Tvoja reč: Aleksa Savić (24) - Volonteri menjaju svet
NOVI SAD: Premda studira biologiju i sebe vidi kao profesora te prirodne nauke, Novosađanin Aleksa Savić (24) je dugogodišnji volonter Udruženja mladih „BalkanIDEA” gde već neko vreme ima ulogu omladinskog lidera što mu je bila želja od prvog trenutka kako je počeo da se bavi volontiranjem. Inače, „BalkanIDEA” deo je mreže mladih Jugoistočne Evrope koje ima cilj da izgradi mirne odnose među mladima koji žive na tim prostorima.
Iako nije lako izboriti se za svoje ideje i ideale, ukoliko se ne odustaje - uspeh je zagarantovan. To potvrđuje i Aleksa koji se od 18. godine bori da promeni svet oko sebe, što najbolje vidi kroz učinak mladih sa kojima je sarađivao.
Oba roditelja su mi prosvetari, uživaju u tome pa i mene taj posao privlači, kaže naš sagovornik.
Ranije me je, dodaje, privlačila istraživačka struka, ali sam sad svestan kako to polje izgleda kod nas i mislim da imam mnogo veći lični potencijal u polju prosvete, nego u polju istraživanja.
Ti se i mimo fakulteta baviš mladima i obrazovanjem, pa to nekako i dođe kao prosvetarski rad...
Ja sam ušao u svet volonterizma i neformalnog obrazovanja tako što sam otišao na omladinsku razmenu u Francusku 2012. godine kao učesnik Volonterskog centra Vojvodine i od tada sam dobio želju da i ja jednog dana budem omladinski lider na jednom takvom događaju. To me je držalo, počeo sam da volontiram u „BalkanIDEA”, pa sam učestvovao u obuci za vršnjačkog edukatora u polju prevencije elektornskog nasilja i tako sam krenuo da učestvujem i na drugim treninzima i na međunarodnom nivou. To mi je dalo priliku da se usavršavam, putujem, vidim svašta nešto. Sada radim sa mladima i omogućavam im da dugoročno učestvuju u volonterskom programu, da donose odluke u našem udruženju, učestvuju u radionicama, sprovode svoje ideje i slično.
Budući da postoje mnoge predrasude o volontiranju, kako bi ti predstavio volonterizam i zašto je važan?
Ja ga vidim kao jedan od najjačih mehanizama za menjanje društva i mnogih stvari koje vidimo kao probleme, nepravdu i slično. Kroz volonterizam mogu da se rešavaju neke stvari kao što su i fizičko uređivanje sredine. Mislim da je poteškoća kod nas što postoji zloupotreba volontera gde mlade izrabljuju i teraju da rade posao redovno zaposlene osobe. Suština volontiranja je da imaš mogućnost da menjaš nešto i da sebe razvijaš.
Kako izbeći tu zloupotrebu?
Važno je da konstantno proveravamo sprovođenje zakona koji postoji. Treba da se vraćamo na to šta znači pojam „volontiranje”. Nije samo volontiranje nešto što nailazi na stigmatizaciju, tu su i druge grane kojima se i mi bavimo poput aktivizma i neformalnog obrazovanja. Suština aktivizma je donošenje pozitivnih promena iz ličnog ugla, dok je neformalno obrazovanje nešto što je drugačije i nekonvencionalno, što starije generacije ne mogu da razumeju i prihvate.
Koliko su mladi generalno spremni da volontiraju i da se bave aktivizmom?
Sve su vidljivije prilike za volontiranje, te je moj utisak da više mladih razume kako to funkcioniše pa se uključuju, što i jeste nagrada za sve nas koji smo godinama ulagali u to da se oni uključe. Međutim, ono što je boljka te pomame za volontiranjem, jeste to što mladi često to vide kao priliku da putuju ili da obogate svoju radnu biografiju, da nauče kako druge da pobede, a to nije suština. Jesu to mehanizmi da se reše neki problemi, da imaju priliku da putuju ili steknu neko radno iskustvo, ali je to sve kratkoročno rešavanje problema. Time smo sebi uskočili u stomak i izopačili sliku o svemu.
Tradicionalna aktivnost Udruženja mladih „BalkanIDEA” je prepoznatljiva „Živa biblioteka” koja će se održati u nedelju, 9. decembra, od 16 do 20 časova u Kulturnom centru Eđšeg. Ovog puta, ona se realizuje u okviru programa “Razgovaraj s knjigom” koji se sprovodi uz podršku Saveza „OPENS 2019”.
U biblioteci biće oko 25 knjiga od kojih većina predstavlja osobe koje su pripadnice neke marginalizovane grupe ljudi, poput osoba sa invaliditetom, pripadnika LGBT zajednice, predstavnika nacionalnih manjina i slično. Novina je ta da će biti i jedan takozvani ćošak, odnosno „corner” koji će biti posvećen pričama studenata koji su otišli na studentku razmenu u inostranstvo.
Spomenuo si da je volonterizam prilika da se menjaju neke stvari u društvu. Koliko se kod nas menjaju stvari na taj način?
Mislim da je u volonterizmu to delom dobra volja da se bez nadoknade uradi nešto, da se uloži deo sebe u rešavanju nekog problema. Mislim da postoji potencijal. Ne mora sve da se naziva volontiranjem, jer postoje i drugi načini da se doprinese zajednici a da se zasniva na dobroj volji. Recimo, fejsbuk grupa „Just give...” je odličan primer tome da jedni drugima pomažu, što je jedan od mehanizama da se nešto promeni. Što se generalno tiče promena, ne znam šta bih ti rekao... Voleo bih da toga ima više, ali mislim da ono što nam nedostaje jeste istrajnost u pokušaju da se promene naprave. Ono što je najveći problem jeste ta istrajnost jer su ljudi zagušeni nekim drugim stvarima. Što se tiče volontiranja, mnogo šta zavisi od materijalnih sredstava i mogućnosti da sprovodimo dugoročne programe i mogućnost da konstantno na nečemu radimo.
Kako, onda, motivisati mlade? Šta im reći zašto je vredan njihov trud, rad i ulaganje za nula dinara?
Užasno mi je kad razmišljam o tom pitanju, jer što sam stariji sve mi je teže da budem motivisan i da motivišem druge. Dok mi je vid bio zamagljen većim entuzijazmom i time što nisam bio svestan svega, bilo mi je lakše da motivišem druge. Ja ne lažem i ne prikrivam realnu situaciju, ali ono što mi uvek vrati veru jeste kada vidim šta su uspeli i dokle su stigli mladi s kojima sam radio, naročito oni koji su bili uključeni u dugoročni rad.
Lea Radlovački
