Tvoja reč: Bojana Soro (30) - senior veb analitičar

Iako je završila društveno-jezički smer u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, njena ljubav prema prirodnim naukama preusmerila ju je na studije finansijske matematike na PMF-u.

Međutim, dalje je počela da se bavi data science (u daljem tekstu: naukom o podacima), odnosno veštačkom inteligencijom.

Kako je priča krenula –matematika, finansije, dosadno... A onda, veštačka inteligencija, analize, čuda! Koliko je zapravo tvoj posao uzbudljiv?

– Meni veoma. Zato što sam tu spojila primenjenu matematiku, statistiku, analitiku, vizualizaciju svega što se radi i konkretno neki „use case” koji koristimo na poslu. Trenutno se kompanija bavi veb analitikom i analiziramo onlajn sadržaj nekih medija, što pokazuje čitanost, vreme provedeno na člancima, angažman publike koja posećuje takve sajtove, metrike uspešnosti.

A zar to ne radi ta veštačka inteligencija? Vi date smernice, isprogramirate je, a ona posle sama sabira, oduzima i radi i prikazuje sve što treba?

– Zapravo, da, u današnje vreme veštačka inteligencija jeste toliko napredovala da može da napiše tekst, članak i sve, ali ipak mislim da je potreban ljudski faktor koji će sve to da iskontrolište. Svaka mašina greši...

Mislim da mi je sad malo lakše...

– Da, potrebno je uvek da postoji taj ljudski faktor koji može sve da prekontroliše i da vodi računa.

Da li to onda, zapravo, daje nadu da će ljudi uvek biti korisni i da će, ako ništa drugo, bar da imaju zadatak da kontrolišu ono što su napravili da radi umesto njih?

– Pa ja se iskreno nadam. Jeste sada tehnologija jako napredovala i to sve ide u nekom smeru gde deluje kao da će nas zameniti, ali ja i dalje verujem i nadam se da je ljudski faktor neizostavan jer čovek ipak ima iskustvo i znanje koje ne može da se zameni veštačkom inteligencijom.

Jasno. Šta je ono što ti konkretno radiš na svom poslu?

– Bavim se analizom podataka, dakle kreiram izveštaje, vizualizujem podatke, pravim prezentacije, istražujem nove studije slučaja, a drugim delom se bavim tom veštačkom inteligencijom i algoritmima mašinskog učenja. Radimo na razvijanju nekih algoritama koji već postoje, ali ih mi dograđujemo da rade u našem konkretnom slučaju. Interesantna je tema jer se bavi baš veb analitikom i veb sadržajem, interesantno je videti put nekog objavljenog članka, koliko je uspešan, da li privlači više lojalnu publiku ili je privukao čitaoce koji su samo jednom došli da nešto pročitaju i više se ne vraćaju. Tako da merim te performanse članka, čak i autora, koliko je koji dobar, uspešan, koliko je njegov rad uspešan, pa se poredi sa drugim autorima iz drugih oblasti. Jako je interesantno. Imamo i jedan sistem u kom imamo „real time” notifikacije, odnosno kada se objavi neki članak, prati se u tom realnom vremenu i onda se kreiraju neke notifikacije koje nas obaveštavaju o promenama.

Analizirate li i srpske medijske portale?

– Ima i naših, uglavnom je reč o istraživačkim medijima, jer se trudimo da podržimo kvalitetno novinarstvo. To nam je cilj.

Imate priliku da posmatrate istraživačko novinarstvo iz potpuno drugog ugla. Pa kakav utisak stičeš, koliko je danas među publikom popularno istraživačko novinarstvo, koliko su ljudi željni da saznaju istinu?

– Meni se čini da to jeste popularno. Uvek postoji ta ciljana publika koja nije velika u odnosu na novinarstvo koje služi da se pročita nešto jednom i da se više ne vraća na taj sajt. Ali ta publika postoji i ona je lojalna, vraća se člancima, temamam i angažuje se. Nada postoji.

Budući da meni tvoj posao deluje kao „španska sela” i kao IT industrija, a mislim da je to još uvek poprilično muški svet, kako onda izgleda biti cura, i to senior cura, u svemu tome?

– Jako je lepo jer imam odličnu saradnju sa kolegama. Svi su sjajni, žele da pomognu i kada imam neki problem, mogu da im se obratim da ga rešimo zajedno. Zaista me drže kao malo vode na dlanu, s tim da, ’ajde da kažem, u tom „teć” timu sam ja trenutno jedina žena, tako da zaista više dominiraju muškarci. Ali u kompaniji imamo dosta koleginica koje se bave marketingom, prodajom i slično. Ali, generalno, u IT svetu nema mnogo žena. S druge strane, bavim se promocijom da to nije samo muški posao...

Pa, veštačka inteligencija je ženskog roda...

– Da, slažem se. Bitno je da to što radiš voliš i da te to pokreće. Zaista jako volim svoj posao i uživam u njemu i ništa mi nije teško jer me pokreće što sam našla primenu matematike.

