Трифуновић: Штампане медије прати само 30 посто становника Србије

Она је то поручила на међународној онлине конференција "Медији у троуглу између пандемије, економске кризе и технолошких промена", која је одржана данас у организацији компаније Цолор Медиа Communications, а у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије, УСАИД-ом и Пропулсион Фондом, значајним представницима медијске сцене из света.

"Опште је познато колики је значај медија у утицају на доживљавање стварности. Свеобухватно извештавање за време здравствене кризе представља основно информисање јавности, а професионални рад медија је у таквим ситуацијама од пресудног значаја”, изјавила је заменица министра.

Она сматра да је свуда у свету дошло до низа негативних појава, од ширења панике у јавности, шпекулација, непотпуног и неутемељеног информисања до инфодемије која у околностима дигиталног окружења омогућава брзо и неограничено ширење дезинформација, што је јако опасно.

"Због тога и не чуди што је пандемија имала и позитиван утицај на раст телевизије као извор вести у земљама широм света”, истакла је Трифуновић.

Она је открила да према истраживањима Уније европских јавних медијских сервиса, бележи се раст публике код државних телевизија - јавних сервиса, као јачање свести за целокупно друштво.

Многа истраживања такође указују на то да је глобални тренд да медији преплићу потребу аудиторијума и одлучују се за продукцију све више информативног програма.

"Од новинара и аналитичара више се не очекују класичне репортаже и анализе стања на политичком, друштвеном и економском плану. Новинари и медијски радници поред ситуације са пандемијом, сусрећу се са променама у свом радном окружењу и изазовима које могу захтевати додатна знања и вештине кад су у питању промене уређивачке политике", објаснила је она.

Штампани медији су још више од електронских погођени последицама ковидом 19, што им је наметнуто да се додатно прилагођавају изазовима новонастале ситуације, а наравно имају и економске потешкоће, навела је у даљем излагању.

Истраживања показују још у 2019. години да штампане медије, тиме се мисли на дневна, недељна и периодична издања, прати свега 30% становника Србије, док у 2020. ова криза штампаних медија се само продубљује додатно услед нових околности.

"Приметан је драстичан пад прихода од маркетинга, оглашавања, као и пад продаје у штампи, и многи кривце виде у новим навикама публике која медије све више користи дигитално и нерадо се враћа на штампани формат", рекла је она.

Трифуновић је рекла да је евидентно да медији у целом свету последњих година покушавају да се изборе са новим економским приликама и брзим технолошким променама, а истовремено се труде да испуне свој основни задатак, а то је да грађанима пруже професионалне информације.

“Пандемија ковида 19 утицала је на све професије, али је додатно отежала ситуацију за медије. Данашња конференција је зато веома драгоцена јер ће свима у некој мери бар мало помоћи да кризу превазиђемо, а прилике искористимо за јачање положаја медија и новинарства у 2021. години”, закључила је Трифуновић на данашњој конференцији.

На конференцији су учествовали и Дарко Соковић, директор програма “Нова писменост”, Хидајет Бишчевић, амбасадор Хрватске у Србији, Јамес Hеwеs, председник FIPP (Федератион оф Периодицал Press), Алфред Хеинтзе, председник Бурда Интернатионал, Isabelle де Цоурсон, директор уредништва, Интернатионал Департмент ХОЛА! HELLO! и Деепек Ламба, председник Worldwide Медиа.