Твоја реч: Алекса Савић (24) - Волонтери мењају свет
НОВИ САД: Премда студира биологију и себе види као професора те природне науке, Новосађанин Алекса Савић (24) је дугогодишњи волонтер Удружења младих „БалканИДЕА” где већ неко време има улогу омладинског лидера што му је била жеља од првог тренутка како је почео да се бави волонтирањем. Иначе, „БалканИДЕА” део је мреже младих Југоисточне Европе које има циљ да изгради мирне односе међу младима који живе на тим просторима.
Иако није лако изборити се за своје идеје и идеале, уколико се не одустаје - успех је загарантован. То потврђује и Алекса који се од 18. године бори да промени свет око себе, што најбоље види кроз учинак младих са којима је сарађивао.
Оба родитеља су ми просветари, уживају у томе па и мене тај посао привлачи, каже наш саговорник.
Раније ме је, додаје, привлачила истраживачка струка, али сам сад свестан како то поље изгледа код нас и мислим да имам много већи лични потенцијал у пољу просвете, него у пољу истраживања.
Ти се и мимо факултета бавиш младима и образовањем, па то некако и дође као просветарски рад...
Ја сам ушао у свет волонтеризма и неформалног образовања тако што сам отишао на омладинску размену у Француску 2012. године као учесник Волонтерског центра Војводине и од тада сам добио жељу да и ја једног дана будем омладински лидер на једном таквом догађају. То ме је држало, почео сам да волонтирам у „БалканИДЕА”, па сам учествовао у обуци за вршњачког едукатора у пољу превенције електорнског насиља и тако сам кренуо да учествујем и на другим тренинзима и на међународном нивоу. То ми је дало прилику да се усавршавам, путујем, видим свашта нешто. Сада радим са младима и омогућавам им да дугорочно учествују у волонтерском програму, да доносе одлуке у нашем удружењу, учествују у радионицама, спроводе своје идеје и слично.
Будући да постоје многе предрасуде о волонтирању, како би ти представио волонтеризам и зашто је важан?
Ја га видим као један од најјачих механизама за мењање друштва и многих ствари које видимо као проблеме, неправду и слично. Кроз волонтеризам могу да се решавају неке ствари као што су и физичко уређивање средине. Мислим да је потешкоћа код нас што постоји злоупотреба волонтера где младе израбљују и терају да раде посао редовно запослене особе. Суштина волонтирања је да имаш могућност да мењаш нешто и да себе развијаш.
Како избећи ту злоупотребу?
Важно је да константно проверавамо спровођење закона који постоји. Треба да се враћамо на то шта значи појам „волонтирање”. Није само волонтирање нешто што наилази на стигматизацију, ту су и друге гране којима се и ми бавимо попут активизма и неформалног образовања. Суштина активизма је доношење позитивних промена из личног угла, док је неформално образовање нешто што је другачије и неконвенционално, што старије генерације не могу да разумеју и прихвате.
Колико су млади генерално спремни да волонтирају и да се баве активизмом?
Све су видљивије прилике за волонтирање, те је мој утисак да више младих разуме како то функционише па се укључују, што и јесте награда за све нас који смо годинама улагали у то да се они укључе. Међутим, оно што је бољка те помаме за волонтирањем, јесте то што млади често то виде као прилику да путују или да обогате своју радну биографију, да науче како друге да победе, а то није суштина. Јесу то механизми да се реше неки проблеми, да имају прилику да путују или стекну неко радно искуство, али је то све краткорочно решавање проблема. Тиме смо себи ускочили у стомак и изопачили слику о свему.
Традиционална активност Удружења младих „БалканИДЕА” је препознатљива „Жива библиотека” која ће се одржати у недељу, 9. децембра, од 16 до 20 часова у Културном центру Еђшег. Овог пута, она се реализује у оквиру програма “Разговарај с књигом” који се спроводи уз подршку Савеза „ОПЕНС 2019”.
У библиотеци биће око 25 књига од којих већина представља особе које су припаднице неке маргинализоване групе људи, попут особа са инвалидитетом, припадника ЛГБТ заједнице, представника националних мањина и слично. Новина је та да ће бити и један такозвани ћошак, односно „цорнер” који ће бити посвећен причама студената који су отишли на студентку размену у иностранство.
Споменуо си да је волонтеризам прилика да се мењају неке ствари у друштву. Колико се код нас мењају ствари на тај начин?
Мислим да је у волонтеризму то делом добра воља да се без надокнаде уради нешто, да се уложи део себе у решавању неког проблема. Мислим да постоји потенцијал. Не мора све да се назива волонтирањем, јер постоје и други начини да се допринесе заједници а да се заснива на доброј вољи. Рецимо, фејсбук група „Јуст гиве...” је одличан пример томе да једни другима помажу, што је један од механизама да се нешто промени. Што се генерално тиче промена, не знам шта бих ти рекао... Волео бих да тога има више, али мислим да оно што нам недостаје јесте истрајност у покушају да се промене направе. Оно што је највећи проблем јесте та истрајност јер су људи загушени неким другим стварима. Што се тиче волонтирања, много шта зависи од материјалних средстава и могућности да спроводимо дугорочне програме и могућност да константно на нечему радимо.
Како, онда, мотивисати младе? Шта им рећи зашто је вредан њихов труд, рад и улагање за нула динара?
Ужасно ми је кад размишљам о том питању, јер што сам старији све ми је теже да будем мотивисан и да мотивишем друге. Док ми је вид био замагљен већим ентузијазмом и тиме што нисам био свестан свега, било ми је лакше да мотивишем друге. Ја не лажем и не прикривам реалну ситуацију, али оно што ми увек врати веру јесте када видим шта су успели и докле су стигли млади с којима сам радио, нарочито они који су били укључени у дугорочни рад.
Леа Радловачки
