TVOJA REČ: Dragan Kosović, pobednik takmičenja iz ruskog jezika

- Imao sam dosta sreće na takmičenju - skroman je Dragan. - Trebalo je da pred komisijom pričam o nekoj temi, a ja sam izvukao „Moj omiljeni predmet”.

I, koji ti je omiljeni predmet?

- O ruskom sam pričao, naravno.

Ali, u osnovnoj školi u Žitištu si učio nemački, zar ne? Otkud onda da si sad tako dobar u ruskom?

- Pre gimnazije sam naučio da pevam „Kaćušu” jer smo je učili za jednu nastavnicu iz osnovne škole. I to je bio moj dodir sa ruskim jezikom. I onda sam na prelazu iz sedmog u osmi razred odlučio da ću učiti ruski u srednjoj školi jer se on uvek uči od početka. Moja prva želja oko studija nije imala veze sa tim jezikom. Ja sam hteo da studiram turski! Gledao sam serije, naučio sam jezik i hteo to da studiram. I onda, na času biologije u gimnaziji, meni profesorka kaže da na Filološkom fakultetu moram da uzmem dva jezika, a meni engleski - i ide mi i ne ide mi. Čekao sam da vidim kako će mi ići ruski, pa da mi on bude drugi jezik. Međutim, profesorka ruskog Irina Ubović mi je rekla da je bolje da mi taj jezik bude prvi, a turski drugi. Onda, kad sam krenuo u drugi razred, saznam da mogu da studiram i u Rusiji, a da budem stipendista Ruske federacije, i ja pomislim - a, što ja ne bih sudirao tamo? I, tako je turski jezik otpao, a ostao samo ruski.

Kako si uspeo tako dobro da se snađeš? I to sve počevši od „Kaćuše”. Neverovatno... Ona je za sve kriva!

- Da, ona je za sve kriva! He, he, he,... Ona i profesorka. Nema većih krivaca.

To znači da tebi jezici dobro idu...

- Pa, neki manje, neki više. Engleski mi, recimo, ne ide i to je šteta. U početku sam gledao i rusku televiziju, ali nisam mogao da razumem ni voditeljku, jer svi brzo pričaju, a ja jedva znam da se predstavim. Ali sam pokušavao, gledao sam razne snimke na ruskom, učio ga i u školi i eto... Dosta radim. Nije sve to tek tako palo s neba.

I sad, kad otvoriš uybenik ruskog jezika za četvrti razred, da li su ti mnoge stvari poznate?

- To mi je bilo jako smešno kad sam otvorio knjigu, mnogo sam znao. Program je baš obiman i detaljan, ali sam dosta toga razumeo iako se nije očekivalo.

Znači, uskoro ćeš ruski bolje pričati od srpskog...

- Pa, imam još dosta do toga, ali dešava mi se da u toku govora slučajno ubacim pokoju rusku.

Hrana i ples ruku pod ruku

Budući da imaš i slobodnog vremena, nadam se, šta tada radiš?

- Volim da pevam. Moj tata ima svu muzičku opremu, onda ja uključim svoj mikrofon i pevam. Pevam sve, na raznim jezicima... Od Nirvane do Silvane, bukvalno. A osim pevanja volim i da kuvam. Znam da pravim kiflice, kolače i slične stvari.

Otkud interesovanje za kuvanjem?

- Od babe. Uz nju mi je interesantno kuvanje. A sada će mi se i isplatiti, pošto ću u Rusiji morati sam da kuvam.

A igraš i folklor...

- Da, igram kod nas u Žitištu, u KUD-u. To volim da igram pre učenja, očistim svoju dušu i onda uveče mogu da učim. Iako me na kraju knjiga uspava!

Koliko su ta dva jezika slična?

- Mnogo su manje slični nego što sam mislio u početku. Ruski mnogo ima slova “j” i “ć”.

Znači, ti sad znaš nemački, turski, ruski, srpski, dovoljno i engleskog... Znaš li još neki jezik, poligoto?

- Znam da brojim na 11-12 jezika. To mi je bilo interesantno da učim. Znam na grčkom, španskog, bugarskom,...

Kad je reč o studijama, i dalje si pri tome da studiraš u Rusiji?

- Ja sam dobio stipendiju za studiranje međunarodnih odnosa. E sad, u junu ću saznati koji će grad biti u pitanju, ali najverovatnije će biti Moskva.

Znači, nećeš studirati ruski, već na ruskom. Što baš međunarodne odnose?

- Interesantni su mi diplomatija i politika. To me privlači.

I onda možeš da budeš naš ambasador u Moskvi, recimo...

- Ko zna... Planovi su mi trenutno malo magloviti. Saznao sam da sa tog univerziteta najviše uzimaju za rad u Ministarstvu spoljnih poslova u Rusiji. Može da se desi da tamo završim.

L.Radlovački

Foto: A. Radetić