Твоја реч: Бојана Соро (30) - сениор веб аналитичар

Иако је завршила друштвено-језички смер у Гимназији „Јован Јовановић Змај”, њена љубав према природним наукама преусмерила ју је на студије финансијске математике на ПМФ-у.

Међутим, даље је почела да се бави дата сциенце (у даљем тексту: науком о подацима), односно вештачком интелигенцијом.

Како је прича кренула –математика, финансије, досадно... А онда, вештачка интелигенција, анализе, чуда! Колико је заправо твој посао узбудљив?

– Мени веома. Зато што сам ту спојила примењену математику, статистику, аналитику, визуализацију свега што се ради и конкретно неки „усе цасе” који користимо на послу. Тренутно се компанија бави веб аналитиком и анализирамо онлајн садржај неких медија, што показује читаност, време проведено на чланцима, ангажман публике која посећује такве сајтове, метрике успешности.

А зар то не ради та вештачка интелигенција? Ви дате смернице, испрограмирате је, а она после сама сабира, одузима и ради и приказује све што треба?

– Заправо, да, у данашње време вештачка интелигенција јесте толико напредовала да може да напише текст, чланак и све, али ипак мислим да је потребан људски фактор који ће све то да исконтролиште. Свака машина греши...

Мислим да ми је сад мало лакше...

– Да, потребно је увек да постоји тај људски фактор који може све да преконтролише и да води рачуна.

Да ли то онда, заправо, даје наду да ће људи увек бити корисни и да ће, ако ништа друго, бар да имају задатак да контролишу оно што су направили да ради уместо њих?

– Па ја се искрено надам. Јесте сада технологија јако напредовала и то све иде у неком смеру где делује као да ће нас заменити, али ја и даље верујем и надам се да је људски фактор неизоставан јер човек ипак има искуство и знање које не може да се замени вештачком интелигенцијом.

Јасно. Шта је оно што ти конкретно радиш на свом послу?

– Бавим се анализом података, дакле креирам извештаје, визуализујем податке, правим презентације, истражујем нове студије случаја, а другим делом се бавим том вештачком интелигенцијом и алгоритмима машинског учења. Радимо на развијању неких алгоритама који већ постоје, али их ми дограђујемо да раде у нашем конкретном случају. Интересантна је тема јер се бави баш веб аналитиком и веб садржајем, интересантно је видети пут неког објављеног чланка, колико је успешан, да ли привлачи више лојалну публику или је привукао читаоце који су само једном дошли да нешто прочитају и више се не враћају. Тако да мерим те перформансе чланка, чак и аутора, колико је који добар, успешан, колико је његов рад успешан, па се пореди са другим ауторима из других области. Јако је интересантно. Имамо и један систем у ком имамо „реал тиме” нотификације, односно када се објави неки чланак, прати се у том реалном времену и онда се креирају неке нотификације које нас обавештавају о променама.

Анализирате ли и српске медијске портале?

– Има и наших, углавном је реч о истраживачким медијима, јер се трудимо да подржимо квалитетно новинарство. То нам је циљ.

Имате прилику да посматрате истраживачко новинарство из потпуно другог угла. Па какав утисак стичеш, колико је данас међу публиком популарно истраживачко новинарство, колико су људи жељни да сазнају истину?

– Мени се чини да то јесте популарно. Увек постоји та циљана публика која није велика у односу на новинарство које служи да се прочита нешто једном и да се више не враћа на тај сајт. Али та публика постоји и она је лојална, враћа се чланцима, темамам и ангажује се. Нада постоји.

Будући да мени твој посао делује као „шпанска села” и као ИТ индустрија, а мислим да је то још увек поприлично мушки свет, како онда изгледа бити цура, и то сениор цура, у свему томе?

– Јако је лепо јер имам одличну сарадњу са колегама. Сви су сјајни, желе да помогну и када имам неки проблем, могу да им се обратим да га решимо заједно. Заиста ме држе као мало воде на длану, с тим да, ’ајде да кажем, у том „тећ” тиму сам ја тренутно једина жена, тако да заиста више доминирају мушкарци. Али у компанији имамо доста колегиница које се баве маркетингом, продајом и слично. Али, генерално, у ИТ свету нема много жена. С друге стране, бавим се промоцијом да то није само мушки посао...

Па, вештачка интелигенција је женског рода...