Šta radiš u slobodno vreme?

– Mnogo volim da vozim bicikl, da se izgubim negde van grada i da kilometrima vozim bajs i uživam u razgledanju prirode. Volim da čitam knjige, volim da pomažem svim uzrastima koji imaju problem sa matematikom, da im objasnim ako nešto treba, jer taj momenat kad nekome preneseš znanje je neprocenjiv. A sa druge strane, volim i da pratim aktivnosti u nauci i u svojoj struci, posećujem konferencije koje se tiču nauke o podacima. Sa kolegama iz Beograda i Rusije osnovali smo Udruženje građana „Mašinerija”, koja okuplja sve ljude iz naše struke i nama sličnih struka, pa organizujemo mitape, druženja, konferencije. Trudim se da se borim za ravnopravnost, poučena svakidašnjim događajima, a i u toj IT sferi vidim da ima sve više devojaka i to mi je jako drago, jer mislim da pol ne treba da bude razlog diskriminacije za bilo kakav posao.

Budući da smo isto godište, odrastale smo devedesetih; ja sam u nekom trenutku i razmišljala da budem novinarka, a o čemu si ti maštala? Sigurna sam da nisi imala ovako nešto na umu...

– Nisam! Ceo moj put je bio potpuno spontan. Kad sam završila osnovnu školu, upisala sam Jovinu gimnaziju, društveno-jezički smer. Iako sam uvek bila prirodnjak, čak je i profesorica biologije u prvom razredu htela da se prebacim na prirodni smer, ali ja sam ostala i završila društveni i nakon toga, na kraju, bila sam na raskrsnici. Nisam znala šta da upišem, bila sam dobar učenik i imala sam sva vrata otvorena, pa koliko je to bilo dobro, toliko i nije. Šta god da sam poželela, mogla sam. Onda sam se dvoumila između srpske književnosti i matematike.

Vrlo „slično”...

– To je vrlo različito, i onda sam se odlučila za tu finansijsku matematiku. U tom trenutku nisam znala ništa o tome, ni šta je nauka o podacima, veštačka inteligencija, ništa... Dobro mi je išla matematika, u gimnaziji sam bila najbolja, i to me je i predodredilo da studiram finansijsku matematiku. Kad sam završila osnovne studije, videla sam da je meni to interesantno, iako je dotad sve bilo teorijski. Praktično, upišeš matematiku, a nigde brojeva, sve same teoreme i dokazi. Ali, bila mi je interesantna ta primena u ekonomiji. Na master studijama sam išla na konferencije i tu sam saznala za nauku o podacima i veštačku inteligenciju, što je skup domenskog znanja, programiranja i statistike. Našla sam se u delu statistike, programiranje mi je išlo, a domensko znanje, pa, gde te put odvede, mene je odveo u analitiku. Interesantno je što je ovo moj prvi posao, već pet godina tu i radim. I dalje sa istim entuzijazmom pristupam kao i prvog dana, ali zato što to sve volim i interesuje me, pokreće me da istražujem i dinamično je. Zaista je svakodnevno učenje, tehnologije se brzo menjaju, treba sve ispratiti, zbog toga nikad nije dosadno.

Šta bi bila da si ispunila svoje snove iz detinjstva? Koliko si na drugačijoj planeti nego što bi bila?

– Bila bih pilot!

Znači, ne bi ni bila na planeti?!

– Tako je! To mi je bila želja.

Čekaj, i nije ti žao što nisi postala pilot? Baš ti je super što radiš u kancelariji, gledaš u monitor, a ne da imaš svoju kabinu i gomilu dugmića...?

– Eto, to mi je bio san kad sam bila mala, zato što volim da putujem, da obiđem što više sveta, a smatrala sam da piloti putuju i sve vide.

Da li si znala da i stjuardese isto toliko putuju?

– Znala sam, ali mi to nekako nije zadovoljavalo planove. Bilo mi je interesantno da upravljam avionom, tako imaš veliku odgovornost...

Ne mogu ni da zamislim koliku odgovornost piloti zapravo imaju, verujem mnogo veću nego veb analitičari. Pogrešan podatak u čitanosti nekog teksta ne može nikoga ubiti...

– Jeste, mislim da je to velika odgovornost. Sad viđam dosta žena pilota i to me raduje. Možda i nije loše što sam ostvarila ovo gde sam sad. Pronašla sam se. Da mogu sve ispočetka, birala bih isti put.

Koji su ti planovi za životni put koji je pred tobom?

– Definitivno bih nastavila da se bavim ovim, jer vidim to kao jedno veliko neistraženo polje, gde može dosta da se radi i istražuje i unapređuje. Volela bih nekad da to znanje prenosim na mlađe generacije. Ne mora da bude u formalnom smislu, možda preko kurseva ili slično. Zaista, znanje što se više širi, to je bolje. Čak i na IT akademiji imam povremeno angažman.

Lea Radlovački