Trifunović: Štampane medije prati samo 30 posto stanovnika Srbije

Ona je to poručila na međunarodnoj online konferencija "Mediji u trouglu između pandemije, ekonomske krize i tehnoloških promena", koja je održana danas u organizaciji kompanije Color Media Communications, a u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, USAID-om i Propulsion Fondom, značajnim predstavnicima medijske scene iz sveta.

"Opšte je poznato koliki je značaj medija u uticaju na doživljavanje stvarnosti. Sveobuhvatno izveštavanje za vreme zdravstvene krize predstavlja osnovno informisanje javnosti, a profesionalni rad medija je u takvim situacijama od presudnog značaja”, izjavila je zamenica ministra.

Ona smatra da je svuda u svetu došlo do niza negativnih pojava, od širenja panike u javnosti, špekulacija, nepotpunog i neutemeljenog informisanja do infodemije koja u okolnostima digitalnog okruženja omogućava brzo i neograničeno širenje dezinformacija, što je jako opasno.

"Zbog toga i ne čudi što je pandemija imala i pozitivan uticaj na rast televizije kao izvor vesti u zemljama širom sveta”, istakla je Trifunović.

Ona je otkrila da prema istraživanjima Unije evropskih javnih medijskih servisa, beleži se rast publike kod državnih televizija - javnih servisa, kao jačanje svesti za celokupno društvo.

Mnoga istraživanja takođe ukazuju na to da je globalni trend da mediji prepliću potrebu auditorijuma i odlučuju se za produkciju sve više informativnog programa.

"Od novinara i analitičara više se ne očekuju klasične reportaže i analize stanja na političkom, društvenom i ekonomskom planu. Novinari i medijski radnici pored situacije sa pandemijom, susreću se sa promenama u svom radnom okruženju i izazovima koje mogu zahtevati dodatna znanja i veštine kad su u pitanju promene uređivačke politike", objasnila je ona.

Štampani mediji su još više od elektronskih pogođeni posledicama kovidom 19, što im je nametnuto da se dodatno prilagođavaju izazovima novonastale situacije, a naravno imaju i ekonomske poteškoće, navela je u daljem izlaganju.

Istraživanja pokazuju još u 2019. godini da štampane medije, time se misli na dnevna, nedeljna i periodična izdanja, prati svega 30% stanovnika Srbije, dok u 2020. ova kriza štampanih medija se samo produbljuje dodatno usled novih okolnosti.

"Primetan je drastičan pad prihoda od marketinga, oglašavanja, kao i pad prodaje u štampi, i mnogi krivce vide u novim navikama publike koja medije sve više koristi digitalno i nerado se vraća na štampani format", rekla je ona.

Trifunović je rekla da je evidentno da mediji u celom svetu poslednjih godina pokušavaju da se izbore sa novim ekonomskim prilikama i brzim tehnološkim promenama, a istovremeno se trude da ispune svoj osnovni zadatak, a to je da građanima pruže profesionalne informacije.

“Pandemija kovida 19 uticala je na sve profesije, ali je dodatno otežala situaciju za medije. Današnja konferencija je zato veoma dragocena jer će svima u nekoj meri bar malo pomoći da krizu prevaziđemo, a prilike iskoristimo za jačanje položaja medija i novinarstva u 2021. godini”, zaključila je Trifunović na današnjoj konferenciji.

Na konferenciji su učestvovali i Darko Soković, direktor programa “Nova pismenost”, Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske u Srbiji, James Hewes, predsednik FIPP (Federation of Periodical Press), Alfred Heintze, predsednik Burda International, Isabelle de Courson, direktor uredništva, International Department HOLA! HELLO! i Deepek Lamba, predsednik Worldwide Media.