– Да, слажем се. Битно је да то што радиш волиш и да те то покреће. Заиста јако волим свој посао и уживам у њему и ништа ми није тешко јер ме покреће што сам нашла примену математике.

Шта радиш у слободно време?

– Много волим да возим бицикл, да се изгубим негде ван града и да километрима возим бајс и уживам у разгледању природе. Волим да читам књиге, волим да помажем свим узрастима који имају проблем са математиком, да им објасним ако нешто треба, јер тај моменат кад некоме пренесеш знање је непроцењив. А са друге стране, волим и да пратим активности у науци и у својој струци, посећујем конференције које се тичу науке о подацима. Са колегама из Београда и Русије основали смо Удружење грађана „Машинерија”, која окупља све људе из наше струке и нама сличних струка, па организујемо митапе, дружења, конференције. Трудим се да се борим за равноправност, поучена свакидашњим догађајима, а и у тој ИТ сфери видим да има све више девојака и то ми је јако драго, јер мислим да пол не треба да буде разлог дискриминације за било какав посао.

Будући да смо исто годиште, одрастале смо деведесетих; ја сам у неком тренутку и размишљала да будем новинарка, а о чему си ти маштала? Сигурна сам да ниси имала овако нешто на уму...

– Нисам! Цео мој пут је био потпуно спонтан. Кад сам завршила основну школу, уписала сам Јовину гимназију, друштвено-језички смер. Иако сам увек била природњак, чак је и професорица биологије у првом разреду хтела да се пребацим на природни смер, али ја сам остала и завршила друштвени и након тога, на крају, била сам на раскрсници. Нисам знала шта да упишем, била сам добар ученик и имала сам сва врата отворена, па колико је то било добро, толико и није. Шта год да сам пожелела, могла сам. Онда сам се двоумила између српске књижевности и математике.

Врло „слично”...

– То је врло различито, и онда сам се одлучила за ту финансијску математику. У том тренутку нисам знала ништа о томе, ни шта је наука о подацима, вештачка интелигенција, ништа... Добро ми је ишла математика, у гимназији сам била најбоља, и то ме је и предодредило да студирам финансијску математику. Кад сам завршила основне студије, видела сам да је мени то интересантно, иако је дотад све било теоријски. Практично, упишеш математику, а нигде бројева, све саме теореме и докази. Али, била ми је интересантна та примена у економији. На мастер студијама сам ишла на конференције и ту сам сазнала за науку о подацима и вештачку интелигенцију, што је скуп доменског знања, програмирања и статистике. Нашла сам се у делу статистике, програмирање ми је ишло, а доменско знање, па, где те пут одведе, мене је одвео у аналитику. Интересантно је што је ово мој први посао, већ пет година ту и радим. И даље са истим ентузијазмом приступам као и првог дана, али зато што то све волим и интересује ме, покреће ме да истражујем и динамично је. Заиста је свакодневно учење, технологије се брзо мењају, треба све испратити, због тога никад није досадно.

Шта би била да си испунила своје снове из детињства? Колико си на другачијој планети него што би била?

– Била бих пилот!

Значи, не би ни била на планети?!

– Тако је! То ми је била жеља.

Чекај, и није ти жао што ниси постала пилот? Баш ти је супер што радиш у канцеларији, гледаш у монитор, а не да имаш своју кабину и гомилу дугмића...?

– Ето, то ми је био сан кад сам била мала, зато што волим да путујем, да обиђем што више света, а сматрала сам да пилоти путују и све виде.

Да ли си знала да и стјуардесе исто толико путују?

– Знала сам, али ми то некако није задовољавало планове. Било ми је интересантно да управљам авионом, тако имаш велику одговорност...

Не могу ни да замислим колику одговорност пилоти заправо имају, верујем много већу него веб аналитичари. Погрешан податак у читаности неког текста не може никога убити...

– Јесте, мислим да је то велика одговорност. Сад виђам доста жена пилота и то ме радује. Можда и није лоше што сам остварила ово где сам сад. Пронашла сам се. Да могу све испочетка, бирала бих исти пут.

Који су ти планови за животни пут који је пред тобом?

– Дефинитивно бих наставила да се бавим овим, јер видим то као једно велико неистражено поље, где може доста да се ради и истражује и унапређује. Волела бих некад да то знање преносим на млађе генерације. Не мора да буде у формалном смислу, можда преко курсева или слично. Заиста, знање што се више шири, то је боље. Чак и на ИТ академији имам повремено ангажман.

Леа Радловачки