ТВОЈА РЕЧ: Драган Косовић, победник такмичења из руског језика

- Имао сам доста среће на такмичењу - скроман је Драган. - Требало је да пред комисијом причам о некој теми, а ја сам извукао „Мој омиљени предмет”.

И, који ти је омиљени предмет?

- О руском сам причао, наравно.

Али, у основној школи у Житишту си учио немачки, зар не? Откуд онда да си сад тако добар у руском?

- Пре гимназије сам научио да певам „Каћушу” јер смо је учили за једну наставницу из основне школе. И то је био мој додир са руским језиком. И онда сам на прелазу из седмог у осми разред одлучио да ћу учити руски у средњој школи јер се он увек учи од почетка. Моја прва жеља око студија није имала везе са тим језиком. Ја сам хтео да студирам турски! Гледао сам серије, научио сам језик и хтео то да студирам. И онда, на часу биологије у гимназији, мени професорка каже да на Филолошком факултету морам да узмем два језика, а мени енглески - и иде ми и не иде ми. Чекао сам да видим како ће ми ићи руски, па да ми он буде други језик. Међутим, професорка руског Ирина Убовић ми је рекла да је боље да ми тај језик буде први, а турски други. Онда, кад сам кренуо у други разред, сазнам да могу да студирам и у Русији, а да будем стипендиста Руске федерације, и ја помислим - а, што ја не бих судирао тамо? И, тако је турски језик отпао, а остао само руски.

Како си успео тако добро да се снађеш? И то све почевши од „Каћуше”. Невероватно... Она је за све крива!

- Да, она је за све крива! Хе, хе, хе,... Она и професорка. Нема већих криваца.

То значи да теби језици добро иду...

- Па, неки мање, неки више. Енглески ми, рецимо, не иде и то је штета. У почетку сам гледао и руску телевизију, али нисам могао да разумем ни водитељку, јер сви брзо причају, а ја једва знам да се представим. Али сам покушавао, гледао сам разне снимке на руском, учио га и у школи и ето... Доста радим. Није све то тек тако пало с неба.

И сад, кад отвориш uybеnik руског језика за четврти разред, да ли су ти многе ствари познате?

- То ми је било јако смешно кад сам отворио књигу, много сам знао. Програм је баш обиман и детаљан, али сам доста тога разумео иако се није очекивало.

Значи, ускоро ћеш руски боље причати од српског...

- Па, имам још доста до тога, али дешава ми се да у току говора случајно убацим покоју руску.

Храна и плес руку под руку

Будући да имаш и слободног времена, надам се, шта тада радиш?

- Волим да певам. Мој тата има сву музичку опрему, онда ја укључим свој микрофон и певам. Певам све, на разним језицима... Од Нирване до Силване, буквално. А осим певања волим и да кувам. Знам да правим кифлице, колаче и сличне ствари.

Откуд интересовање за кувањем?

- Од бабе. Уз њу ми је интересантно кување. А сада ће ми се и исплатити, пошто ћу у Русији морати сам да кувам.

А играш и фолклор...

- Да, играм код нас у Житишту, у КУД-у. То волим да играм пре учења, очистим своју душу и онда увече могу да учим. Иако ме на крају књига успава!

Колико су та два језика слична?

- Много су мање слични него што сам мислио у почетку. Руски много има слова “ј” и “ћ”.

Значи, ти сад знаш немачки, турски, руски, српски, довољно и енглеског... Знаш ли још неки језик, полигото?

- Знам да бројим на 11-12 језика. То ми је било интересантно да учим. Знам на грчком, шпанског, бугарском,...

Кад је реч о студијама, и даље си при томе да студираш у Русији?

- Ја сам добио стипендију за студирање међународних односа. Е сад, у јуну ћу сазнати који ће град бити у питању, али највероватније ће бити Москва.

Значи, нећеш студирати руски, већ на руском. Што баш међународне односе?

- Интересантни су ми дипломатија и политика. То ме привлачи.

И онда можеш да будеш наш амбасадор у Москви, рецимо...

- Ко зна... Планови су ми тренутно мало магловити. Сазнао сам да са тог универзитета највише узимају за рад у Министарству спољних послова у Русији. Може да се деси да тамо завршим.

Л.Радловачки

Фото: А. Радетић