде узлазном путањом. Ја сам почео да се бавим активизмом активније јер сликање сматрам пасивним начином. Проблем је што нема довољно медијске подршке и људи нису довољно информисани о приступу животињама. Касније ми је природно дошло да своју љубав према сликарству повежем с активизмом.

Кажеш да иде узлазном путањом...?

Људи постају све отворенији ка идеји да размисле о томе какве су последице таквог лошег односа. Све је више веганских ресторана који пропагирају здрав начин исхране, све је више доступних информација и семинара који се одржавају у вези с тим односом у неком здравственом и моралном смислу јер то није само исхрана већ и филозофија живота.

И, како је дошло до тога да ти промениш своју филозофију живота?

Имао сам анорексију на прелазу из основне школе у средњу јер сам најпре био гојазан. То сам прешао јер сам нормализовао исхрану, а упоредо с тим истраживао сам здравије начине исхране да не бих опет себе довео до тог стања. Налетео сам на један документарац који је носио назив „Најбољи говор који ћете икада послушати”, видео о једном од најпознатијих активиста за животињска права, који је говорио о исхрани и моралном схватању. Тако да је скупљање информација и самосвест шта заправо ја радим, било кључни моменат да се моја перспектива промени.

Како се сад осећаш?

Више ми прија. Сматрам да, чим се нешто ради из искрености, мора природно да прија човеку. Драго ми је што видим да мој рад буди велико интересовање код публике јер и доведу своје ставове у питање. А што се тиче најближих чланова породице, они су пуни подршке јер знају колико искрено идем у ово. Имао сам страх како ће све бити прихваћено због географске регије у којој смо и где нас традиција тера да одрастамо мислећи да животиња није толико битна. Веома је пријатно наћи се у позицији да шириш свој начин гледања.

Л. Радловачки